ŠTA KRIJU? Tramp i Bajden odugovlače otkrivanje poverljivih podataka: Ko je ubio Kenedija?

Nekako se uvek nađe objašnjenje, ili pak izgovor, za odlaganje objavljivanja dokumenata u vezi sa atentatom na predsednika SAD Džona Kenedija. Kada je svojevremeno, u vreme administracije predsednika Džordža Buša starijeg, pokrenuta ta tema, 1992. godine donet je zakon po kojem bi sva prikupljena dokumenta o jednom od najvažnijih događaja 20. veka trebalo da budu objavljena u roku od 25 godina. Taj period okončan je 2017. godine u mandatu predsednika Donalda Trampa, koji je većinu dokumenata objavio, osim nekih koji su ostali tajna jer je ocenjeno da bi njihovo objavljivanje moglo dovesti do narušavanja nacionalne bezbednosti, ali i privatnosti osoba koje se pominju u njima. On je za preostala dokumenta dao rok od pet godina da se objave, a koji je istekao ovih dana, piše Politika.

EPA/JIM LO SCALZO

Međutim, predsednik Džozef Bajden odložio je objavljivanje te dokumentacije, objasnivši da će deo tih materijala biti objavljen do 15. decembra, a ostatak do 15. decembra 2022. godine. Ovog puta razlog za odlaganje je pandemija korone zbog koje arhivari nisu stigli da obave redakturu dokumenata. Inače, među do sada objavljenim aktima dosta je onih sa zatamnjenim delovima, što posebno intrigira istoričare i publiciste.

Kenedi je ubijen u atentatu izvršenom 22. novembra 1963. godine u Dalasu, prilikom obilaska Teksasa. Prema zvaničnoj verziji, predsednika SAD ubio je Li Harvi Osvald, pucajući puškom sa jedne zgrade na Kenedija, koji se nalazio u otvorenom automobilu. Komisija koju je vodio predsednik Vrhovnog suda Erl Voren zaključila je da je Osvald delovao sam. Značajan deo javnosti nije bio, niti je sada ubeđen u te nalaze, pa se od tada množe različite teorije o pozadini atentata.

Najpoznatije su ona po kojoj je Kenedi ubijen u zaveri u kojoj su učestvovali i pojedinici iz državnih struktura, kao i ona po kojoj je u Dalasu pucao i drugi strelac. Dokaza za takve zaključke nema, ali i dalje ima sumnji.

Kakve bi se to informacije mogle naći u neobjavljenim dokumentima koje bi i danas mogle ugroziti nacionalnu bezbednost SAD, da li je moguće da bi svetska javnost posle 58 godina saznala nešto tako šokantno o događaju koji je odavno deo istorije?

„Da li verujem da CIA ima dosije u kojem piše da je bivši direktor ove službe Alen Dales umešan u atentat? Ne. Ali bojim se da ima ljudi koji će poverovati u takve stvari bez obzira na to šta je u dosijeima”, izjavio je za sajt „Politiko” Dejvid Kajzer, bivši profesor istorije na Mornaričkom ratnom koledžu.

 

On u svojoj knjizi „Put u Dalas” ističe da se atentat na Kenedija ne može analizirati bez uzimanja u obzir zbivanja iz te epohe, kao što su borba protiv organizovanog kriminala koju je predvodio predsednikov brat i tužilac Robert Kenedi (ubijen 1968. godine) i tajne operacie CIA protiv Kastrovog režima na Kubi. Kajzer, kao i drugi autori, misli da su američke tajne službe prećutale neke stvari tokom istraga ubistva Kenedija, štiteći svoje aktivnosti izvođene u jeku „hladnog rata”.

Bilo bi zanimljivo videti da li i šta u dokumentima piše o Osvaldovim vezama sa kubanskom emigracijom u Majamiju, a koja je tamo delovala uz podršku CIA u cilju zajedničkog rada na rušenju Kastra. Posebno interesovanje istraživača ove teme vlada za personalni dosije Džordža Džoanidesa, pripadnika najpoznatije američke tajne službe, koji je radio s tim emigrantima, a sumnja se da tokom naknadnih istraga nije rekao sve što zna o njima.

Druga važna stvar je boravak Osvalda u Meksiko Sitiju u septembru 1963. godine, svega dva meseca pre atentata, gde je odlazio u kubansku i sovjetsku ambasadu. Američki pravni ekspert Mark Zejd izjavio je za „Indipendent” da se preostala neobjavljena dokumenta verovatno ne odnose na sam atentat, ali da bi mogla da otkriju metode rada i saradnike CIA.

„Osvald je otišao u kubansku i sovjetsku ambasadu u Meksiku... SAD su saznale da je on bio tamo. Može se zaključiti da smo imali svoju tehniku ili ljude u tim ambasadama, a ako je tako, postoji mogućnost da su neki od njih i danas živi. S druge strane, ako te zemlje ne znaju da smo imali tehnički nadzor, onda ne znaju ni da smo u posedu informacija koje su možda i danas relevantne. Govorim o mogućem veoma malom broju dokumenata, ali ne isključujem mogućnost postojanja legitimnih razloga da se neke informacije uskrate”, objasnio je Zejd.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI