U ovih pet zemalja Božić se ne slavi:

Severna Koreja

U Severnoj Koreji nema prostora za verske praznike poput Božića. Državna ideologija ne dozvoljava religiju jer se smatra pretnjom apsolutnoj vlasti i kultu ličnosti koji se decenijama gradi oko porodice Kim. Bilo koji oblik obeležavanja Božića može dovesti do zatvora ili strožih kazni.

Zvanični kalendar ispunjen je datumima vezanim za vođe i istoriju režima. Najvažniji zimski događaj je godišnjica rođenja Kim Džong Ila (17. decembar). Zapadni uticaji, uključujući božićne običaje, sistematski se uklanjaju iz javnog života.

Saudijska Arabija

Kao kolevka islama, Saudijska Arabija decenijama ima veoma jasan stav o Božiću, a to je da je on nespojiv sa islamskom doktrinom. Javni ukrasi, božićne jelke i bilo kakve vidljive proslave godinama su bili strogo zabranjeni, a proslave su bile ograničene na privatne prostore i diplomatske krugove.

Poslednjih godina primećuju se manje promene, uglavnom zbog pokušaja ekonomske modernizacije i otvaranja zemlje turizamu. U nekim luksuznim hotelima i tržnim centrima u većim gradovima sada se mogu videti diskretne „sezonske“ dekoracije – ali bez očiglednih verskih simbola.

Ipak, to su izuzeci, dok u saudijskoj kulturi, glavni praznici ostaju Eid al-Fitr i Eid al-Adha.

Brunej

Brunej sprovodi strogu verziju šerijatskog zakona koji snažno reguliše javni prostor. Iako nemuslimani mogu da proslavljaju Božić u privatnosti, sve što bi moglo izgledati kao „promocija druge religije“ među muslimanima smatra se problematičnim.

To znači da božićne jelke, svetla, jaslice, pa čak i nošenje kape Deda Mraza u javnosti mogu rezultirati velikim kaznama. Preduzećima je zabranjeno reklamiranje praznika, a vlasti su javno upozorile građane da se uzdrže čak i od slanja božićnih čestitki u javnosti.

Zbog toga je Božić u Bruneju gotovo u potpunosti ograničen na privatne domove i krugove nemuslimanske zajednice.

Somalija

U Somaliji, zemlji sa većinski muslimanskim stanovništvom i složenom bezbednosnom situacijom, Božić je potpuno zabranjen.

Razlozi su kombinacija verskog identiteta i bezbednosnih razmatranja - vlasti smatraju da bi javno proslavljanje hrišćanskog praznika moglo da podstakne tenzije i izazove reakcije ekstremističkih grupa.

Zabranjene su javne dekoracije, božićne mise, pa čak i uobičajene fraze poput „Srećan Božić“. Fokus je isključivo na islamskim praznicima, a svako javno izražavanje druge vere smatra se izazovom nacionalnom i verskom jedinstvu.

Tadžikistan

Tadžikistan Božić nije formalno zabranio, ali vlasti otvoreno obeshrabruju njegovo obeležavanje. Ovakav stav deo je šire politike ograničavanja stranog kulturnih i verskog uticaja i jačanja nacionalnog identiteta.

Škole i preduzeća često dobijaju preporuke vlasti da ne postavljaju praznične ukrase i ne organizuju proslave, a prodaja jelki i božićne dekoracije može biti ograničena. Ideja nije zabrana privatne vere, već sprečavanje javnog širenja običaja koji se smatraju uvezenim. Umesto toga, država snažno promoviše tradicionalne praznike, poput Navruza, persijske Nove godine, koja ima centralno mesto u kulturnom identitetu zemlje.