AMERIKANCI MASOVNO NAPUŠTAJU SAD! Sele se u ovu zemlju!

Meksiko je dugo bio glavna strana turistička destinacija za Amerikance, njegove prelepe plaže i slikovita seoca mame desetine miliona posetilaca iz SAD godišnje.

Ali, poslednjih godina, sve veći broj turista i radnika na daljinu – koji dolaze iz Bruklina, Njujorka, Silicijumske doline i tačaka između – preplavili su glavni grad zemlje i ostavili miris imperijalizma novog talasa.

Priliv, koji se ubrzao od početka pandemije COVID-19 i verovatno će se nastaviti kako inflacija raste, pretvara neke od najcenjenijih gradskih četvrti u iseljeničke enklave.

Amerikanci već dugo mogu ostati u Meksiku do šest meseci bez vize. Jedan je rekao da ga Meksico Siti “podseća na prijateljskiji, ponekad čistiji Bruklin.”

U zelenim, prohodnim četvrtima kao što su Roma, Condesa, Centro i Juarez, stanarine rastu jer Amerikanci i drugi stranci grabe kuće, a stanodavci menjaju dugoročne iznajmljivače za putnike koji su spremni platiti više.

Nestaju nekadašnje čari, trgovine na uglu i mala, porodična mesta za ručak, zamenjuju se studijima za pilates, poslovnim prostorima i elegantnim kafićima koji reklamiraju lattes sa zobenim mlekom i tost s avokadom.

A engleski — pa, ima ga svuda: čuje se u supermarketima, vinskim barovima i časovima fitnesa u parku.

 “Jelovnik na španskom, molim”

U Lardu, mediteranskom restoranu u kojem je svake večeri tri četvrtine stolova ispunjeno strancima, Meksikanac u lepo krojenom odelu nedavno je seo za bar, gledajući u jelovnik na engleskom ispred sebe i uzdahnuo dok ga je vraćao: “Jelovnik na španskom, molim.”

Nekim "chilangosima", kako ih lokalno stanovništvo naziva, dosta je. Nedavno su se po gradu pojavili čak plakati s psovkama:

“Novi ste u gradu? Radite na daljinu?” piše na engleskom i dodaje: “Ti si jebena kuga i lokalno stanovništvo te jebeno mrzi. Odlazi.”

Taj osećaj ponovio je stotine odgovora koji su se slivali nakon što je mladi Amerikanac objavio ovaj naizgled bezazleni tvit: “Učinite sebi uslugu i radite na daljinu u Meksico Sitiju – to je zaista čarobno.”

Molim te, nemoj, glasio je jedan od ljubaznijih odgovora

 

“Molim te, nemoj”, glasio je jedan od ljubaznijih odgovora. “Ovaj grad svakim danom postaje sve skuplji delom i zbog ljudi poput vas, a vi to čak i ne shvatate niti marite za to.”

Foto: Shutterstock

 

Hugo Van der Merwe, 31, dizajner videoigara koji je odrastao na Floridi i u Namibiji i proveo je poslednjih nekoliko meseci radeći na daljinu iz Meksiko Sitija, Montreala i Bogote u Kolumbiji — rekao je da razume zašto su meštani uznemireni rastućom populacijom “digitalnih nomada.”

“Postoji razlika između ljudi koji žele učiti o mestu u kojem se nalaze i onih kojima se to sviđa samo zato što je jeftino”, rekao je. “Upoznao sam brojne ljude kojima zapravo nije stalo do toga da su u Meksiku, samo im je stalo da je jeftino.”

Jasni finansijski podsticaji privlače Amerikance u Meksiko Siti — gde je prosečna lokalna plata 450 dolara mesečno. Po ceni od 2000 dolara, Angeleno ovde može unajmiti ceo penthaus.

Uprkos rastućim napetostima, Meksiko Siti nije Pariz, gde će Amerikanka koja se spotakne na Francuza uz svoje kroasane dobiti i dozu neprijateljstva. Nisu Berlin ili Barselona, ​​gde su lokalni stanovnici poslednjih godina pokrenuli velike proteste zbog preteranog turizma i gutanja urbanih nekretnina od strane globalnih investicijskih firmi.

Trvenja su ispod površine

Velika većina ljudi u ovoj prenaseljenoj, živopisnoj metropoli nepokolebljivo je ljubazna i strpljiva s međunarodnim posetiocima, koji su u prva četiri meseca ove godine potrošili 851 milion dolara samo na hotele, prema turističkim podacima.

Ali postoji trvenje ispod površine, dok sve više meštana razmatra što gentrifikacija znači za gradsku ekonomiju, kulturu, pa čak i rasne odnose. (Gentrifikacija je proces naseljavanja bogatijeg stanovništva u siromašnije delove grada ili zemlje).

Grupa za obilazak svega izgubljenog 

Tokom vikenda, grupa za zagovaranje stanara organizirala je pešačku turu “mesta koja smo izgubili zbog gentrifikacije, turizacije i prisilnog raseljavanja”.

“Naši domovi”, pisalo je na letku događaja, “sada su dom digitalnih nomada.”

Dinamika koja se ovdje odvija na mnogo je načina problem starog sveta u sukobu s mobilnošću tehnološkog doba, onaj koji tera Meksiko da se suoči s vlastitom istorijom i osobinama.

Nakon svog otkrića u kafiću, Bustos, profesor filozofije i kulturni kritičar,  je postavio video na svoj popularni TikTok nalog, žaleći se da priliv stranaca u Meksiko Siti “smrdi na moderni kolonijalizam”. Skoro 2000 ljudi objavilo je komentare koji su se složili.

Njegova kritika je višeslojna i govori o generacijama nepravdi. Postoji problem “ravnodušnosti pridošlica prema tome kako njihovi postupci utiču na lokalno stanovništvo”, rekao je, ali i činjenica da Meksikanci ne mogu migrirati u SAD s istom lakoćom. Takođe veruje da Amerikanci, od kojih su mnogi belci, jačaju prožimajući kastinski sastav u gradu, iako se o njemu retko govori.

Veća je verovatnost da će autohtoni Meksikanci biti siromašni od Meksikanaca svetlije puti i uglavnom nisu zastupljeni u filmu, televiziji i reklamama.

Rastući društveni pokret pod nazivom Poder Prieto (“Brown Power”) zahtijevao je da Netflix, HBO i druge streaming platforme imaju tamnopute glumce.

“Meksiko je klasistički i rasistički”, rekao je Bustos. “Ljudi s belom kožom imaju prednost. Sada, ako lokalac želi ići u restoran ili klub, ne mora se naticati samo s bogatim, belim Meksikancima, već i sa strancima.”

Širi dio Meksiko Sitija od 3000 kvadratnih milja okružen je planinama i dom je za 21 milion ljudi. Većina Amerikanaca drži se nekoliko četvrti u središtu, od kojih su neke prvi gentrificirali Meksikanci.

Nakon što je potres 1985. razorio četvrti u centru grada i oko njega, stotine hiljada stanovnika srednje klase pobeglo je u područja na periferiji grada koja su smatrali sigurnijima.

U Romu i Condesu uselili su se umetnici namamljeni jeftinim najamninama, pretvorivši to područje u kreativno i intelektualno središte.

Najezda Amerikanaca počela je 2016. godine

Poplava američkih posetilaca počela je ozbiljno oko 2016., kada je New York Times proglasio Mexico City najboljom svjetskom destinacijom za putovanja, a pisci časopisa pitali su se je li to “novi Berlin”.

Stigli su međunarodni umetnici, kuvari i dizajneri, zauzeli jeftine studijske prostore, otvorili restorane i integrisali se u maštovit noćni život grada.

Pandemija ga je gurnula u pogon. Dok su veći deo Evrope i Azije zatvorili svoja vrata Amerikancima 2020., Meksiko, koji je usvojio jedva nekoliko restrikcija uvedenih u vezi s COVIDOM-19, bio je jedno od retkih mesta gde su gringosi dobrodošli.

State Department kaže da u Meksiku živi 1,6 miliona američkih državljana, iako ne zna koliko ih živi u glavnom gradu. Podaci meksičkog popisa stanovništva prate samo strance koji su podneli zahtev za boravak, a većina digitalnih nomada to ne čini.

Digitalni nomadi

Ali anegdotski dokazi su uverljivi. U prva četiri meseca ove godine 1,2 miliona stranaca stiglo je na aerodrom Meksiko Sityja.

Alexandra Demou, koja vodi firmu za preseljenje Welcome Home Mexico, kaže da sedmično prima 50 poziva od ljudi koji razmišljaju o selidbi.

“Upravo vidimo Amerikance kako nas preplavljuju”, rekla je. “To su ljudi koji možda imaju vlastiti posao, ili možda razmišljaju o pokretanju posla na daljinu. Ni sami ne znaju koliko dugo će ostati. Oni potpuno menjaju celi život i jednostavno se sele ovamo.”

Ima mnogo toga što se voli u Meksiko Sitiju

Široki bulevari s drvoredima podsećaju na prestonice Evrope, a svake su nedelje zatvoreni za automobile i puni biciklista. Mešavina arhitekture — Art Nouveau, Art Deco, Modernistički — spojeni zajedno na vešt način.

A hrana je vrhunska: ulični prodavači prodaju tacose od al pastor svinjetine pečene na ražnju, delikatne quesadille punjene cvetovima tikve i pirjani kukuruz preliven majonezom i limetom – ponekad sve u istom bloku.

Ali, velik dio kritika u sve većoj raspravi o strancima svodi se na ekonomsku nejednakost.

“Amerikanci mogu doći ovamo, mogu priuštiti sve i živeti kao kraljevi i kraljice”, rekao je Dan Defossey, Amerikanac koji se pre desetak godina preselio u Meksiko i poseduje popularnu roštiljarnicu. Ali moraju shvatiti, rekao je, da “Meksiko nije jeftin za Meksikance.”

Omar Euroza, barista u kafiću u Romi, kaže da se najam njegovog stana u istorijskom središtu grada, još jednom mestu na koje hrle stranci, više nego udvostručio u poslednjih pet godina. U blizini su iznajmljivači istisnuti jer su čitave zgrade pretvorene u luksuzne stanove.

Nedavna studija pokazala je da stanovnici Mexico Cityja troše u proseku 60% svojih prihoda na stanovanje, a gotovo trećina stanovnika preselila se tokom pandemije, većina jer nisu mogli priuštiti stanarinu.

Dosta mu je "osećaja autsajdera u svom gradu"

Euroza je rekao da mu je dosta osa ećaja autsajdera u svom gradu. Oko 60% -70% njegovih klijenata su stranci, rekao je.

“Neki ljudi naručuju na engleskom i ljute se kad ih ne razumem.”

Kuvar koji je upravo izvadio lim toplih kolačića iz pećnice odmahnuo je glavom.

“To nije pošteno”, rekao je. “Ako odemo u SAD, od nas se očekuje da govorimo engleski.”

Postoji sve veći pokret koji pomaže pridošlicama da shvate uticaj koji imaju – poput kampanje plakata koja je, tokom vrhunca pandemije, nagovarala strance da nose maske. “Dragi gosti, iskreno smo sretni što ste cepljeni”, stoji na plakatima. “Molim vas, uzmite u obzir da mnogi od nas nisu.”

Neki Meksikanci nisu nezadovoljni poplavom amerikanaca, poput Sandre Hernández, agentice za nekretnine koja je rekla da su svi nedavni poslovi koje je sklopila uključivali Amerikance. Uglavnom žele kuće ili stanove u stilu art decoa, rekla je, i svi su spremni platiti traženu cenu.

Sjajno je za posao, ali "pomalo me plaši"

Ted Rossano Jr., čiji su roditelji pre dve decenije otvorili štand s tacosima u Centru, rekao je da je prihod od stranaca pomogao spasiti posao koji je pretrpio štetu tokom pandemije. Ricos Tacos Toluca je na nekoliko “taco tura” koje su se pojavile posljednjih godina, a rekao je da stranci sada donose oko 15% prihoda štanda.

“To je kul. Ponosni smo na to”, rekao je Rossano. “Ko bi rekao da će ovakav jednostavan posao dobiti međunarodno priznanje?”

Nedavno su poslepodne tri Amerikanca i jedan Britanac zadovoljno žvakali poznate zelene chorizo ​​tacose na štandu dok im je vodič, Tyler Hansbrough, objašnjavao kuvarov rad.

Hansbrough je predavao španski u srednjoj školi u San Francisku pre nego što se preselio ovamo 2016. Oženio se Meksikankom i otvorio Tyler’s Taco Tours kako bi posetiocima pokazao autentičnu meksičku hranu – a ne otmenu hranu koju bi mogli pronaći u restoranima u Romi ili Condesi.

Zapanjio ga je broj radnika na daljinu koji su pristigli i brine se da su različiti. Priroda njihovog posla znači da ne moraju nužno učiti španski ili se integrisati u meksičko društvo, rekao je. Omogućuje određenu povučenost koja nije bila moguća pre nekoliko godina.

“Toliko ljudi dođe ovamo i pomisli: ‘Oh, Mexico City je tako jeftin. Mogao bih se preseliti ovamo.’ I jesu. Iznajmljuju moj Airbnb na nekoliko meseci”, rekao je. “Ali počinjem se brinuti. Sjajno je za posao, ali me i pomalo plaši.”

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI