Predrag Marković: “Monarhija je Krsno ime Srbije”

Na predstojećim beogradskim izborima nastupiće kao nosilac liste Pokreta obnove Kraljevine Srbije (POKS), a u intervjuu za "Alo!" govorio je o tome, ali i o mnogim drugim temama. 

Sve je iznenadio Vaš povratak u politiku, što ste se odlučili za ovaj korak i kandidaturu za gradonačelnika Beograda?

- Kada sam pre pet godina javno vratio mandat poslanika rekao sam da Vlada koja se bira neće trajati duže od rijaliti programa koji su tada najavljeni. I bilo je tako. A ja sam, kao nezaposleni građanin, pomalo zgađen podelama i lažima oko sebe, seo i napisao 500 strana „Zavodnika ništavila“, romana o tri veka srpskih seoba i podela, čak i u Rusiji, a koji sam započeo još pre 30 godina.. I onda su me mnogi podsetili da postoji i jedan „posao“ koji sam započeo a nisam završio u politici. A mladi ljudi iz Pokreta obnove Kraljevine Srbije ponudili da to pokušam na svoj način: dakle, bez stranačkih obaveza a sa obavezom svega što sam do sada u javnom životu radio. I za državu i za monarhiju.
A dobro znamo da su ovo izbori za Skupštinu grada a ne za gradonačelnika. Mada bi, ako se već ne bira neposredno za šta se zalažem, bilo dobro da na čelu Beograda bude nezavisna politička ličnost koja u ime građana a ne stranaka može svojim autoritetom i iskustvom da odoli dnevnim pritiscima.

 Da li mislite da je vreme da Srbija ponovo postane monarhija?

- Odavno je to vreme. Kako Matija Bećković lucidno podseća: Srbija kao samostalna država u svojoj istoriji nikada osim ovih 11 godina nije bila republika. Zato je pokojni patrijarh Pavle neprestano opominjao „Monarhija je krsno ime Srbije” a sadašnji patrijarh Irinej u svakoj prilici podseća da je “Monarhija prirodni oblik vladavine za Srbiju”.
Ali možda je dobro što su građani u ovih 18 godina videli ogoljenu sliku nesnalaženja republike kao oblika vladavine. I prepuštanja na milost i nemilost sposobnostima i ograničenjima pojedinaca na vlasti umesto institucija u jasnoj podeli vlasti. I konačno, i pored kampanje koja traje više od 70 godina, polako uviđaju koliko je to i skupo i neodgovorno i opasno.

  S kojim rezultatom biste bili zadovoljni?

- Dvocifrenim, naravno. Ali pre svega onim koji će omogućiti da se Beograd odbrani, da odbrani svoj Univerzitet i njegovu imovinu, da odbrani pravo da tokom obležavanja 100 godina od pobede u Velikom ratu umesto zelenih žirafa na Topčiderskoj zvezdi podigne spomenik kralju Petru Oslobodiocu i kralju Aleksandru Ujedinitelju. Da kod Kraljeve česme uredi spomen-park nevinim žrtvama terora iz 1945 i zaustavi praksu da se na kostima žrtava zidaju vile novih bogataša. Rezultatom koji omogućava ozbiljan razgovor o problemima u Beogradu i Srbiji sa neistomišljenicima a ne formalno pravo na histerične povike i prigovore oko dnevnog reda ili povrede Poslovnika.

Šta je to što Vi nudite različito od drugih?

- Ljude cenim po onome šta i kako rade a ne po onome šta i kako pričaju. Građanima nudimo da po prvi put posle 73 godine mogu da glasaju i srcem i razumom. Za kraljevski Beograd. A odbornicima ćemo ponuditi čitav niz rešenja u korist građana i ušteda u budžetu. Od besplatnog prevoza za nezaposlene do objedinjavanja usluga za građane na jednom šalteru i atraktivnoj turističkoj ponudi. Ali Vi ćete razumeti moje pravilo. Korektno je da prvo svim predstavnicima medija ravnopravno predstavim 10 ključnih tačaka programa. Postoji toliko dobrih predloga koji su i ranije bili u kampanjama ali se od njih odmah odustane. Ne smeta mi ako neko “ukrade” naše predloge niti imam problem da podržim tuđa rešenja. Ali posle izbora. Što bih pamtio obećanja onih koji su toliko puta obećavali. Zato naših 10 tačaka nisu skup obećanja već obaveze i zahtevi.

 Da li je moguća i s kim postizborna koalicija?

- Sa odbornicima i listama koje pređu census. Ali, šta će nama koalicije. Svi znaju da ja glasam po savesti a ne onako kako glasa većina ili neka koalicija. A ljudi na listi su okupljeni oko ideje obnove kraljevine a ne da bi sačuvali neku funkciju. Neki od njih već obavljaju funkcije u interesu države. Ali besplatno, u strukovnoj organizaciji, birani od kolega a ne od političara.

Šta mislite o Draganu Đilasu?

- Nema potrebe da nabrajate dalje imena. Ljude ne ogovaram ni privatno a kamoli javno. Kao što pretpostavljate, upoznao sam, makar kurtoazno, valjda sva lica sa aktuelne političke scene. I poštujem njihove sposobnosti a vodim računa o njihovim ograničenjima ili navikama. I kada su u vlasti i kada su u opoziciji. Sa takvim iskustvom, nažalost, skoro da me niko nije razočarao. A mnogih od tih ljudi mi je sve vreme žao.

 Da li ste za saradnju sa SNS-om?

- Zaboravili ste kako ja radim. U Narodnoj skupštini sam sarađivao sa poslanicima a ne sa strankama i stalno sve podsećao šta je njihov posao kao poslanika. I svi su videli rezultate za državu. U Skupštini grada ću, ako to građani žele, sarađivati sa odbornicima a ne sa strankama koje su ih predložile. Uostalom, naučio sam da je zaludno čak i da pamtim ko se trenutno u kojoj stranci nalazi. Toliki broj njih preko noći promeni stranku.

Neki su kvalitetni u svim strankama. Neki to nisu bili ni u jednoj. Politički život je i dalje samo život. To uvek imam na umu.

 Kakav Beograd želite posle izbora?

- Pre svega pristojniji. I solidarniji. I prema sadašnjosti i prema prošlosti. Sa mnogo više samopoštovanja. Da se Beograd odupre tajkunima i pomogne da se imovina zadužbina (od 250 vraćena je samo jedna) stavi na raspolaganje onima kojima su je dobrotvori i namenili (Univerzitetu, siromašnima, bolesnima, darovitima). Da komunalna policija ne privodi nezaposlene ljude jer su se vozili gradskim prevozom u potrazi za poslom već da brine o bezbednosti građana. Da se zaštiti i vrati privatna imovina ali i gradska obeležja. Da se građani u mesnoj zajednici pitaju za saglasnost da se nešto gradi u njihovoj sredini. Da gradske službe i ustanove vode ljudi sa iskustvom rada u njima. Da grad smenjuje i kažnjava one koji u svom poslu ruže Beograd a ne da oko toga vodi političke i medijske hajke. I iznad svega, da grad bude otvoren i bezbedan, bez ugrožavanja privatnosti građana.

  Da li ste o kandidaturi pričali i sa prestolonaslednikom i ako jeste šta Vam je poručio?

- Naravno da zna. Ali prestolonaslednik je iznad izbora i izbornih lista. U stvari od 1996. kada smo se prvi put sreli u Londonu (tu kuću je, ako ne grešim, nažalost prodao da bi održavao Dvorski kompleks mada je po sadašnjem zakonu to kulturno dobro i obaveza je države da ga održava) jedva da smo par puta pomenuli aktuelnu politiku. Teme naših razgovora su obično ozbiljnije ili bar ljudskije. A kao što znate, Krunski savet je davno napravio dva izuzetka, za Borislava Pekića i mene, kada je u pitanju bavljenje politikom.

I, kad pominjemo Krunski savet, od jedine dame koja je bila član, tokom 20 godina druženja i pričama o knjigama, ljudima, Srbiji i Beogradu, utuvio sam sebi važnost one narodne izreke: „Ako ne možeš odmah ono što želiš, - uradi ono što možeš”. Nadam se da će, pored svih kampanja i obmana, vredjanja ljudi, starih laži i novih obećanja, građani prepoznati stvarnu važnost ove izreke.

 Kako će se zvati vaša lista?

- U skladu sa svim rečenim, a lista i jeste spoj mladosti i iskustva, predlog je: Za kraljevsko lice prestonice – Predrag Marković.