10 ZEMALJA DOMINIRA NAD RESURSIMA PLANETE Ovo su države koje kriju najveća blaga

10 zemalja sa najvrednijim prirodnim resursima (u bilionima dolara):

Rusija                   - 75

SAD                     - 45

Saudijska Arabija - 34

Kanada                - 33

Iran                      - 27

Kina                     - 23

Brazil                   - 22

Australija             - 20

Irak                     - 16

Venecuela          - 14

Što se tiče globalnog udela, Rusija je bez premca u pogledu prirodnog gasa, jer ima najveće svetske dokazane rezerve koje čine skoro 20 odsto, ili petinu globalnih ukupnih rezervi. 

Sjedinjene Države su na drugom mestu, sa procenjenim prirodnim resursima od 45 biliona dolara, uključujući ugalj, drvo, prirodni gas i vredne metale poput zlata.

U Saudijskoj Arabiji i Kanadi, naftno bogatstvo pokreće prirodne resurse, stavljajući ove zemlje na treće i četvrto mesto na listi. Saudijska Arabija, sa svojim ogromnim naftnim poljima, bila je lider na globalnim energetskim tržištima. Kanada, s druge strane, takođe ima koristi od značajnih nalazišta uranijuma i dom je nekih od najvećih svetskih kompanija u drvnoj indsutriji.

Kina ima ogromne rezerve uglja, što je pozicionira kao najvećeg proizvođača goriva.

Brazil i Australija, bogati mineralima, su vodeći proizvođači metala poput rude gvožđa, dok je Australija takođe najveći izvoznik uglja.

Kina, Australija, Rusija i Kanada su bile najveći proizvođači zlata na svetu u 2023. godini. Globalna proizvodnja zlata dostigla je približno 3.000 metričkih tona, dok je proizvodnja u Kini dostigla procenjenih 370 metričkih tona.

Od 10 vodećih kompanija za proizvodnju zlata u svetu od 2023. godine, tri su imale sedište u Kanadi, a još tri u Južnoj Africi.

Evropa ne može bez ruskih sirovina

Evrostat je objavio da je Evropska unija prošle godine zabeležila pad u trgovini retkim metalima (REE+), koji imaju veliki značaj za privredu i koriste se u oblasti visoke tehnologije.

Kako se navodi, EU je u 2023. uvezla 18.300 tona retkih elemenata zemlje za 123,6 miliona evra, što predstavlja pad obima za 0,5 odsto i pad vrednosti za 15,2 odsto u poređenju sa 2022. godinom.

Evropska unija je prošle godine istovremeno izvezla 5.600 tona pomenutih metala za 102,3 miliona evra, što znači da godišnji pad obima izvoza iznosi 18,7 odsto, a pad vrednosti izvoza 27,8 odsto.

Prosečna cena uvezenih retkih metala je bila 6,8 evra po kilogramu, za 14,8 odsto manje nego 2022. godine, a cena izvezenih retkih metala zemlje 18,4 evra za kilogram, odnosno za 11,2 odsto manje na godišnjem nivou.

Kina je u zemlje Evropske unije izvezla 7.100 tona REE+ i time postala najveći partner EU u uvozu, sa udelom od 39 odsto ukupne mase uvoza.

"Na drugom mestu po izvozu retkih metala u EU je Malezija sa 6.100 tona i 33,1 odsto mase uvoza, a treće mesto je zauzela Rusija sa 4.000 tona i 22 odsto mase uvoza", dodaje se u saopštenju Evrostata.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI