Kralj Petar Drugi Karađorđević
Fotografija iz knjige "Tajne ost
Kralj Petar Drugi Karađorđević

Fotografija iz knjige "Tajne ost

Kralj Petar Drugi Karađorđević, Foto: Fotografija iz knjige

Sve u svemu, za ta tri dana, od 14. do 16. aprila, uprkos niskim oblacima i potpuno neregularnim uslovima za letenje, sa Kapina polja je, po podacima Mihaila Marića, u inostranstvo prevezeno 216 jugoslovenskih političara i državnih ličnosti sa kraljem Petrom Drugim Karađorđevićem na čelu.

Obaška njihova bliža i dalja rodbina. Poslednjim od pet „kapronija” koji su na dan kapitulacije Jugoslavije 1941. uzleteli iz Nikšića s ciljem da se domognu neke slobodne vazdušne luke na sredozemlju pilotirao je kapetan Dušan Balša Sinobad.

- Dve su verzije o tome gde je i kako nastradao - kaže njegov kolega, pilot Svetozar Lolić.

Kralj sa rukama na potiljku

Zanimljivo je da je avion koji je prevozio kralja Petra i njegovu najužu pratnju tog dana pod pretnjom i budnom pratnjom britanskih lovaca neplanirano morao prvo da sleti na pomoćni aerodrom kod Paramitija u Grčkoj i da je kralj iz letelice morao da izađe sa rukama na potiljku, ali je let ubrzo nastavljen, čim je utvrđen identitet putnika.

- Po jednoj, avion je udario u planinu Olimp, u Grčkoj, jer je zbog nevremena i magle pilot izgubio orijentaciju. Po drugoj, avion su napali neprijateljski lovci, pogodili ga, a zatim se letelica srušila u more. Nesumnjivo je, nažalost, da su, osim kapetana Sinobada, nastradali i svi članovi posade i putnici - kapetan Dimitrije Brajović, pukovnik Stojan Zdravković, major Đorđe Stanojlović, kao i narednici Stevan Vujaklija i Danilo Dejić. U ovom udesu poginuo je kao putnik i znameniti istoričar Vladimir Ćorović.

Jednim od aviona koji je 16. aprila 1941. ostao bez pilota na Kapinom polju kod Nikšića u nebo se vinuo i pilot major Svetozar Lolić, ali se zbog loših vremenskih uslova ubrzo vratio na uzletište.

- Čim sam sleteo, prišao mi je vazduhoplovni pukovnik Petar Vukčević i rekao da je ipak dobro što sam se vratio jer ima za mene specijalni zadatak - sećao se svojevremeno Lolić, a zapisao Ozren Milanović.

- Čekao sam ga kod aviona negde do ponoći. Kad se najzad pojavio, uz pukovnika su bili princ Đorđe Karađorđević i njegov lični lekar. Pošto su se savim približili avionu, pukovnik Vukčević se obratio princu Đorđu:

- Vaše visočanstvo, ovim avionom možete da napustite zemlju.

Ukrcavanje u avione na Kapinom Poqu - scena iz filma Zle pare

Fotografija iz knjige "Tajne ost

Ukrcavanje u avione na Kapinom Poqu - scena iz filma Zle pare, Foto: Fotografija iz knjige

Princ Đorđe se uspravio, oštro pogledao i još oštrije odgovorio:

- Ako ste me samo zato doveli ovamo, nije trebalo ni da me uznemiravate. Ja iz zemlje nikuda ne idem!

A kad je sutradan pred poletanje poslednjeg aviona sa Kapina polja pilot upitao pukovnika Vukčevića hoće li i on sa njim, odbrusio mu je:

- Ne, ni sa kim ja neću. Pukovnik Vukčević nikada nije išao iza 20 izlapelih staraca i 20 starih droca...

Major Lolić tvrdi da zna za još 12 sanduka zlata koji su bili utovareni u avione na Kapinom polju i precizno navodi imena pilota, koji, izgleda, ako je tačno to što on tvrdi, nikada nisu ni stigli na odredišta ka kojima su se zaputili.

- U avion “dornije” kapetana Sime Mijuškovića utovareno je u prvom navratu pet sanduka, a potom još dva. Dva su, po rečima samog kapetana, nestala prilikom transporta do aviona. Kapetan Mijušković, međutim, nije ni poleteo. Tako je na aerodromu nestalo ukupno sedam sanduka zlata. Posle toga, u Nikšić je doletelo pet aviona “kaproni”, a u svaki je utovaren po jedan sanduk. Avion sa pilotom Dinkom Večerinom prinudno se spustio negde u Grčkoj. Sanduk sa zlatom je nestao. Avion sa pilotom, vojnim činovnikom Udovičićem, nestao je, a da se nikada nije saznalo ni za mesto nesreće. Avion „kaproni pijađo” kapetana Vidoja Novakovića nije ni poleteo, iako je i u njega bio utovaren jedan sanduk. Ostao je i nestao u Nikšiću... Moj avion je bio jedini koji je stigao u Grčku bez ijednog sanduka. Zlato su iz aviona izneli i među sobom podelili „dvadesetsedmomartovci”...

Bežeći iz Beograda početkom aprila 1941, kralj Petar Drugi Karađorđević poneo je sa sobom državni novac, umetnička dela, ali i tri najveće hrišćanske relikvije - ruku Svetog Jovana Krstitelja, ikonu Bogorodice Filermose i delove Časnog krsta. Najveći deo tog bogatstva, koji kralj nije mogao da ponese sa sobom, ostao je u manastiru Ostrog i okolini Nikšića, a za njega su se od tada borili mnogi. Od Italijana, Nemaca, četnika i partizana u Drugom svetskom ratu do komunističke vlasti pa do današnjega dana Malteški vitezovi i mnoge strane sile. „Alo!” u nastavcima objavljuje delove jedne od najuzbudljivijih priča u našoj istoriji.

 

Komentari (3)

Kolporter

24.08.2017 22:40

Za kralja i otadžbinu,pokupi svo zlato i beži!!! Usput povedi i sve svoje rođake! I posle Tito bio lopov i loš vladar. Svojoj deci i unucima ništa nije ostavio.

lora

24.08.2017 23:15

dobro postojimo .mi srbi smo budale koje su svi redom pljackali.i jos nas pljackaju.gde ce im dusa samo se pitam

lora

24.08.2017 23:15

dobro postojimo .mi srbi smo budale koje su svi redom pljackali.i jos nas pljackaju.gde ce im dusa samo se pitam