ŠTA BI BILO DA RUSIJA NIJE PRODALA ALJASKU Ovo su tri moguća scenarija, evo šta je rekao Putin

Ruski upadi trgovaca krznom počeli su više od jednog veka ranije, 1740-ih, iako su se tek 1790-ih pojavila stalna ruska naselja. U petak, 18. oktobra 1867. godine, teritorija je formalno prešla pod kontrolu SAD, iako je Aljaska formalno stekla državnost tek 1959. godine.

Ali koliko bi američka i svetska istorija bila drugačija da je Aljaska ostala ruska? Da bi odgovorio na ovo pitanje, "Njuzvik" se obratio brojnim istoričarima sa stručnošću u ovoj oblasti, a neki od odgovora bi vas mogli iznenaditi.

Bez kupovine od SAD postojao je opšti dogovor o Aljasci između Ruskog i Britanskog carstva. Da su Rusi zadržali kontrolu, tokom Hladnog rata Aljaska bi možda funkcionisala kao sovjetska nuklearna baza, dodatno podižući tenzije sa SAD.

Neprijateljstvo prema Britanskoj imperiji

Kao pozadinu kupovine iz 1867, Džo Antonson, iz Istorijskog društva Aljaske, primetio je rastuće prisustvo SAD u regionu kombinovano sa neprijateljstvom Rusije prema Britanskoj imperiji. Antonson je za "Njuzvik" rekao:

„Rusija nije htela da proda svoja potraživanja na Aljasci Britancima nakon što je bila toliko ponižena u Krimskom ratu. Zemlje su se, međutim, složile da ne vode taj rat na Pacifiku. Rusija nije htela da nastavi da investira na Aljasci, i iako je Rusko-američka kompanija mogla da nastavi da upravlja trgovačkim mestima, bilo bi pojačanih upada u severni Pacifik, posebno američkih trgovaca, nego što je to već bilo sa kitolovcima i ribarima bakalara.“

Shutterstock/Peter Hermes Furian

Profesor Songho Ha, specijalista za ranu američku istoriju na Univerzitetu Aljaske Enkoridž, rekao je za "Njuzvik" da je daleko od neizbežnog da bi, bez kupovine 1867, Aljaska pala pod britansku kontrolu.

Upitan da li bi Aljaska postala deo Britanske imperije, on je rekao:

„Mislim da je to moguće. Međutim, nisam uveren da je Britansko carstvo moglo da pripoji Aljasku 1860-ih. Veličina same kanadske teritorije je već bila zapanjujuća Ne znam da li bi proširena Kanada, uključujući Aljasku, bila praktična opcija."

Ha je takođe skeptičan prema argumentu da je, bez kupovine SAD, Aljaska mogla da izazove otvoreni rat između Ruskog i Britanskog carstva, koje su se već nadmetale za uticaj u centralnoazijskoj „Velikoj igri“.

Rekao je:

„Nisam siguran da bi bilo koja zemlja Aljasku smatrala dovoljno važnom da rizikuje da započne rat. Da je Aljaska smatrana tako važnom, Rusija se ne bi odvojila od nje po tako niskoj ceni.“

Baza za sovjetsko nuklearno oružje

Međutim, da je Aljaska ostala ruska, Ha je tvrdio da je to moglo da ojača američki nacionalizam, funkcionišući kao spoljna pretnja protiv ujedinjenja.

On je rekao: „Imati stranog neprijatelja u blizini, militarizovanu rusku Aljasku, najverovatnije bi podstaklo američki nacionalizam. Međutim, takvo jedinstvo je moglo imati efekat obeshrabrivanja kritike američke vlade.“

Wikipedia

I Antonson i profesor Ha su se složili da je ruska Aljaska mogla biti korišćena za baziranje sovjetskog nuklearnog oružja tokom Hladnog rata, što je podigalo tenzije sa SAD. Antonson je rekao:

„Aljaska je važna za SAD zbog njene obale na Arktičkom okeanu i bila je kritična za zveckanje sabljama u Hladnom ratu. Što se tiče stavljanja nuklearnog oružja ovde, možda. SAD su imale nešto ovde.“

Upitan da li je sovjetsko nuklearno oružje moglo biti bazirano na Aljasci, Ha je rekao:

„Da. I pretpostavljam da bi SAD posvetile resurse da postroje kanadsko-aljasku granicu sa trupama i nuklearnim oružjem kako bi odvratile Sovjete. SAD su to uradile u drugim oblasti, kao što su Japan i Koreja“.

'Šta će vam Aljaska?'

Predsednik RF Vladimir Putin je 2014. rekao da Rusija nije zainteresovana da povrati najveću američku državu na pitanje novinara koji je rekao da bi Rusi „bili veoma srećni da se to dogodi“.

"Zašto ti treba Aljaska?" rekao je Putin, prenosi "Vašington post".

Tanjug/Ap

"Uzgred, Aljaska je prodata negde u 19. veku. Luizijanu su Francuzi prodali Sjedinjenim Državama otprilike u isto vreme. Hiljade kvadratnih kilometara prodate su za 7,2 miliona dolara, doduše u zlatu."

On je kupovinu opisao kao "jeftinu" i rekao da ljudi "ne treba da se uznemiravaju" Aljaskom.

U julu ove godine dva ruska zvaničnika su istakla mogućnost vraćanja Aljaske Rusiji. Vjačeslav Volodin, Putinov saveznik i predsednik Državne dume, rekao je da bi Rusija mogla da povrati teritoriju kao odgovor na sankcije koje je Zapad uveo nakon ukrajinske invazije.

„Kada (američki zakonodavci) pokušavaju da prisvoje našu imovinu u inostranstvu, trebalo bi da budu svesni da i mi imamo šta da tražimo nazad“, rekao je Volodin, prenosi "Asošijeted pres".

Volodin je ranije sugerisao da bi Moskva mogla da zapleni rusku imovinu „neprijateljskih“ zemalja u znak odmazde za predlog SAD da rasprodaju zaplenjenu imovinu oligarha radi obnove Ukrajine, piše moskovski "Tajms".

Sara Pejlin, bivša guvernerka Aljaske, rekla je 12. oktobra da američke snage u toj državi drže Putina „pod kontrolom“ i „oteraju ih“ kada se njegova vojska približi američkoj teritoriji.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI