ZLOČIN KOJI JE ŠOKIRAO HRVATSKU Majka nastradale devojčice: Policija me je prisilila da priznam!

Devojčica je nekoliko dana nakon što je primljena u bolnicu preminula, a za nanošenje strašnih ozleda, višemesečno zanemarivanje i zlostavljanje optuženi su njeni roditelji. Majka je prvooptužena.

Majka devojčice je juče puštena iz istražnog zatvora.

Šta ste vi učinili svojoj devojčici?

Najmanja djevojčica, mislim manja, i ova, mislim, preminula moja mala, igrale su se i naletele su na jedan autičak. Njih dve su se igrale i ta moja, preminula malena, i jednostavno nije se mogla zaustaviti i malena ova do nje se zabila u nju i ona je pala i udarila glavom u zid. I to je bilo to. Ja sam onda uzela nju u ruke i istrčala van.

A šta ste vi rekli policiji?

Ja sam prvo priznala krivicu na sebe, da ne bi danas, sutra, malu ovu koja je u biti i kriva za to. To je bila jedna obična nezgoda.

A dobro, šta ste vi rekli policiji tačno? Kako je to izgledalo?

Ja sam, kad su me prvi dan ispitali, prvu noć sam, ja sam rekla da ja nisam ništa napravila, da nisam kriva, da nisam joj ništa napravila. Sutradan su oni meni došli reći da ja nešto kažem, bilo šta. Da sam izmislila priču, da sam ja nju stavila na stolicu i da sam je udarila glavom o zid. Eto tako. Da ne bi danas, sutra moja mala ova koja se igrala s njom, da ne bi nju danas, sutra zvali ubicom.

Ali dobro, ali čekajte, vi ste rekli policiji da ste udarali glavom o zid?

Da.

Zašto da mi vama sada verujemo da ne ispada da sada lažete?

Ne znam, evo ja sam samo rekla tako i sada.

Nadam se da ste svesni da je ovo sve rekla-kazala, a nemate dokaza.

Da, da, nemam dokaza. Kao što nemam dokaza za ništa. Ali ja pribavljam sve dokaze.

Vi zapravo optužujete policiju za prisilu, da vam je iznuđeno priznanje?

Pod pritiskom sam morala priznati. Oni su mi rekli da ću ja dobiti 20, 30 godina zatvora i da će mi doneti decu u posetu, a ja, kad sam čula da će mi doneti decu u posetu, ja sam bilo šta izmislila.

Ali u policijskom izveštaju stoji da je vaša devojčica imala hematom na glavi, hematom na čelu, hematom na obe noge. Odakle hematomi, odakle te ozlede?

E, pa te ozlede su nastale od njenog oca. On je nju tukao i maltretirao kao što je i mene. I svu decu.

Pa dobro, ali zašto, zašto onda niste prijavili svog supruga?

Nisam mogla, nisam smela prijaviti. Jer dana, kada su nas zvali da naša mala se vrati iz hraniteljske porodice, oni su meni rekli - još jedan ispad, još jedna rastava da će, ne da će nam uzeti samo tu malenu iz udomiteljske obitelji, što je bila, nego da će nam oduzeti svo troje djece.

Jeste li vi ubili svoju devojčicu?

Ne, nikad, ni ne pomišljam na to niti sam ikad, niti jedno dete ne želim.

Dobro, ko je onda po vama odgovoran za smrt vašeg deteta?

Po meni je odgovoran njen otac, moj suprug.

A vi kao majka niste odgovorni?

Ne, a to će se opet dokazati, ja kažem. Ja sebe smatram odgovornom i savesnom i čistom majkom i to zna celi svet.

Jeste otišli na grob svoje devojčice?

Nisam, nisam, ovaj, čekam da moj tata organizuje taj prevoz i to sve pa da idemo.

Jeste li ikad podigli ruku na svoju devojčicu?

Nikad, nikad, osim toga što sam rekla, što sam davala izjavu, i zato sam taj šamar joj jedan opalila i udarila sam je šibom, ali ovako nikad. Pa i ja sam kao dete dobila jedan šamar ili šibu, ali nikad nisam bila zlostavljana.

Zašto ste dete od dve godine tukli šibom?

Zato što je bila agresivna prema ovoj manjoj devojčici, i jednoj i drugoj.

Ali može se te stvari i razgovorom.

To je bilo nesvesno, to nije bilo, to je bilo u brzopletom, ali nikad nisam bila nasilna, nikad u životu. Nikad, nikad, nikad.

Dobro, ali ne možete nasilje opravdavati brzopletošću.

Naravno, naravno, ali u tom trenutku nisam znala i nisam bila svesna šta napraviti, što učiniti.

Vi ste prikrivali masnice šminkom?

Ne. Ja sam nju šminkala zato što se ona volela šminkati. Kad god sam se ja šminkala, šminkala sam i nju i ovu manju devojčicu. Jer, udomitelji znaju, da se ona voli lakirati i šminkati.

Samo sekundu, vi ste dete od dve i po godine šminkali?

Naravno, kao što su i oni šminkali, udomitelji. Ona se volela šminkati, ja to njoj nisam u početku branila. Jer htela sam da se ona navikne na nas kao obitelj. Nisam joj htela ništa braniti. Ja sam njoj davala što god, samo da se dijete navikne.

Gdje je sve vaša kći imala ozlede?

Ona je imala po nogama, po rukama, tamo gdje se ne vidi, po leđima.

Kako to mislite gde se ne vidi?

Pa gde se može prekriti robom, odećom.

Možete li pokazati na sebi?

Tu, po stopalima, po nogama, po bedrima.

Pa dobro, ko je sve te ozlede napravio devojčici?

Ja sigurno nisam. Ja nisam. Pa ne bih ja mogla dete nikad toliko. Pa to moraš imati čvrstu snagu da bi detetu ostale plavice tolike i modrice.

Zašto, kad ste došli u Centar za socijalnu skrb, niste pokazali stopalo?

A kome da pokazujem? Pa da mi uzmu i drugu decu i nju? Pa odmah bi, znači, znali i odmah bi mi uzeli i ostalu decu i nju.

Znači, vi ste znali, ali niste prijavili jer ste se bojali?

A kome prijaviti?

Pa Centru za socijalnu skrb gde ste bili.

Pa zato vam i kažem. To se nije smelo prijaviti. Nisam smela prijaviti. Ja sam htela prijaviti, nisam mogla prijaviti. Nije da nisam htela. Ja sam htela to milion puta prijaviti.

Jeste li vi svesni da zapravo za sve optužujete supruga, po vašoj priči ispada da je suprug za sve kriv, vi ste sve znali, vi niste krivi?

Ja se smatram da sam kriva samo zato što sam ćutala, jer morala sam ćutati. A onaj koji je zaslužan za to sve, to je on.

Jeste li tražili pomoć romskih udruga?

Ne. Ja nisam tražila nikakvu, samo sam tražila za tu vešmašinu od Kajtazija. Ja se nisam ni htjela deklarirati kao Rom, ali kad sam čula da se dijele vešmašine i to, ja sam odmah pristala se deklarirati. Samo za tu vešmašinu da dobijem jer ja nisam imala nikad, prala sam na ruke.

Jeste li vi u kontaktu sa suprugom otkako ste izašli iz zatvora?

Ne, niti ja ne znam je li on izašao niti me zanima. Ja nemam pojma, oni su mene prvu pustili.

A kako biste vi opisali svoj odnos?

S njim? Ja s njim, nikakav. Mi imamo, kako bih rekla, naša je ljubav bolesna ljubav. Mi se volimo i ne volimo. Ja praktički njega mrzim. Ne mogu ga podnijeti očima. Ali sam živjela s njim samo radi djece.

Hoćete li se sad razvesti od supruga?

Naravno. Što prije moguće. Što prije. On ako hoće, ako ima novca, pa naravno da će imati, sigurno, neka se razvede. Evo ja mu sad govorim ovim putem, što prije neka se razvede od mene.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI