Šta sve poseduju vojske Srbije, Hrvatske, Crne Gore i BiH?

Prema godišnjem istraživanju "Global Firepower-a" koje u obzir uzima 55 različitih faktora, BiH je rangirana kao 123. vojna sila na planeti, u odnosu na zemlje u regionu to BiH stavlja na poslednje mesto. Zanimljivo je da je Srbija pozicionirana na 79. mesto, dok je Hrvatska rangirana čak devet mesta ispred, iako se u stvarnosti stiče drugačiji utisak

Slovenija je, prema tom istraživanju, na 88. mestu, Crna Gora na 119., Makedonija na 121. mestu. Poređenja radi, Grčka je zauzela 28. poziciju, Bugarska 49., a Mađarska 55. mesto.

Vojska Srbije pre sedam dana predstavila je nove helikoptere kupljene u Rusiji. Radi se o tri helikoptera, Mi-35, H145M i Mi-17, za koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da su nabavljeni jer je to omogućila i "značajno bolja situacija u državnom budžetu", a kupljeni su "uz znatan popust i olakšice koje je Srbiji dala ruska strana".

Skoro istovremeno objavljeno je kako u Hrvatskoj očekuju naredne godine donaciju SAD od 60 oklopnih vozila Bredli i 24 vozila za delove. Hrvatska će u njihovo osvežavanje i kasniju modernizaciju uložiti između dva i pet miliona dolara po vozilu. Takođe, u okviru modernizacije i opremanja Hrvatske vojske planiraju nabavke aviona i četiri helikoptera.

Dok se Srbija i Hrvatska naoružavaju, BiH po tom pitanju evidentno stagnira. Tako je budžet OSBiH godinama oko 200 miliona evra. Poređenja radi, Srbija za tu namenu izdvaja 780 miliona evra, a Hrvatska više od 900 miliona evra.

Tako je BiH juče zabeležila najveći investicijski projekat od osnivanja OSBiH, nabavku dva helikoptera donirana od SAD. Nijedan helikopter koji koriste OSBiH od ukupno 38 nije mlađi od 25 godina, a neki su proizvedeni i pre čak pet decenija.

Prof. Berko Zečević, vojni ekspert, kaže da BiH ne vrši modernizaciju svojih Oružanih snaga. Formalno, pak, imaju veliki broj artiljerijskog oružja, tenkova.

- To oružje, generalno, ne održava se na način kako bi to trebalo, jer ne postoje finansijski resursi. Kada je reč o helikopterima, tu smo stvarno u veoma lošem stanju, posebno u odnosu na Srbiju, a i Hrvatska nije baš nešto previše dobra po tom pitanju, ali je u svakom slučaju bolja nego BiH - kaže on.

Kada se radi o avionima, BiH ih nema. U najboljem slučaju tu stoji Srbija, dok i Hrvatska po tom pitanju veoma loše stoji jer, kako objašnjava, njihovi MIG-ovi su na kraju svojih resursa i ono što su pokušali modernizovati nije urađeno.

- Znači, kada globalno govorimo o efektivnom balansu snaga, trenutna situacija je vrlo jasna. Srbija ima izvanrednu prednost u odnosu na sve druge zemlje u regionu, zatim sledi Hrvatska, koja je modernizovala svoje oklopne transportere, a sada nabavljaju četiri nova helikoptera. Crna Gora je dobila 40 ili 50 novih oklopnih vozila i do sada su ostvarili napredak. BiH, jednostavno, stoji zbog unutrašnjih protivrečnosti, prvo entitetskih, a onda i političkih struktura unutar dva entiteta - ocenjuje Zečević.

Jasmin Ahić, profesor s Fakulteta za kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije u Sarajevu, ističe kako je nedvosmisleno da je jedino put u NATO, kao realna opcija za celi zapadni Balkan, jedini kvalitetan način na koji se može doći do efikasnih i dobro naoružanih i opremljenih vojnih snaga bez obzira na to koliki je njihov kapacitet.

- To nam govori nedavni primer naše susedne Crne Gore, koja je na jednoj mikroekonomiji vrlo malu i ograničenu vojnu silu koju ima za dve godine uspela da rekupira što donacijama, što svojim, što sredstvima u NATO-u. Dakle, sve one jedinice koje su specijalističkog karaktera u kojima ona učestvuje. Znači, jedino rešenje u tom smislu jeste NATO, u kojem bi onda i naša namenska vojna industrija imala puno lakši pristup međunarodnom vojnom tržištu oružja, iako danas i u ovakvoj poziciji, kao članica MAP-a, imamo zaista kvalitetnu namensku industriju i realizaciju višemilionskih ugovora. Uglavnom, to je rešenje - podvlači on.

Nedžad Ahatović, vojni analitičar, iznosi da je kolektivni sistem sigurnosti uvek bolje rešenje u odnosu na ono što radi Srbija.

- Srbija zagovara politiku nesvrstavanja u vojne blokove, tzv. politiku vojne neutralnosti, dok Hrvatska stalno dopunjava opremu koja joj je neophodna da bude interoperabilna s ostalim zemljama članicama NATO-a. BiH u tom kontekstu kada se gleda, faktički se ne nalazi nigde - kaže Ahatović.

Zečević napominje kako još zadugo neće doći do poremećaja u balansu snaga prema Sporazumu o subregionalnoj kontroli naoružanja, potpisanom u Firenci 1996. godine.

- U diskusiji ne treba govoriti o naoružavanju, već o modernizaciji, jer ono što je sada uobičajeno u dnevnom prepucavanju je da se igramo brojkama, a ne stvarnom sposobljenošću tog naoružanja za bilo kakav efektivan rad - govori on.

Ahatović napominje da BiH jeste donela dokument pregleda odbrane gde su namenjena sredstva za nabavku određene nove opreme, ali, kako kaže, to je pitanje koje je još otvoreno.

- U prioritet su stavili zbrinjavanja pripadnika OSBiH koji su, ustvari, već otpušteni, a drugo je obnavljanje voznog parka, dok je treća stavka nabavka helikoptera i videćemo šta će tu biti. Sve je još na ledu, a strateški gledano, BiH nema u planu da nabavlja avijaciju fiksnih krila. Takođe, tu je problem s oklopnim sredstvima i jednostavno sva oprema je dosta dotrajala. Bez renoviranja OSBiH neće biti na nivou da ispune ulogu namenjenu u Zakonu o odbrani - iznosi on.