EVROPA NE MOŽE DA PREŽIVI ZIMU BEZ RUSKOG GASA Eksperti su objasnili i zašto

Evropa je uspela da prilično popuni podzemna skladišta gasa (85 odsto do sredine septembra) na račun uvećavanja isporuka od alternativnih dobavljača i smanjenja potrošnje gasa u industriji, navodi se u istraživanju. Međutim, Evropa kao i ranije nije uspela da reši problem svoje zavisnosti od ruskog gasa.

- Kako bi se obezbedile potrebe za gasom do kraja 2022. godine, evropske zemlje bi trebalo da sačuvaju isporuke gasa iz Rusije ili da smanje njegovu upotrebu za dodatnih 7-12 milijardi kubnih metara, što je moguće samo pri potpunom ili delimičnom zaustavljanju nekih industrija. Danas je u Evropi već zaustavljeno 70 odsto kapaciteta koji proizvode azotna đubriva, proizvodnja aluminijuma je smanjena za 25 odsto, topljenje čelika je smanjeno za pet odsto, a kako očekuju autori studije, ovaj proces će se najverovatnije nastaviti i u slučaju da zima bude blaga - prognoziraju eksperti.

Deficit gasa u EU tokom grejne sezone 2022-2023. godine će u evropskim zemljama iznositi najmanje deset milijardi kubnih metara čak i u slučaju blage zime.

Izvoznici tečnog prirodnog gasa iz SAD ne mogu dovoljno brzo da uvećaju isporuke, kako bi sprečili nedostatak gasa u EU tokom zime, dok je isporuka gasa iz Rusije u Evropu logistički otežana, pre svega tehničkim ograničenjima po prijemu tečnog prirodnog gasa, jer mnogi terminali nisu povezani sa mrežom gasovoda.

U slučaju da se dodatno obnovi potražnja za tečnim gasom u Kini, nastupiće hladna ili duga zima, nastaće havarije i kvarovi u lancima snabdevanja, situacija će se pogoršati i deficit gasa može da poraste do 20-30 milijardi kubnih metara.

Šteta za ekonomiju i stanovništvo

- Odustajanje od ruskog gasa će tokom 2023. godine značiti deficit za evropske zemlje u iznosu 40-60 milijardi kubnih metara gasa čak i ako se sačuva trenutni tempo uštede tokom cele 2023. godine u iznosu od 60 milijardi kubnih metara. To se može uporediti sa godišnjom potrošnjom gasa u Francuskoj i Poljskoj zajedno ili sa celokupnom godišnjom potrošnjom gasa u industrijama kao što su proizvodnja đubriva, petrohemija, crna i obojena metalurgija i sve grane mašinstva. Zaustavljanje tih grana će uticat i na ostale povezane grane, od seoskih domaćinstava do grana koje pružaju usluge. To znači da za Evropu nema konfornog puta kako bi se odrekli ruskog gasa u narednim godinama, samo na uštrb građana i ekonomije - navodi partner kompanije „Jakov i partneri“ Elena Kuznjecova.

Napori Evrope da se uveliča uvoz tečnog prirodnog gasa će dati prve rezultate sredinom ili krajem 2023. godine, ali će i dalje biti aktuelan problem njegove isporuke, s obzirom na to da proizvođači nemaju slobodne kapacitete, zaključuje se u istraživanju.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI