Ante Pavelić proveo je poslednje dve godine svog života u Španiji sa ćerkom Višnjom, suprugom Marijom i sinom Velimirom. Vreme je prekraćivao lutajući Madridom, a na jednoj objavljenoj fotografiji, stoji na glavnom madridskom trgu Puerti del Sol, obučen u dugi crni kaput i sa šeširom na glavi. Izgleda poput bezopasnog starčića, sasvim drugačiji od krvoločnog zapovednika, koji je upravljao kvislinškom NDH tokom koje je, prema podacima muzeja US Holocaust Museum, ubijeno više od 300.000 ljudi, kako navodi EPS.

Kada je Pavelić 1959. umro u 70. godini, španska novinska agencija Cifra objavila je samo kratku vest da je "čelnik hrvatske države tokom Drugog svetskog rata" pokopan na madridskom groblju San Isidro.

Nije dopuštala da je iko fotografiše

Višnja Pavelić bila je ozbiljna i ljubazna žena, opsesivno diskretna, koja je novinaru dopustila da dođe nekoliko puta u njen dom. Rado je govorila o svom ocu, ali nije želela da se išta od toga objavi pre nego što prođe nekoliko godina od njene smrti.

Tokom života nije dopuštala da je iko fotografiše. Opsesivno je čuvala očev grob. Almudena Moreno, direktor groblja San Isidro, ispričao je kako je popodneva provodila sedeći na stolici na sklapanje koju bi postavila pored groba. Od Morena je tražila da ni u kom slučaju ne otkriva lokaciju strancima jer se bojala da će doći Srbi i oskrnaviti grob.

- Izgledala je panično. Rekao sam joj: "Ne brini, neće doći da ga traže u Španiji". Njeni strahovi su bili toliko duboki da je pre smrti kontaktirala špansko ministarstvo pravosuđa kako bi osigurala da posle nje ne bude moguća ekshumacija njegovih posmrtnih ostataka.

Višnja Pavelić umrla je na Božić 2015. godine u 92. godini. Kremirana je, a njeni ostaci su pokopani u zajedničku porodičnu grobnicu u San Isidru.

Porodica delovala skromno, uprkos sumnji da su imali bogatstvo

Pre nego što je Pavelić umro, njegova ćerka je volela da fotografiše porodična okupljanja. Sačuvala je slike. Neke je podelila s novinarem El Paisa. Na jednoj od njih prikazana je četvoročlana porodica tokom izleta u priobalnom gradiću Santa Pola u regiji Valensija. Na slici Pavelić je ozbiljan, a cela porodica deluje skromno, uprkos sumnjama da su pobegli s bogatstvom koje je Pavelić ukrao od žrtava i države.

U knjizi "Hrvatska pod Antom Pavelićem" istoričar Robert B. MekKormik tvrdi da je Pavelić tokom rata bio u mogućnosti da preusmeri milione u Švajcarsku. MekKormik u knjizi spominje i izveštaj CIA o poslednjoj fazi rata gde stoji da je Pavelić poslao 12 kutija sa zlatom i nakitom u Austriju.

Na drugoj fotografiji, za koju Višnja Pavelić misli da je slikana nedugo pre očeve smrti tokom posete Dolini palih, Pavelić izgleda slabašno, nalik na Vita Korleonea u kultnom filmu "Kum" nedugo pre svog kraja. Korleone i hrvatski tiranin, kako ga nazivaju u tekstu EPS-a, umrli su u istim godinama nakon što su preživeli atentat. Pavelić je upucan s nekoliko hitaca kada se 1957. godine vraćao svojoj kući u predgrađu Buenos Airesa.

- Ušao je kuću i rekao: "Pogođen sam’", prisetila se Višnja Pavelić. Premda se nikad nije saznalo ko je naručio atentat, njegova ćerka je smatrala da to nisu bile jugoslovenske vlasti ni Srbi.

- Srbi su tražili njegovo izručenje, želeli su ga živog - rekla je i dodala kako smatra da su pokušaj ubistva njenog oca orkestrirali njegovi sunarodnici koji su želeli da zadobiju kontrolu nad hrvatskom dijasporom.

Jasenovac je bio radni logor

Na kraju Drugog svetskog rata, Pavelić je pobegao u Italiju gde se sakrio u jezuitskom manastiru.

- Niko za to nije znao. Samo mi, ha - rekla je Višnja Pavelić. Tri godine kasnije Pavelić je koristeći lažno ime Antonio Serdar iz Đenove brodom pobegao u Argentinu tzv . "pacovskom rutom" kojom su bežali nacisti poput Adolfa Ajhmana, Klausa Barbija i Josefa Mengelea. Sledećih deset godina Pavelić je s porodicom, uz dopuštenje Peronove vlasti, živeo u Buenos Airesu, gde je osnovao građevinsku firmu. Imao je i tkalački stan i farmu.

- Imali smo kokoške. Tokom jutra sam skupljala jaja - ispričala je Višnja Pavelić. Tokom razgovora sedela je u dnevnom boravku u naslonjači iznad koje je stajao portret njenog oca začešljane kose, mršavog lica i obučenog u beli žaket.

Ništa nije kriv

- Mislite da za ništa nije kriv? - pitao ju je novinar.

- Ama baš ništa - odgovorila je i tražila dokumenta za koja je tvrdila da dokazuju drugačiju sliku o njenom ocu od one koju je ispisala istorija. Čak i kasnije, kad je bolovala od osteoporoze, prisetio se novinar, ustala bi tokom razgovora i kopala po dokumentaciji.

- Sve je to laž. Sve što kažu o mom ocu je laž. Sve, sve - govorila je.

Ni Jasenovac, ni tvrdnje i dokazi da je to bio jedan od najkrvavijih logora, kao ni poređenja ustaša s najzagriženijim pripadnicima SS-a, ništa joj nisu značile.

Na njenom stolu nalazila se knjiga "Holocaust Industry" i novine koje je kupovala svako jutro - El País, El Mundo i ABC. Insistirala je na tome da njen otac nije bio "ni nacista ni fašista", već nacionalista koji se borio za "oslobođenje Hrvatske od vladavine Srba". Pre nego cinična, napisao je novinar, činila se zaslepljenom.

Njeni stavovi slični su onima drugih potomaka nacističkih vođa. U svojoj knjizi "Children of Nazis" Tanja Krasnianski piše: "Kad je reč o deci, mentalne odbrane su zaista jake. Gudrun Himler, ćerka nacističkog policijskog šefa Hajnriha Himlera, nikad nije imala pravu perspektivu kad je reč o očevoj figuri. Kao i Eda Gering, jedino preživelo dete Hermana Geringa, odbijala je da ga vidi kao jednog od dizajnera holokausta". I Eda je poput Višnje Pavelić živela u malom stanu u Minhenu koji je pretvorila u muzej i svetilište svog oca.

Živeli od Pavelićevih autorskih prava

U Buenos Airesu Višnja Pavelić postala je očeva osoba od poverenja. Nakon pokušaja atentata, organizovala je njegovo tajno putovanje u Španiju. U Madridu, hrvatski sveštenik joj je rekao da je tadašnji ministar spoljnih poslova Fernando Maria Kastiela Paveliću dao zeleno svetlo za dolazak, ali pod uslovom da bude diskretan.

U Madridu je porodica iznajmila stan pored popularnog gradskog parka Retiro. Tamo je Višnja Pavelić svakog dana šetala s ocem. Organizovala je njegove kontakte i papirologiju s hrvatskom dijasporom.

Nakon očeve smrti, Višnja Pavelić, njen brat Velimir i majka Maria ostali su u iznajmljenom stanu do 1961. godine kad su se preselili u drugu madridsku četvrt Konća Espina pored fudbalskog stadiona Santjago Bernabeu. Do svoje smrti 1984. godine Maria se brinula o domaćinstvu. Brat Velimir je svirao violinu i sate provodio čitajući literaturu o filozofiji i političkoj istoriji i pišući aforizme. Umro je od raka pluća 1998. godine.

Živeli su od autorskih prava Pavelićevih knjiga i donacija organizacija dijaspore iz Kanade i Australije. Višnja Pavelić postala je simboličan naslednik oca i brinula se o grobu koji su posećivali hrvatski nacionalisti. Nekad je Višnja Pavelić odlazila na grob s njima. Tokom celog života ostala je ultranacionalistkinja koja je izražavala genocidnu mržnju prema Srbima.

Mržnja: Nema Srbina koji nije kriminalac

- Oni su rođeni kao kriminalci. Nema Srbina koji nije kriminalac. Ništa drugo nisu radili, nego samo ubijali. Ubistva su genetski upisana u njihov kod. Mi smo se samo branili - rekla je.

Bilo je jako teško biti ćerka ovog čoveka

- Zašto da ih zakopa? - pitao je Ljano.

- Zato da sve bude na sigurnom. Zakopano će sve biti na sigurnom - rekla je i dala mu fotografiju svog oca iz bolnice u Madridu.

- Bilo je jako teško biti ćerka ovog čoveka. Jako teško - rekla je.