NAJVEĆA AVIONSKA NESREĆA! Sve je krenulo od opiljka na pisti, a onda je preko 100 putnika izgorelo!

Od kad se pojavio "Konkord" je plenio, ne samo svojom lepotom, nego i brzinom. Bio je sinonim za kvaliteti i oni dubljeg džepa mogli su da prušte udoban i brz let od samo tri časa preko Atlantika od Evrope do Severne Amerike. Avioni su leteli na relaciji Pariz-Njujork i London-Njujork. Od 1976. godine napravljeno je ukupno 16 letelica, do 2000 letelo ih je 14, a posle gubitka jedne do kraja 2003 ostalo je operativno ukupno 13 letelica kod Britanaca i Francuza. Ovo je podsećanje na jednu od većih avio katastrofa.

Taj kobni 25. juli trebao je da izgleda kao jedan sasvoim običan dan. Vreme je bilo idealno za letenje, a 100 putnika i 9 članova posade spremno za jedno supersonično i udobno letenje na čarter letu AF4570 na liniji Pariz-Njujork. Većinom radilo se o imućnim turistima jedne nemačke tursitičke agencije. Cena leta bila je sitinica samo 10.000 dolara.Većinom su bili Nemci, dva Danca i jedan Austrijanac. Devetočlana posada bila je sastavljena isključivo od Francuza dva pilota, inženjer leta i šest stjuardesa. Pasoško-carinske formalnosti bile su brzo obavljene i putnici spremni.

 

Avion se odvojio od putničkog terminala na aerodromu Šarl de Gol. Avion je krenuo ka poletnoj pisti, a kapetan Kristijan marti od kontrole leta dobio je dozvolu da letelica uzleti. Avion je prilikom poletanja dostigao brzinu od 300 kilometara na čas. Pošto je avion uzleteo nekih 56 sekudi po poletanju kontrolni toranj obavestio je pilota da je levi deo aviona sa motrom u plamenu. Kapetan javlja da je motor broj 1 prestao sa radom, a motor broj dva upravo prestaje. Marti je okrenuo letelicu ka aerodromu La Burže u nameri da spusti avion. Međutim, avion je gubio sve više na visini i pred samu nesreću nalazio se na nekih 60 metara od zemlje. Potisak je sve više padao i na dva kilometra od samog aerodroma avion se pokrenuo i pao pravo na drveni motel. Eksplozija je bila stravična s obzirom da je sa letelicom eksplodiralo i sto tona kerozina. Vatrena buktinja bila je stravična a prema tadašnjim natpisima i izjavama očevidaca vrelina od vatre osetila se skoro kilometar od mesta eksplozije i pada ponosa svetske avio industrije.

Vest o padu Konkorda ubrzo je bila glavna vest na svim svetskim medijima koji su prekinuli svoje redovne programe da bi izvestili o ovoj avio nesreći. Osim putnika u avionu na zemlji su stradale su dve poljske, jedna francuska sobarica i jedan britanski turista koji je prenoćio u hotelu. Veća tragedija bila je izbegnuta jer je hotel u trenutku pada Konkorda bio skoro prazan. Više od 50 Poljaka koji su bili smešteni u hotelu u trenutku pada nisu bili tu jer su ostali zaglavljeni u šopingu, kao i autobus pun britanskih tinejdžera koji su ostali zgalavljeni na putu ka hotelu u saobraćajnoj gužvi kada je avion pao na hotel.

Šta je bilo uzrok pada. Istraga koja je pokrenuta otkrila je sledeće: "Prilikom poletanja aviona brizina je bila 300 kilometara na čas. Tom prilikom pukla je guma na levoj nozi stajnog trapa. Naime na pisti se našao, a nije smeo metalni opiljak, koji je ispao iz drugog aviona, a koji je Konkord zakačio. Rasprsli delovi gume probili su rezervoar u krilima, što je dovelo do curenja goriva i oštećenja električne instalacije u delu kod stajnog trapa. Nepuni minut po poletanju otkazao je i drugi motor što je dovelo da za avion nije bilo spasa.

 

Ovde valja dodati i je na motoru letelice neposredno pred poletanje bila izvršena manja intervencija na motoru, zbog čega su prvoosumnjičeni za ovu tragediju bili avio mehaničari, koji su doželi skoro nervni slom. Svu dilemu razrešila je crna kutija koja je otkrila da je pilot govorio da je motoro broj jedan dva puta prilikom poletanja gubio na snazi i da je stajni trap po poletanju ostao zaglavljen. Tragovi na zemlji pokazali su da je do eskplozije došlo čak na dve gume i da je to dovelo do oštećenja motora i rezervoara za gorivu što je dovelo do eksplozije i pada aviona.

Ubrzo posle tragedije Britiš Ervejz je obnovio letove svojih konkorda na redovnoj liniji za Njujork i onis su trajali sve do kraja 2003. kada je era ovog putničkog aviona bila završena.

Kratka istorija Konkorda

Daleke 1962. francuska i britanska vlada zajednički su započele ambiciozan zajednički projekat supersoničnog aviona za redovan civilni transport. Posao je poveren kompanijama British Aircraft Corporation i Aerospatiale (Francuska). Avion je prvi let ostvario 1969, a brzinu od dva maha postigao je 1970. Pogonsku su obezbeđivala četiri motora Rols-Rojs/SNECMA Olimpus 593, napravljena na osnovu motora britanskog bombardera Vulkan. Konkord je postao vizuelno prepoznatljiv po svojoj visokoj, vitkoj silueti oblika strele i pokretnoj pilotskoj kabini koja se po potrebi podizala i spuštala kako bi pilot, pri visokim nagibima karakterističnim za poletanje i sletanje supersonika, mogao da vidi makar delić piste pred sobom.Prvi konkord poleteo je iz Francuske u martu 1969. Mesec dana kasnije, uzleteo je i prvi britanski. Ukupno je napravljeno 16 letelica, do čega su do pada ostalo ukupno 13. Letačku karijeru završilo je 12 primeraka i to 6 francuskih i 6 britanskih.Francuzi su maja 2003 konačno prizmeljili sve svoje letelice, a Velika Britanija je to učinila oktobra iste godine.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI