NOŽ U LEĐA RUSIJI? Saveznik bi mogao da napusti ODKB, evo šta bi to značilo za vojni savez

Prošle nedelje, jermenski premijer Nikol Pašinjan uputio je grdnu kritiku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Ugostivši ruskog lidera u jermenskoj prestonici Jerevanu na skupu Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), koju predvodi Rusija, Pašinjan je odbio da pristane na deklaraciju samita. Iako bi svako udaljavanje od Putina trebalo pozdraviti, zašto je Jermenija uopšte bila domaćin najveće ruske vojne konferencije?

Sajt predsednika Rusije

ODKB je ogledalo NATO-a. Poput zapadne alijanse, napad na jednu se smatra napadom na svih šest članica — Jermeniju, Belorusiju, Kazahstan, Kirgistan, Rusiju i Tadžikistan. Ali sa donošenjem odluka u Moskvi, ona funkcioniše kao međuvladino sredstvo za projekciju ruske moći. Kada su početkom godine antivladini protesti ugrozili interese Rusije u Kazahstanu, hiljade vojnika iz cele alijanse poslato je da uguši neslaganje. Ali kada se Jermenija pozvala na odredbe o kolektivnoj odbrani tokom jesenskog nasilja na svojoj granici sa Azerbejdžanom, alijansa je ćutala.

Vezana za Ukrajinu, Rusija bi mogla da izdvoji malo propusnog opsega za probleme u onome što smatra svojim dvorištem. Ali ova epizoda je pokrenula pitanja zašto se Jermenija nije povukla sa konferencije - ili organizacije u potpunosti. Pošto alijansa nije ispunila svoju osnovnu obavezu, Jermenija je naizgled imala malo toga da dobije ugošćavanjem ruskog parije, posebno imajući u vidu njene uporne pokušaje da pridobije naklonost Zapada. Čak je i članica ODKB Tadžikistan u oktobru iznenada otkazala vežbe na svojoj teritoriji.

Neki tvrde da Jermenija nema izbora — premala je da se odupre ruskoj orbiti, čak i nakon besmislenog rata Moskve u Ukrajini. Jermenija možda samo prividno zavisi od Moskve u pogledu svoje bezbednosti, ali je svakako ekonomski zavisna. Rusija isporučuje 85 odsto prirodnog gasa Jermenije i 99 odsto pšenice. Ali ovaj argument ignoriše da male zemlje često zauzimaju principijelne stavove, čak i kada su ekonomski štetni.

Tri decenije nakon što je Litvanija prekinula sopstvenu zavisnost od Rusije, jedna od najmanjih evropskih ekonomija sada se suprotstavlja drugoj po veličini u svetu. Litvanija je javno nazvala tretman Kine prema svojoj Ujgurskoj manjini genocidom, povukla se iz takozvane grupe 17+1 koju Kina koristi za sastanke sa državama centralne i istočne Evrope i otvorila predstavništvo Tajvana, čime je postala prva evropska nacija koja je to učinila. tako. Ubrzo je usledila teška ruka ekonomske prinude: Kina je zabranila uvoz iz Litvanije, kao i uvoz svih proizvoda koji koriste litvanske delove. Čak i posle ove ekonomske prisile, Litvanija je i dalje stajala na svojim principima.

Drugi tvrde da Jermenija nije slučaj da je mala zemlja, već da živi u neprijateljskom susedstvu. Zemlja je ekonomski izolovana u svom regionu; Azerbejdžan i Turska imaju zatvorene granice prema Jermeniji skoro tri decenije, presecajući preko 80 odsto perimetra Jermenije.

Ali kao i sa izgovorom za malu naciju, ovaj argument greši u tome što nema izbora sa teškim izborima koji uključuju kompromise. Granice Jermenije su zatvorene zbog okupacije azerbejdžanskog regiona Karabaha nakon što je 1994. godine najavljen prekid vatre (Turska je zatvorila sopstvenu granicu sa Jermenijom u znak solidarnosti sa svojim saveznikom). Ali Jermenija nije iskreno tražila mirovni sporazum koji bi doveo do renormalizacije odnosa u njenom susedstvu — i dalje od zavisnosti od Rusije. Za to bi bilo potrebno da se krene protiv nacionalističkog žara koji se preživljava iz razloga Karabaha i da se vodi pragmatična politika koja bi dugoročno koristila njihovim građanima.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI