ŠOKANTNE REČI MILANOVIĆA U MADRIDU "Hrvatska operacija Oluja je osigurala integritet Bosne i Hercegovine?!"

Iz njegove kancelarije poslali su njegovo glavno obraćanje koje je imao juče, u sredu. Malo je reći da ima previše laži, obmana i sramotnog iskrivanja istine kad su u pitanju ratovi devedesetih na prostoru bivše SFRJ. 

Predsednik Republike Zoran Milanović učestvovao je na sastanku šefova država i vlada zemalja članica NATO u Madridu. Sledi njegovo glavno obraćanje koje je održao na jučerašnjem sastanku šefova država i vlada NATO-a: "Poštovani gospodine generalni sekretar, ekselencije, poštovane kolege, dozvolite mi da na početku kažem da u potpunosti razumem želju Finske i Švedske da se pridruže Alijansi. Oni su se pokazali kao pouzdani partneri i njihov potencijalni doprinos evroatlantskoj bezbednosti se ne može (i ne treba) potceniti. Ali, kao što sam napisao u pismu generalnom sekretaru NATO-a u maju, želim da vam skrenem pažnju na neke ozbiljne bezbednosne probleme koje Republika Hrvatska ima na Zapadnom Balkanu, tačnije u Bosni i Hercegovini. Finska i Švedska su podnele zahtev za članstvo jer su bezbednosni izazovi sa kojima se suočavaju više nego očigledni. Razumemo njihovu zabrinutost. Ipak, samo nekoliko meseci ranije, u manje turbulentnim vremenima, takav njihov potez bio bi manje verovatan. Za Hrvatsku su još sveža bolna sećanja na period od pre skoro tri decenije, kada smo morali braniti svoju slobodu i nezavisnost. Većini vas, drage kolege, može izgledati da je naše jugoistočno susedstvo mirno, a da su sukobi u Bosni i Hercegovini i na Kosovu sada nejasno i daleko sećanje. Nažalost, to nije slučaj. Situacija u Bosni i Hercegovini je u najboljem slučaju zabrinjavajuća. Države na prvoj liniji fronta su direktno podložne nestabilnosti i krizi u svom okruženju. Stoga su saveznici i partneri koji se graniče sa Ruskom Federacijom sada očigledno više izloženi posledičnim rizicima i pretnjama od nas, koji smo dalje. Razumljivo, mnogi su bili prilično glasni u izražavanju zabrinutosti. Ignorišući zahtev Bosne i Hercegovine, Evropska unija je 23. juna odlučila da status kandidata dodeli samo Ukrajini i Moldaviji, bez postavljanja kriterijuma. Iako pozdravljam odluku o Ukrajini i Moldaviji, razočaran sam što EU nije uspela dati evropsku perspektivu BiH u ovoj jedinstvenoj situaciji. To je bila greška, pogotovo što su svi poslanici oba doma Parlamenta Bosne i Hercegovine konsenzualno aplicirali za status kandidata za članstvo u EU. Čak su se složili i izaslanici bosanskih Srba, koji se često nazivaju secesionistima. Bila je to zaista jedna od onih retkih prilika da se ojača jedinstvo BiH, ponudi jasniji put u zajedničku budućnost i pruži preko potreban podsticaj na tom putu. Zabrinut sam zbog dešavanja u Bosni i Hercegovini. Bojim se da je u ovoj situaciji postepen napredak – kojem se nadaju mnogi optimisti – malo verovatan. U najboljem slučaju, ništa se neće promeniti posle predstojećih oktobarskih izbora. Verovatnije je da će problemi u Bosni i Hercegovini eskalirati, a aktuelna politička kriza se može pogoršati. U svakom slučaju, ishod neće biti dobar ni za Bosnu i Hercegovinu, ni za Hrvatsku, a time ni za NATO. Zbog svog dosadašnjeg i sadašnjeg angažmana, Alijansa ima i interes i odgovornost prema Bosni i Hercegovini i ne može sebi dozvoliti da ignoriše rastuću krizu u toj zemlji. Nadam se da će zato više naših saveznika pokazati dodatno interesovanje za ono što se dešava u BiH. Bosanskohercegovačkim Hrvatima se sistematski onemogućava da biraju svoje legitimne predstavnike, pa su tako postepeno obespravljeni. Prosto rečeno – Izborni zakon mora da se menja. Visoki predstavnik to može učiniti potezom pera, koristeći svoj tzv Bonska ovlašćenja. Ako se visoki predstavnik ne pozabavi takvim ključnim pitanjima, njegova uloga je potpuno besmislena. Kreiranje politike prema BiH treba vratiti na nivo državnika koje smo imali u vreme Dejtonsko-pariškog sporazuma. Bio sam mlad diplomata kada se pregovaralo o Sporazumu i sećam se kako su se stvarali preduslovi za njegov uspeh. Vodila se logikom politike koja je bila zasnovana na ravnopravnosti pregovaračkih strana sa principom da nema pobednika i gubitnika. Nažalost, ovo se više ne primjenjuje u odnosu na BiH. Čak i mnoge zemlje za ovim stolom primjenjuju pristup Rebeke Vest: biraju svoje favorite u BiH umesto da hladnokrvno prilaze situaciji na terenu. Mislim da se takva politika ne kreira u glavnim gradovima, već izvire iz njihovih lokalnih predstavnika u BiH.

"Nadamo se da neće biti kasno"

Davne 1995. godine, u jeku najveće krize, i kada je čak i direktno uključenim međunarodnim akterima ponestalo ideja, hrvatska operacija Oluja promenila je regionalni odnos snaga, osiguravajući integritet Bosne i Hercegovine i pripremajući teren za konačni dogovor. Mladićeve i Karadžićeve snage nisu zaustavljene vazdušnim udarima NATO-a, već – na osnovu Splitskog sporazuma – hrvatskim čizmama na terenu. Isto tako, zahvaljujući Hrvatskoj vojsci, bihaćka enklava nije doživela istu sudbinu kao Srebrenica. Zbog geografskog položaja Hrvatske, značajno smo pogođeni dešavanjima u susednoj Bosni i Hercegovini. Delimo granicu dugu hiljadu milja. Jedan od tri konstitutivna naroda Bosne i Hercegovine su Hrvati, od kojih većina ima i državljanstvo EU. Mnogi su otišli ​​tokom rata i nažalost sada odlaze prvenstveno zbog nedostatka vere u budućnost BiH. Znam da je ovo istorijski samit NATO-a i da su ulozi veliki. Međutim, iako želimo da pomognemo Ukrajini da ostvari svoje pravo na samoodbranu, dok jačamo našu odbranu i odvraćanje, usvajamo novi strateški koncept, pozdravljamo dve nove članice i usvajamo niz drugih mera za jačanje naše Alijanse, ja sam dužnost da vam skrenem pažnju na naše nedovršene poslove na Zapadnom Balkanu. Jačanjem naših odbrambenih sposobnosti i ispunjavanjem dogovorenog obećanja da će za odbranu izdvajati najmanje 2% BDP-a, Hrvatska čvrsto dokazuje da ispunjava svoje obaveze prema Alijansi. Takođe smo naporno radili na promovisanju evroatlantske perspektive našeg regiona. Sve što tražimo od vas je da vi, naši saveznici, slušate nas, kao što mi pažljivo slušamo vas. Događaji u Bosni i Hercegovini direktno utiču na naš nacionalni interes i sigurnost. Dalja destabilizacija Bosne i Hercegovine imaće ozbiljne implikacije za širi region i NATO. Nadamo se da neće biti kasno da se situacija preokrene. Hvala vam." Tokom učešća na samitu NATO-a, predsednik Milanović je u četvrtak imao i bilateralni sastanak sa predsednicom Vlade Kraljevine Švedske Magdalenom Anderson. Predsjednik Republike Hrvatske i njegova supruga Sanja Musić Milanović sinoć su prisustvovali radnoj večeri koju je u Muzeju Prado organizovao premijer Kraljevine Španjolske Pedro Sanchez Perez-Castejon za šefove država/vlada koji učestvuju na NATO samit.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI