Tajna organizacija formirana 1946. okupila je najmoćnije ljude sveta protiv Srbije, Vučić po prvi put progovorio o ovome

- Ovo je veoma ozbiljna tema. Kod nas je to propraćeno uz pažnju... Reč je o ljudima koji su napali Srbiju i mene, reč je o Eliotu Engelu, senatorskom doajenu, najistaknutijem albanskom lobisti iz Bruklina - kaže Vučić.

On se potom osvrnuo na albansku organizaciju koja ima za cilj stvaranje velikoalbanske države na Balkanu.

- Nas inače ta Treća prizrenska liga formirana 1946. gde Albanci strahotvitim novcem finansiraju albanske lobije u Americi, mnogo više košta nego Prva formirana 1879. i Druga iz 1943. godine, kada je formiran balistički pokret. Reč je o vrlo moćnim ljudima, o Eliotu Engelu, o Medlin Olbrajt, o njenoj snazi i moći ne želim dodatno da govorim. Ona ima ogroman uticaj u SAD, a posebno na demokratsku nomenklaturu - kaže Vučić.

Predsednik Srbije podsetio se i susreta sa prvim čovekom demokrata za predsednika SAD, ali i istakao zašto bi za Srbiju pobeda Trampa bila manje nepovoljna opcija.

- Poznajem predsedničkog kandidata Bajdena veoma dobro. Bio mi je gost ovde. Video sam ga više puta. Ti ljudi bi želeli da Srbija prizna nezavisno Kosovo, da nema svojih legitimnih zahteva i nije ni malo slučajno, što je nama mnogo, neću da kažem lakše, nije ni malo lako, ali da mnogo više očekujemo od administracije predsednika Trampa i njegovih saradnika, nego od gospođe Olbrajt i Engela. Ja da im uzvraćam na to što oni kažu, da gvozdenom pesnicom rušim Kosovo, neću. Ja nikakvu pesnicu nisam upotrebljavao, samo sam se trudio da imamo slobodan protok robe, kapitala i usluga, ali i dalje se borim za svoju Srbiju i to je moj posao, i to ću nastaviti da radim - rekao je Vučić.

MOĆNI ALBANSKI LOBI PROTIV TRAMPA

Analitičar Dušan Janjić kaže, za Alo.rs, da će sukob duboke države i Trampove administracije uticati presudno na sudbinu Kosova i Metohije.

- Albanski lobi je veoma jak. Njihov uticaj je ogroman i na Trampovu administraciju, preko Kongresa, gde demokrate imaju većinu. Oni neće dozvoliti Trampu da završava bilo šta bez njih i već vidite sada, da Eliot Engel i Danijel Server vode kampanju protiv razmene teritorija i pokušavaju da spreče bilo kakvo brzo rešenje kosovskog pitanja bez uticaja demokrata - kaže Janjić.

- Rekao mi je: Ne da neće biti jedinstvenog stava SAD i EU, nego neće biti ni jedinstvenog stava u Vašingtonu - priča nam Janjić.

- Grenel je pomogao da Kurtijeva vlada ode, ali on politički nije sasvim otišao. Demokrate iz SAD i pojedine zemlje Evrope podstiču Kurtija na nove unutarpolitičke igre u Prištini.

Prema Janjićevim rečima, Srbija ne može mnogo da učini, ali kako kaže, razume strahovit pritisak na Beograd i ono što predsednik Vučić govori. Pominjanje Treće prizrenske lige nije slučajno. Prema Janjiću, to je jasna poruka nekome.

- Srbija ne sme da dozvoli da joj se Kosovo nametne kao glavna tema. Potrebno je da se bavimo podizanjem naše ekonomije posle korone. Ne smemo ishitreno i pod pritiskom doneti nikakve odluke. Treba sačekati, da vidimo kako će se razvijati situacija u SAD, ali i među ostalim velesilama. Srbiji je potreban konsenzus i dobra strategija za nastavak pregovora, ali tek pošto vidimo o čemu možemo da odlučujemo. Moramo insistirati da Albanci ispune sve dogovoreno. Podsetiću vas, takse nisu ukinute, samo su suspendovane. Ne smemo dozvoliti da nam Engel, niti pojedini mediji, nametnu temu Kosova kao glavnu, a naročito sad pred izbore, kada je najvažnija tema za nas kako ćemo da živimo - zaključuje Janjić u izjavi za Alo.rs.

TRAMP MOŽE DATI SRBIJI IZLAZ NA MORE

- Ako jedan Engel i Olbrajtova to kažu, onda tu ima nečega. Predsednik Vučić je razljutio najveće albanske lobiste, radeći na obnavljanju veza SAD i Srbije. Institut bezbednosti organizovao je u Skuptšini Srbije najveću konferenciju srpsko-američkih odnosa. Prisutni su bili najviši predstavnici Nacionalne garde Ohaja. To nije prošlo bez odjeka u Vašingtonu. Kopredsedavajući srpskog kokusa u SAD je Stiv Stajers koji je ujedno i general Nacionalne garde Ohaja, a svi znaju da je Tramp naklonjen vojsci i sluša savete oficira, jasno nam je da smo povukli pravi potez i pogodili, ali čeka nas mnogo napornog rada na uspostavljanju odnosa sa Vašingtonom - priča nam Trifunović i dodaje:

Naš sagovornik ističe da Srbija je još jedan izuzetan adut Srbije lično poznanstvo Aleksandra Karađorđevića sa Donaldom Trampom.

- Oni se znaju više od 30 godina i imaju izuzetno dobre i bliske odnose - navodi Trifunović.

Albanski lobi, tvrdi naš sagovornik, nema uticaj na Trampovu administraciju i Srbija tu ima veliku šansu.

- Tramp je napravio otklon od dosadašnje politike SAD. Njegovim dolaskom, CNN i svi eksponenti duboke države dočekani su na nož. Glavni albanski eksponenti u Vašingtonu, imaju izuzetan uticaj i njihove pozicije nisu zanemarljive, Engel je predsednik Komiteta za spoljnu politiku SAD, ali Tramp o njemu misli sve najgore - kazao je Trifunović.

Naš sagovornik tvrdi da Srbija može da napravi dogovor sa Albancima čiji će garant biti SAD. 

- Srbija bi razmenila teritoriju sa Albanijom i niko ne bi priznao Kosovo - zaključuje Trifunović.

PRVA PRIZRENSKA LIGA

Prizrenska liga je osnovana nakon završetka Rusko-turskog rata (1877—1878) između Rusije, Srbije i Crne Gore protiv Otomanskog carstva, sa ciljem da spreči pripajanje oblasti naseljenih albanskim stanovništvom da pripadnu susednim državama. Tražili su da se prizna samostalnost albanske nacije i njihovo pravo na sopstvenu državu ili autonomnu oblast u okviru Otomanskog carstva.

Zahtevi Prizrenske lige su odbačeni, a nemački kancelar Oto fon Bizmark je čak zauzeo stav da albanska nacija ne postoji. Albanskoj delegaciji nije dozvoljeno da učestvuje na Berlinskom kongresu, a teritorije naseljene Albancima su tretirane kao deo Osmanlijskog carstva, a Albanci kao njegovi građani.

Prizrenska liga pokreće, ubrzo potom, borbu protiv Osmanlijskog carstva i nastavlja da se bori za teritorije protiv Srbije i Crne Gore.

Pokretanjem albanskog ustanka 1879. započinju rat sa Turcima koji će, ispostaviće se, biti koban po Ligu. Turci šalju Derviš-pašu sa vojskom da razbije ustanak, i on aprila 1881. ulazi u Prizren, Đakovicu i Peć. Vojnom akcijom razbijeni su dobrovoljci Prizrenske lige, a njihove vođe pohapšene i poslate u progonstvo. Do kraja 1882. u Maloj Aziji internirano je oko 3.000 Albanaca sa ciljem da se potpuno iskoreni organizacijska mreža Prizrenske lige.

DRUGA PRIZRENSKA LIGA

Musolinjeva fašistička Italija koja je podržavala projekat stvaranja Velike Albanije kapitulira 8. septembra 1943. godine, a nemačka obaveštajna služba formira Drugu prizrensku ligu kako bi uz pomoć Albanaca zadržala kontrolu nad teritorijom Kosova i Metohije.

Bedri Pejani je postavljen za predsednika a Redžep Mitrovica za sekretara centralnog komiteta. U cilju realizacije nemačkih interesa Bedri Pejani, jedan od osnivača lige, je formalno ponudio u pismu poslatom Hajnrihu Himleru da se Albanci regrutuju u sastav nemačke vojske, a zauzvrat je tražio podršku u ostvarenju projekta Velike Albanije. Realizacijom plana nemačke obaveštajne službe je došlo do preuzimanja Ljuboten bataljona i formiranja dve SS divizije u koje su regrutovani Albanci sa Kosova i Metohije. Jedna od njih je i ozloglašena 21. SS divizija Skenderbeg.

Na vrhuncu svoje moći Druga prizrenska liga je imala oko 15.000 članova, od kojih je bilo 6.491 regrutovanih u ove dve divizije i oko 300 pripadnika zloglasne 13. SS divizije Handžar. Iako su članovi Druge prizrenske lige pokušavali da se predstave kao isključivo antikomunistička organizacija, mnogi članovi lige su delili fašistička uverenja sa svojim nemačkim mentorima.

Druga prizrenska liga se, porazom Trećeg rajha, uzdala u pomoć Velike Britanije, čije su iskrcavanje očekivali u Albaniji. Dolaskom komunista na vlast u Albaniji, novembra 1944. godine, prestaje zvanično da postoji. Međutim, albanski ekstremisti su nastavili svoje delovanje i pod okriljem komunističkog režima što rezultiralo desetinama diverzija i akcija na teritoriji SFRJ u narednim decenijama.

TREĆA PRIZRENSKA LIGA

Treća prizrenska liga je vojno-političko udruženje koje je 1946. godine u Sjedinjenim Američkim Državama osnovala grupa građana albanske nacionalnosti. Cilj organizacije je stvaranje Velike Albanije.

Na tekovinama Druge prizrenske lige se kombinovanom propagandno-diverzantskom borbom nastavlja borbu za stvaranje Velike Albanije. U ovu borbu se uključila i Albanija posle konfrontacije SFRJ sa Kominternom i SSSR-om 1948. godine, koja je pod okriljem marksizma-lenjinizma zastupala interese velikoalbanskog nacionalizma i hegemonizma. Ovakvo ideološko pokriće borbe za Veliku Albaniju je posebno bilo prisutno posle sukoba Albanije i SSSR i oslanjanja Albanije na Kinu u vođenju spoljne politike 1961. godine. Iz Albanije su na teritoriju SFRJ ubacivane diverzantsko-terorističke grupe koje su ubijale graničare JNA, državne službenike i sprovodile teror nad srpskim stanovništvom Kosova i Metohije, navodi se delu "Knjiga o Kosovu" autora Dimitrija Bogdanovića.

Oružje koje je iz Albanije ubacivano na teritoriju Kosova i Metohije je predstavljalo opasnost od oružanih pobuna Albanaca. Zbog toga je došlo do akcije nasilnog prikupljanja oružja u periodu od kraja 1954. do sredine 1957. godine. Ova akcija koja je grubo sprovođena i prelazila u teror nad albanskim stanovništvom koje je bilo sve brojnije između ostalog i zbog velikog priliva Albanaca koji su iz Albanije dolazili na Kosovo i Metohiju kao politički emigranti.

O Trećoj prizrenskoj ligi se danas veoma malo zna, ali je uticaj albanskog lobija na politiku SAD nesumnjiv. Da li se danas stvari preokreću i hoće li Treća prizrenska liga podeliti sudbinu svojih prethodnica, ostaje da se vidi.