KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: Tragedija u Novom Sadu - ciljevi domaćih i inostranih neprijatelja Srbije

Kolumna Dragutina Matanovića 

Nakon stravične tragedije 1. novembra, kada se urušila nadstrešnica teška 100 tona na Železničkoj stanici u Novom Sadu, zauvek je ugašeno 14 nedužnih života.

Opozicija, njeni lideri i antisrpski ekstremisti nisu sačekali ni da u tom gradu prođe trodnevna žalost, već su 3. novembra u Beogradu organizovali protest, tokom kog su maltretirali policajce koji su obezbeđivali skup, farbali crvenom bojom ulice i zgrade i uništavali javnu imovinu.

Ne interesuju ih reči i obećanja predsednika Vučića „da nema igre oko istrage kada je reč o tragediji na Železničkoj stanici i da je to posao države, kao što nema igre ni oko toga kako će biti utvrđivana odgovornost”. Niti njegove reči da je pročitao oko 1.000 stranica dokumenata i da je neophodno da „odgovaraju oni koji bi mogli da snose krivicu za ono što se dogodilo, i to je važno da bude transparentno, da bude jasno i da bude precizno objašnjeno šta se tačno dogodilo”.

Opozicija - nasilje mora da se nastavi 

Zato su posle rušilačkih protesta i nasilja u Novom Sadu zakazali novi skup za ponedeljak u Beogradu, pod obrazloženjem da je sreda kasno – kažu, ohladiće se ljudi u Srbiji, nama je potreban bes.

I to je njihova ideologija i politika, jer nikakvu drugu političku ideju nemaju.

Antisrpsku opoziciju ne interesuje što u Ukrajini bukti rat neviđenih razmera još od vremena Drugog svetskog rata, i što je naša država pritisnuta sa svih strana zbog svoje samostalne i nezavisne politike. Za tu opozicionu i ekstremističku bulumentu – što je gore stanje u Srbiji, to je bolje za njih i njihove poslodavce. Ali nije to prvi put u srpskoj istoriji.

Vekovima u Srbiji žive Srbi koji su spremni da za šaku zlatnika otvore kapije srpske tvrđave pod opsadom.

Posle požara u diskoteci „Kontrast” u aprilu 2012, kada je poginulo šest mladih osoba, nije bilo protesta, šetnji, niti je Vučić tada destabilizovao Srbiju koristeći tu tragediju kao političku temu, iako je to bilo mesec dana pred važne političke izbore. Ali se zato Marinika Tepić Čobanu dva sata posle tragedije u Novom Sadu postavila istovremeno u ulogu tužioca i suda, monstruozno izjavljujući: „Nije nesreća. Ubistvo je!”

Zato na podbadanje opozicione novinarke Jelene Obućine, opozicionar Lutovac kaže: „Ja sam u ime Demokratske stranke bio za to da mi naše proteste kombinujemo sa građanskom neposlušnošću. Ako bi ogroman broj ljudi došao, nema tu šta dalje da se razgovara – ova vlast mora da se skloni!”

Zato i Darko Končarević, otac Nikole Končarevića, privedenog zbog nasilja tokom protesta u Novom Sadu, u otvorenom pismu najprizemnije preti Vučiću: „Ovo shvatam kao udar na porodicu i objavu rata. Ok, imaćeš rat što se mene tiče.” A njegov sin Nikola je, kao mladi filmski i TV reditelj, dobio šansu da radi za Srpsko narodno pozorište, da radi u Novom Sadu, Zrenjaninu i širom Vojvodine, na projektima Telekoma Srbije, kao i na televiziji Pink. Tada se ni sin ni otac nisu žalili na Vučića.

Decenijska gebelsovska propaganda antisrpske opozicije

Nakon poplava 2014. u Obrenovcu su organizovani protesti i govorilo se da su leševi spaljivani u visokim pećima – gebelsovske laži. Slično se ponovilo i tokom migrantske krize, za vreme kovida i nakon tragedija u „Ribnikaru”, Duboni i Malom Orašju. Tek posle godinu i po u opozicionom listu „Danas” priznata je činjenica koju su svi znali od samog početka – da „vlast realno nije imala nikakve veze sa masovnim ubistvom u Osnovnoj školi ’Vladislav Ribnikar’”.

Međutim, oprobani recept nasilja primenjen je i nakon tragedije u Novom Sadu. Nemajući obzira prema stravičnom bolu koji osećaju bližnji preminulih i povređenih, opozicija je skovala plan kako da i ovu tragediju iskoristi za nasilni dolazak do fotelja.

Uloga stranog faktora

Nesumnjivi su tragovi stranog faktora u ovim nasilnim protestima. Uporno Vučićevo odbijanje da prizna nezavisnost KiM, da ne dozvoli unitarizaciju BiH, da brani interese Srba u RS i regionu, da traži mir u Ukrajini i ne uvodi sankcije Rusiji, da je maksimalno posvećen ekonomskom razvoju i napretku Srbije – sve se to zapadnim centrima moći ne dopada.

Čelnu ulogu strani faktori su dodelili Hrvatskoj. Više tamošnjih televizija prenelo je reči domaćih aktivista iz Novog Sada – „uhapsite Vučića”. Hrvatski portal „Indeks” raspirivao je protestna raspoloženja u Srbiji, direktno se mešajući u unutrašnje poslove naše države. I sve je to u skladu sa ustaškom hrvatskom ideologijom i porukom jednog njihovog analitičara da Vučićev avion treba srušiti nad Beogradom i tako rešiti problem.

Ciljevi inostranih i domaćih antisrba

Strani i domaći antisrbi žele da zaustave nezavisnu politiku predsednika Vučića i da spreče ekonomski razvoj države. Posle tragedije u školi „Vladislav Ribnikar” na udaru je bio školski sistem, odnosno stvaranje nepoverenja u rad nastavnika, škola, pedagoških akademija i nastavničkih fakulteta. Nakon pokušaja da se spreči eksploatacija litijuma u Srbiji na udaru su se našli geologija i rudarstvo i unela se sumnja u inženjersko znanje, tehnologiju i stručnost. Posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu na meti su građevinarstvo i arhitektonski fakulteti, inženjeri projektanti, elektro i mašinski stručnjaci.

Zašto? Jednostavno – napadima na stručne i tehnološke kadrove i institucije koje ih obrazuju i osposobljavaju za praktičan rad treba uništiti srpsku naučnotehnološku i stručnu bazu i ostaviti Srbiju bez vrhunskih stručnjaka i obrazovnih institucija. Da više nema ko da projektuje i gradi puteve, železnice, bolnice i biotehnološke centre. Da se Srbija stručno opustoši i baci u kandže zapadnih multinacionalnih kompanija.

P.S. Aleksandar Vučić: „Nikada nikome nećemo da dozvolimo da gazi srpsku trobojku. Novim Sadom ni Srbijom nikada neće upravljati antisrbi, oni koji mrze srpski narod.”

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI