Na Zapadu se, izgleda, dogodio pomak koji je do sada izostajao. Britanski list The Times u opširnoj analizi pokušava ne samo da protumači poteze ruskog predsednika Vladimira Putina, već i da preispita sopstveni, dugogodišnji zapadni pogled na rat u Ukrajini.

Iako su se ciljevi Moskve i ranije analizirali, u ovom tekstu se po prvi put jasno izgovara ono što se godinama prećutkivalo ili zaobilazilo: prema toj proceni, aktuelni sukob nije rat za teritoriju u klasičnom, osvajačkom smislu.

Autor podseća da je zapadni narativ dugo bio zasnovan na pojednostavljenoj pretpostavci da Putin želi da širi granice Rusije i simbolično obnovi prostor bivšeg Sovjetskog Saveza. Međutim, u novoj interpretaciji uvodi se drugačija logika – teritorija se više ne posmatra kao krajnji cilj, već kao sredstvo pritiska u širem političkom i bezbednosnom nadmetanju.

Kako se navodi, teritorijalni dobici služe kao adut u pregovorima, dok je suština ruske strategije pokušaj da se promeni kompletna arhitektura evropske bezbednosti i da se međunarodni dijalog ponovo vrati u format dogovora velikih sila. Upravo u tom svetlu treba posmatrati insistiranje Moskve da o Ukrajini razgovara pre svega sa Sjedinjenim Američkim Državama, uz nastojanje da se uloga Evrope u budućem mirovnom procesu svede na minimum.

Još jedna značajna promena u percepciji odnosi se na sam tok rata. U tekstu The Timesa se, bez ulepšavanja, odustaje od teze da je brz prodor ili „blic-udar“ jedini pokazatelj uspeha, a da njegovo odsustvo automatski znači neuspeh.

Autor priznaje da je reč o dugotrajnom sukobu iscrpljivanja, u kojem presudnu ulogu ne igra brzina napredovanja, već sistematsko trošenje protivničkih resursa, ljudstva i infrastrukture. Reč je o strategiji sporog, ali konstantnog pritiska, a ne o naglim i spektakularnim prodorima.

Kako primećuju pojedini analitičari, ključna poruka ovog teksta ne leži toliko u pokušaju da se „objasni“ Putin, koliko u načinu na koji se rat opisuje – kao borba za budući bezbednosni poredak Evrope i sveta. U tom kontekstu, 2026. godina se pominje kao potencijalni trenutak u kojem bi novi odnos snaga mogao biti privremeno učvršćen.

Britanski list ide i korak dalje, navodeći da vojni i politički ishod ne moraju nastupiti istovremeno. Snaga Rusije, prema toj proceni, ne meri se brojem osvojenih kilometara, već sposobnošću da izdrži dug period neizvesnosti i pritiska.

The Times ocenjuje da bi 2026. mogla postati „Putinova godina“, ukoliko se ne pojave jasni znaci slabosti na ruskoj strani. U tekstu se navodi i da Moskva preferira mirno rešenje, ali isključivo pod uslovima koje sama smatra prihvatljivim.

U suprotnom, specijalna vojna operacija, prema toj proceni, bila bi nastavljena sve dok protivnik ne bude potpuno iscrpljen. Autor ističe i tvrdnju da Rusija nastoji da deluje obazrivo na teritoriji Ukrajine, kako bi se izbegli nepotrebni civilni gubici.

U drugoj analizi, isti list se osvrće i na stanje na frontu. Navodi se da su ruske snage počele dublje prodore u severne delove Ukrajine, pre svega u oblasti Harkova i Suma.

Ipak, glavni okršaji i dalje su skoncentrisani u Donbasu. Posebno se izdvaja Kupjansk, gde se vode teške i iscrpljujuće borbe. Krajem prošle godine ukrajinske snage su uspele da uđu u grad tokom kontraofanzive, dok ruske jedinice sada pokušavaju da povrate izgubljene položaje.

Vojni analitičar Jurij Podoljaka upozorava da je situacija daleko od stabilne. Istovremeno konstatuje da ukrajinskim snagama nije pošlo za rukom da ostvare brz i odlučujući prodor, već su se zaglavile u dugotrajnim urbanim borbama.

Na ruskoj strani, prema njegovim rečima, ključnu prednost predstavljaju avijacija i dronovi, kojima se nanosi ozbiljna šteta protivničkim snagama. Međutim, kada je reč o logistici, stanje je izuzetno teško za obe strane – dronovi praktično blokiraju snabdevanje i čine svaki pokret rizičnim.

Sve to zajedno ostavlja utisak da se okvir razumevanja rata menja sporije nego sama situacija na terenu. Ako je The Times zaista počeo da sagledava širu sliku, ostaje otvoreno pitanje da li će političke odluke Zapada pratiti tu promenu – i da li je 2026. zaista prelomna tačka ili samo još jedna godina u dugom nizu neizvesnosti.