"NEĆU DA ZAPOČNEM TREĆI SVETSKI RAT UMESTO VAS!" Kako je general Džekson odbio naređenje Veslija Klarka i ušao u legendu

Njegova najpoznatija odluka došla je 1999. godine, kada je tokom misije KFOR-a na Kosovu odbio da pošalje britanske trupe na aerodrom u Prištini kako bi zaustavio napredovanje ruskih snaga, suprotstavljajući se direktnoj naredbi generala Klarka.

Džekson je Klarku tada rekao: "Neću da započinjem treći svetski rat umesto vas".

Kako je Džekson odbio Klarka?

Dok se još uvek sušilo mastilo na Rezoluciji 1244, kontingent od oko 200 ruskih vojnika, sa 15 tenkova i 35 kamiona, krenuo je iz Ugljevika u Bosni i Hercegovini ka Kosovu.

Oni su ranije bili deo međunarodne mirovne misije SFOR, a na putu kroz Srbiju, meštani su ih pozdravljali cvećem i hranom. Na njihovim vozilima, oznake SFOR-a bile su prefarbane u KFOR.

Rusi su 12. juna stigli na prištinski aerodrom Saltina koji je do tada bio pod kontrolom Vojske Jugoslavije.

Ruski general Leonid Ivašev izjavio je za BBC da su planirali da pošalju hiljade vojnika i bili spremni da pokrenu padobrance iz nekoliko vazdušnih baza u roku od dva sata. 

Uplašen da bi ruski avioni mogli da slete u Prištinu, general Veskli Klark, komandant NATO trupa želeo je da britanske snage blokiraju piste. 

MEđutim, London je stavio veto na taj plan, pa je umesto toga zatraženo od Mađarske i Rumunije da zabrane prelet ruskih aviona.

Klark je takođe stravio u pripravnost 500 britanskih i francuskih padobranaca da zauzmu aerodrom.

Tada nastupa britanski komandant KFOR-a Majkl Džekson koji je blokirao Klarkov plan rekavši: "Neću da započnem Treći svetski rat umesto vas!".

Kasnije je Džekson objasnio da je razmatrao mogućnost sukoba sa ruskim snagama, ali je smatrao da to nije pravi način da se započne odnos sa Rusima ko će biti pod njegovom komandom.

Umesto toga, Džekson je uspostavio saradnju sa ruskim komandantom, poklonivši mu bocu viskija, i obezbedio im zaštitu britanskih vojnika pod komandom svog sina Marka.

Ko je bio Majkl Džekson?

Karijera generala Džeksona bila je bogata i veoma značajna. Počeo je službu u britanskoj vojsci 1963. godine, a tokom svoje karijere služio je u Obaveštajnom korpusu, kasnije u Padobranskoj jedinici, gde je učestvovao u tri misije u Severnoj Irskoj.

Džekson je od 1995. do 1996. godine komandovao multinacionalnom divizijom u Bosni i Hercegovini, kao deo međunarodnih snaga IFOR. Kasnije, 1997. godine, postao je komandant NATO-ovog Savezničkog korpusa za brze reakcije.

U ovoj ulozi vratio se na Balkan tokom rata na Kosovu i Metohiji. 

Džekson je bio prvi komandant KFOR-a i potpisnik Kumanovskog sporazuma, kojim je posle 78 dana okončano bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), a za njega je označio i početak operacije uspostavljanja misije KFOR-a u AP Kosovo i Metohija, kojom će on rukovoditi kao prvi komandant, navodi Bi-Bi-Si.

Po povratku u Veliku Britaniju, Džekson je unapređen u čin punog generala i postavljen za komandanta Kopnenih snaga britanske vojske. Od 2003. godine, bio je na čelu britanske vojske kao načelnik Generalštaba.

Nosilac je brojnih vojnih priznanja, uključujući titulu viteza (Ser), kao i odlikovanja GCB, CBE, DSO i DL.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI