KRATAK BRIFING NIJE DOVOLJAN Zapadni vojni stručnjaci: Ukrajinski vojnici uglavnom ne poznaju zapadno naoružanje
Da bi smanjili brojčanu nadmoć ruske vojske u tom pogledu, zapadni saveznici Ukrajine su isporučili hiljade komada naoružanja sa municijom. Ali jedno je jasno: zemlja se ne može braniti bez daljeg snabdevanja oružjem. Istovremeno, NATO ne želi da rizikuje rat sa Rusijom.
AMERIKANCI U NEVERICI Velika diplomatska pobeda Vladimira Putina
Moskva je naglašavala da se pošiljke oružja takođe mogu računati kao napad – posebno ako je oružje pogodno za napad na rusku teritoriju. Zato zemlje koje podržavaju Ukrajinu veoma paze koje sisteme naoružanja isporučuju toj zemlji.
To je ponovo postalo jasno krajem maja, kada je američki predsednik Džo Bajden najavio da će udovoljiti zahtevu vlade u Kijevu da se ukrajinskim oružanim snagama isporuče mobilni lanseri raketa. Konkretno, to bi verovatno trebalo da budu MLRS (Multiple Launch Rocket Sistem) ili lakše verzije HIMARS-a (High Mobiliti Artilleri Rocket Sistem). Obe platforme su mobilne i mogu ispaliti više različitih projektila. Glavna razlika je u tome što se kod HIMARS-a raketni bacač montira na oklopni kamion umesto na gusenično vozilo.
Međutim, američka vlada je odbila da isporuči ovo oružje. Umesto toga, ukrajinske oružane snage treba da dobiju rakete maksimalnog dometa od 80 kilometara. Cilj je da se odbije ruski napad na ukrajinsku teritoriju. Osim toga, Ukrajina bi od SAD trebalo da dobije radarski sistem za protivartiljerijsku odbranu. Američka vlada kaže da se Ukrajina obavezala da neće koristiti oružje za napad na rusku teritoriju. Od početka ruskog napada, Sjedinjene Države su ubedljivo najveći dobavljač oružja Ukrajini.
Iz Berlina poručuju da se savezna vlada veoma precizno pridržava unutrašnjih dogovora NATO-a. Savezna vlada je obećala da će 2000. godine isporučiti 50 povučenih protivavionskih tenkova Gepard i sedam samohodnih haubica (Panzerhaubitze 2000). Za razliku od poljskih haubica koje vuku vozila, one mogu samostalno da menjaju položaj posle svakog hica. Kancelar Olaf Šolc je najavio isporuku najsavremenijih sistema protivvazdušne odbrane IRIS-T i izviđačkih radara i četiri višecevna raketna bacača iz zaliha Bundesvera.
Jedan od problema sa snabdevanjem zapadnim oružjem je taj što ga ukrajinski vojnici uglavnom ne poznaju. Iako je kratak brifing dovoljan za jednostavnije uređaje, stručnjaci kažu da obuka za složenije sisteme, kao što je rezervoar tipa Cheetah, može trajati nedeljama ili čak mesecima. To je jedan od razloga zašto Nemačka učestvuje u takozvanim „kružnim razmenama“.
Protivbrodske rakete tipa harpun za sve vremenske prilike, koje je obećala Danska, značajno bi poboljšale šanse za odbranu ukrajinske obale Crnog mora. Ovo bi čak moglo da prekine pomorsku blokadu koja u velikoj meri odseca Ukrajinu od svetskih tržišta.
Britanska vlada je navodno isporučila Ukrajini nekoliko sistema naoružanja. Ovo uključuje različite samohodne rakete, poput Dževelina i Stingera, koje nakon kratke obuke može da koristi pešadija protiv vazdušnih i kopnenih ciljeva. Prema rečima ministra odbrane Džejmsa Hepija, Ukrajini bi trebalo da se isporuče „stotine“ projektila Brimston-1, koje mogu da unište tenkove, artiljerijske položaje, ali i lake oklopne čamce.
Navodi se da je Češka već isporučila nepoznat broj oklopnih transportera i borbenih tenkova, višecevnih raketnih bacača i haubica, a možda i borbenih helikoptera sovjetskog tipa. I očigledno ta zemlja želi da isporuči više teškog naoružanja.
Razni izvori kažu da mnoge druge zemlje planiraju da isporuče artiljerijske sisteme Ukrajini, uključujući Kanadu, Italiju, Grčku, Norvešku i Poljsku.
Sve o ratu u Ukrajini, možete pročitati OVDE.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)