Ideja je da se stvori sistem u kojem bi se vojni konvoji mogli kretati jednako lako kao i civilni transport, bez višednevnih procedura i administrativnih prepreka. U okviru plana predviđeno je usklađivanje propisa među državama članicama, modernizacija saobraćajne infrastrukture – puteva, železnica, mostova, luka i tunela – kao i formiranje mreže koridora spremnih za brzu vojnu upotrebu.

Danas, upozoravaju evropski zvaničnici, mnogi mostovi i tuneli nisu u stanju da izdrže težinu savremenih tenkova, a komplikovana papirologija može da uspori prolazak konvoja i do nekoliko dana. „Prevoz tenkova sa zapada na istočni bok mogao bi da završi zaglavljivanjem u tunelima ili čekanjem na dozvole za tranzit“, izjavio je Darius Jonjski, član Odbora za odbranu Evropskog parlamenta, prenosi Kijev Post.

Digitalizacija i nova logistika

Brisel planira da ukloni takve prepreke jačanjem mostova i železničkih kapaciteta, digitalizacijom carinskih procedura i uspostavljanjem posebnog okvira za hitne slučajeve kako bi se omogućio prioritetni vojni transport. Deo predloga odnosi se i na stvaranje tzv. solidarne flote – baze specijalizovanih vagona i lokomotiva dostupnih za hitnu vojnu upotrebu u kriznim situacijama.

Uz to, Komisija planira da uvede nove bezbednosne mere radi zaštite ključnih transportnih pravaca od sabotaža i sajber-napada.

Plan EU o jačanju vojne pokretljivosti dolazi u trenutku sve izraženije neizvesnosti u vezi sa američkom politikom prema evropskom istoku. U Vašingtonu je visoki zvaničnik Trampove administracije Ostin Dahmer, novi šef strateškog odeljenja Pentagona, pod zakletvom priznao da „Rusija i dalje predstavlja bezbednosnu pretnju Sjedinjenim Državama“.

Njegovo svedočenje usledilo je nakon niza odluka Pentagona – od tihe obustave pomoći Ukrajini do povlačenja američkih trupa iz Rumunije – što je izazvalo zabrinutost među evropskim saveznicima duž istočnog krila NATO-a.

"Svaki put kad Vašington okleva, Moskva testira granicu", rekao je za Kyiv Post jedan evropski diplomata, insistirajući na anonimnosti.

Bliska saradnja s NATO-om

Iako se EU formalno poziva na jačanje strateške autonomije, zvaničnici u Briselu ističu da će plan biti razvijan u tesnoj saradnji s NATO-om kako bi se izbeglo dupliranje resursa. Poljska je posebno insistirala na tome da svi logistički i infrastrukturni projekti budu usklađeni s odbrambenim planovima Alijanse.

U trenutku kad američka podrška postaje sve neizvesnija, „vojni Šengen“ predstavlja pokušaj Evropske unije da ubrza sopstvenu spremnost i mobilnost – pre nego što sledeći test dođe sa istoka.

(Kyiv post)