RAT U HRVATSKOJ? Berlin odlučuje - crno im se piše!

Oprečne izjave premijera i predsednika Hrvatske vezane za obuku ukrajinskih vojnika, imaju karakter ozbiljnog sukoba koji je zahvatio celu političku scenu. Dok premijer Plenković smatra da se ono što Nemačka kaže - ne dovodi u pitanje, predsednik Milanović i većina opozicije ne žele - „rat na svojoj teritoriji“.

Ovako konfrontacije u državnom vrhu po pitanju obuke ukrajinskih vojnika u Hrvatskoj u sklopu misije EU komentariše Savo Štrbac, pravnik i predsednik Dokumentaciono informacionog centra „Veritas“.

Od trenutka kada je EU donela odluku o vojnoj obuci 15 hiljada ukrajinskih vojnika na teritoriji EU, a Hrvatska se preporučila da stane u red sa Nemačkom i Poljskom, strasti u ovoj zemlji ne samo da ne splašnjavaju već se, sudeći po izjavama visokih zvaničnika, dodatno rasplamsavaju.

„Zgrožen sam otporom Zorana Milanovića prema obuci ukrajinskih vojnika“, rekao je premijer Andrej Plenković, reagujući na stav predsednika Hrvatske da se kao vrhovni komandant protivi ovoj ideji jer bi, kako kaže, to značilo dovođenje rata u Hrvatsku.

Sukob nije fingiran

Podršku Milanoviću uz argumente da Hrvatska mora da sačeka konsenzus na nivou cele EU i NATO po ovom pitanju, a ne da se „ gura u prve redove“ pružila je i opozicija, pa se u živoj raspravi otvorilo i pitanje da li bez saglasnosti predsednika i dvotrećinske većine u Saboru ukrajinski vojnici mogu doći u Hrvatsku.

Savo Štrbac kaže da su razmimoilaženja u stavovima predsednika i premijera, ali i nadgornjavanja po pitanjima poput onih ko potiče iz koje porodice, do sada zasmejavala naciju i region. Ali, najnovije sukobljavanje oko pitanja Ukrajine i uloge Hrvatske u ovom sukobu, poprimaju ozbiljan karakter.

„Njihove sukobe pratila su različita mišljenja i stavovi, a nemali broj je bio spreman da zaključi da su oni samo podelili uloge dobrog i lošeg policajca. Međutim, kada je Milanović otvoreno počeo da zagovara mišljenje da Hrvatska ne bi trebalo da se meša u taj rat, a mnogi, ne samo Plenkovića, već i desničari, ga optužili da navija za Ruse - stekao se utisak da sukob nije fingiran“.

Slepo poslušan Briselu

Ovo je, kaže naš sagovornik, ozbiljna tema. Kada prihvata sve odluke EU, Plenković to, objašnjava naš sagovornik, ne radi samo kao premijer zemlje članice EU već i čovek koji slepo veruje Briselu i koji je kao parlamentarac u Skupštini EU, bio zadužen za Ukrajinu, često tamo boravio i bio upoznat sa prilikama u ovoj zemlji.

„Plenković sledi politiku EU, pa ako Brisel kaže da članice EU treba da pomažu Ukrajince i obučavaju ih, on će sve bespogovorno prihvatiti. Međutim, s obzirom da je s druge strane vrhovni komandant zemlje koji odbija da da saglasnost za ovakvu odluku, pitanje je da li će ona biti realizovana“.

Poslovično privrženi Berlinu

Ipak, sudeći po Milanovićevoj „doslednosti“ koju je nedavno demonstrirao kada je na sastanku sa NATO šefovima u Španiji pogazio zadatu reč da Hrvatska neće dati dozvolu za prijem nordijskih zemalja u NATO dok se ne reši izborno pravo Hrvata u BiH, sve opcije su u igri.

„Hrvatska je članica EU, i znajući odnose u ovoj zemlji verujem da će biti kako Plenković kaže jer je njegov uticaj mnogo veći u EU od Milanovićevog, bez obzira na funkcije koje obavljaju. Takođe, većina Hrvata je saglasna sa odlukama EU, posebno ako iza njih stoji Nemačka. Privrženost Berlinu koji je prvi priznao devedesetih njihovu samostalnost od SFRJ, da ne idemo dalje u prošlost, u Drugi svetski rat, dominantna je orjentacija većine Hrvata. Njima su Nemci bili mentori i do danas ih slušaju slepo“.

Hrvatska vlada, po zakonu, ulazak stranih vojnika u zemlju može dozvoliti samo uz saglasnost predsednika države, a veto predsednika može da se „pregazi“ samo dvotrećinskom većinom u Saboru. Kako pišu hrvatski mediji, dvotrećinske većine u parlamentu kojom bi se omogućio dolazak ukrajinskih vojnika u Hrvatsku, teško da će biti.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI