ČAK 20 NOVIH ZEMALJA Evo šta bi se dogodilo u slučaju raspada Rusije!

Nedavno je održan panel u organizaciji Komisije za evropsku bezbednost i saradnju (KEBS), poznata i kao Helsinška komisija SAD, na kojem se razgovaralo o podeli Rusije.

Prethodno su brojni američki mediji, poput Atlantika, Vašington posta i Hila razmatrali mogućnost da se Rusija dekolonizuje ili defederalizuje, odnosno da od najveće države na svetu ostane gomila manjih država ili da se neki njeni delovi pripoje nekim već postojećim državama, na etničkoj osnovi.

Sve to ukazuje na to da SAD ozbiljno razmatraju ove mogućnosti.

Međutim, ne priča se samo na Zapadu o tome, već i na istoku, pa i u samoj Rusiji.

Ekonomski problemi, sankcije, rat i činjenica da u ruskoj invaziji u najvećoj meri ginu upravo pripadnici etničkih manjina izazivaju sve veće nezadovoljstvo vladom u Moskvi.

Facebook

 

Balkanizacija Rusije

Postoji veliki broj članaka na tu temu, mnogi su i decenijama stari, a neki su sada, sa ruskom invazijom na Ukrajinu, postali aktuelniji.

Ako Evropa i Zapad ne uspeju da se pripreme, posledice će ličiti na one nakon raspada SSSR-a, kao što je ruska okupacija teritorija bivšeg SSSR-a ili njen krvavi rat u Ukrajini, tvrdi slovački stručnjak Juraj Mesik u svom tekstu "Pripremite se za neizbežno: Zašto Zapad mora odmah da razgovara o kolapsu Ruske Federacije".

Prema Mesiku, neuspeh nepripremljenih zapadnih političara da daju rani odgovor mogao bi da dovede do dugoročne balkanizacije današnje Rusije, čija je teritorija pedeset puta veća od teritorije nekadašnje Jugoslavije. Osim toga, za razliku od bivše SFRJ, ona ima nuklearno oružje.

U svom eseju iz 2016. “Hoće li Ruska Federacija preživeti 2031. godinu: Rusija, Kina i neizbežne posledice klimatskih promena”, Mesik je pretpostavio da će kolaps Rusije postati glavna tema naredne decenije. Međutim, upad Rusije u Ukrajinu dramatično je promenio događaje. Mesik sada veruje da će do propasti doći u narednih 3-5 godina. Iako neki faktori, uključujući odluke pojedinih političara, mogu da ubrzaju (ili uspore) proces, Ruska Federacija će definitivno prestati da postoji, kako on zaključuje.

Facebook

 

Kada se to desi, teritorije poput Krima i Donbasa vratiće se Ukrajini, Abhazija i Južna Osetija – Gruziji, Pridnjestrovlje – Moldaviji. "To se podrazumeva", naveo je Mesik.

On takođe veruje da će se Kurilska ostrva i Karelija ponovo ujediniti sa Japanom, odnosno sa Finskom.

Evropa će verovatno morati da se suoči sa okupiranim i anektiranim Kenigsbergom odnosno Kaljiningradom, dok se očekuje da će Peking pokazati interesovanje za Habarovsku i Amursku oblast, čiji je veliki deo bio deo Kine do 1860. godine.

Takođe ne bi bilo suvišno sugerisati da Rusi koji žive u Sankt Peterburgu, na Uralu, u Sibiru i na Dalekom istoku neće želeti da ostanu pod vlašću Moskve. Pogotovo što ljudi na Uralu i Sibiru gledaju na Moskvu kao na proždrljivog parazita. Stoga je vrlo moguće da će se uskoro pojaviti i nekoliko država u kojima se govori ruski.

Facebook

 

Defederalizacija

Aleksandar Etkind piše u članku za “Moskov tajms” o padu Ruske federacije.

“Šta se desilo sa Ruskom imperijom? Raspala se na kraju imperijalističkog rata. Šta se desilo sa Sovjetskim Savezom? Raspala se na kraju Hladnog rata. Šta će biti sa Ruskom Federacijom? Odgovor je očigledan, čak i ako mnoge rastužuje”, navodi on.

I dok na Zapadu govore o dekolonizaciji, Etkind pravi razliku između toga i defederalizacije.

“Sva carstva su nestala u 20. veku, u procesu koji je nazvan ‘dekolonizacija’… Koja je razlika između federacije i imperije? Federacija se definiše slobodnim ulazom i izlaskom njenih članova. Imperije se održavaju silom, dok se federacije ne protive svom raspuštanju. Početkom 20. veka to se zvalo „pravo na samoopredeljenje, uključujući secesiju“. Ovaj princip je sadržan u Deklaraciji o pravima naroda Rusije, koju su boljševici usvojili novembra 1917. Kasnije je nestao iz ustavnih tekstova”.

Etkind kaže da on ne poziva na propast Ruske federacije, već da je predviđa, te da je ona mogla da se izbegne da nije Rusija počela rat sa Ukrajinom.

“Na koliko delova će se raspasti federacija i da li će ti delovi odgovarati sadašnjim razgraničenjima njenih republika i pokrajina? U svakom slučaju, ljudi će odlučiti. Na lokalnom nivou, postojeće institucije, lideri i granice imaće ulogu u sprovođenju 'prava na samoopredeljenje, uključujući otcepljenje'“. Ali ima mnogo drugih odlučujućih faktora: ekonomskih i kulturnih, domaćih i međunarodnih. Nove države će biti raznolike: neke će biti demokratske, druge autoritarne. Svi će biti povezani više sa svojim susedima, njihovim trgovinskim i bezbednosnim partnerima, pre nego sa svojim starim, istrošenim i odbojnim ‘pretkom’“.

Facebook

 

Do 20 novih država

Nezgrapna Ruska Federacija sastoji se od 85 „federalnih subjekata“, od kojih su 22 republike koje predstavljaju neruske etničke grupe, uključujući Severni Kavkaz i Srednju Volgu, i brojne regione sa različitim identitetima koji se osećaju sve više otuđenim od Moskve, navodi list "Hil".

Umesto da teži decentralizaciji da bi se prilagodio regionalnim aspiracijama, Kremlj umanjuje njihovu autonomiju. Ovo je očigledno u zakonu o jeziku koji je osmišljen da promoviše „rusifikaciju“ i planovima za spajanje i eliminisanje nekoliko regiona.

Pritisak raste širom zemlje, uz rastući bes na lokalne guvernere koje je imenovao Kremlj i ogorčenost što Moskva prisvaja njihove resurse. Zaista, regioni kao što su Saha i Magadan na dalekom istoku, sa svojim značajnim rudnim bogatstvom, mogli bi da budu uspešne države bez eksploatacije od strane Moskve.

Tako bi mogla da nastane gomila novih država u Evropi i Aziji: Istočna Karelija (Ruska Karelija), Ingrija (Lenjingradska oblast), Istočna Prusija ( Kalinjingradska oblast) - sem ako se ne spoji sa Poljskom ili Litvanijom), Čečenija, Ingušetija, Severna Osetija – Alanija, Čerkesija, Kalmikija, Burjatija, Sibir, Republika Komi, Jakutska, Tuva, Udmurtija, Čuvašija, Tatarstan i Baškortostan.

Podela na pet država

Neki analitičari, međutim, ranije su pominjali podelu na pet većih regiona/država.

Kulturolog I. Jakovenko smatra da bi glavni razlog za dezintegracijske procese bio neujednačen proces modernizacije tržišta u različitim regionima Rusije, što povećava ekonomsku izolovanost ovih regiona jednih od drugih. Jakovenko identifikuje sledeće regione na koje se, prema njegovom mišljenju, Ruska Federacija može raspasti: sever i jug Rusije, Sibir, severni Kavkaz i interkontinentalna granica.

Spajanje sa susedima

Kao i u svakoj zemlji sa kopnenim granicama, u Rusiji živi mnogo etničkih grupa srodnih ili identičnih titularnim etničkim grupama susednih zemalja. U nekim od ovih pograničnih regiona izražene su iredentističke ideje o ponovnom ujedinjenju podeljenih naroda.

U Burjatiji i dva burjatska autonomna okruga, od kojih je jedan Ust-Ordski burjatski okrug, izražavaju se ideje o priključenju Mongoliji kao deo ideji panmongolizma.

Neki kazahstanski nacionalisti žele da povrate Orenburg, bivšu prestonicu Kazahstanske Sovjetske Socijalističke Republike, a sada deo Rusije u Orenburškoj oblasti.

Ideja ujedinjenja Finske i Karelije u Veliku Finsku (karelijsko pitanje) je nekada bila popularna među delom stanovništva u Finskoj i Kareliji.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI