NATO ČLANICA PALA POD RUSKI UTICAJ? Ova balkanska zemlja je trn u oku Vašingtona

Kongresmen Voren Dejvidson zatražio je od američke ministarke finansija Dženet Jelen da uvede sankcije javnom tužiocu Ivanu Geševu zbog sumnje na korupciju i zanemarivanje sprovođenja „Magnicki zakona".

Postaje li Bugarska zbog korupcije i „sumnjivih” veza s Rusijom, koja je pod sankcijama, za SAD najslabija „NATO karika”?

U situaciji kad Bugarska posle skoro tri meseca od izbora još nema novu vladu, zbog čega se ne isključuju i novi vanredni izbori na proleće 2023, Vašington sve više gubi strpljenje sa Sofijom, koja neće da postupa po američkom globalnom „Magnicki zakonu”.

Američki kongresmen Voren Dejvidson pozvao je Ministarstvo finansija SAD da uvede sankcije glavnom bugarskom javnom tužiocu Ivanu Geševu zbog sumnje na korupciju i zanemarivanja sprovođenja propisa koji je 2012. potpisao Barak Obama.

„Magnicki zakon”, koji predviđa zabranu putovanja i zamrzavanje imovine pojedincima koji su se obogatili korupcijom i kršenjem ljudskih prava, nazvan je po ruskom advokatu Sergeju Magnickom, koji je 2008. godine otkrio poreske prevare 23 kompanije, a potom umro od maltretiranja i zbog nepružanja pomoći u zatvoru u Moskvi.

Republikanski kongresmen Dejvidson, član Komiteta za finansijske poslove Predstavničkog doma, uputio je krajem prošle nedelje pismo ministarki finansija Dženet Jelen upozoravajući da je „većina zlonamernog ruskog uticaja usredsređena na jugoistočnu Evropu, uključujući i zemlje NATO-a, kao što je Bugarska”.

Pismo američkog kongresmena u kojem se govori o neprihvatljivom ponašanju bugarskog tužioca Geševa koje mora da se reši na svom fejsbuk profilu objavio je poslanik stranke Nastavljamo promene Ivan Hristanov, koji u tehničkoj vladi obavlja funkciju zamenika ministra poljoprivrede.

„Možda je ovo nagoveštaj novih nominacija za sankcije prema Magnicki zakonu”, pita se Hristanov, koji kaže da se u pismu kongresmena Dejvidsona pravi direktna veza između postupaka tužioca Ivana Geševa, odluke bugarskog suda, zaplene firmi i pokroviteljstva određenih osoba iza kulisa.

Glavni javni tužilac Ivan Gešev postao je meta američkog kongresmena, jer je rekao da su sankcije koje se sprovode prema „Magnicki zakonu” administrativno i političko oruđe SAD koje ne proizvodi obavezno pravno dejstvo u Bugarskoj.

Ova članica EU i NATO našla se u teškoj situaciji, pošto je Vrhovni administrativni sud 3. februara ove godine presudio da se američki „Magnicki zakon”, kojim su sankcionisana tri visokopozicionirana bugarska građanina u junu 2021. godine, ne može primeniti u zemlji.

Reč je o jednoj od najvećih globalnih akcija, kad je Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAC) zbog korupcije uvela sankcije „kockarskom oligarhu” Vasilu Božkovu, bivšem poslaniku i medijskom tajkunu Deljanu Pejevskom i zameniku šefa Nacionalnog biroa za kontrolu specijalnih uređaja za prikupljanje obaveštajnih podataka Ilku Željazkovu i njihovoj mreži koja obuhvata 64 osobe i firme.

U pismu, čiju je autentičnost za portal „Euroaktiv” potvrdio i sam kongresmen Dejvidson, kaže se da su pomenute osobe koje su se našle pod sankcijama SAD ucenjivale ministre materijalima iz krivičnih prijava koje su dobijale iz fioke glavnog bugarskog tužioca.

„Tužilačka funkcija postala je ’oružje’ u rukama organizovanog kriminala i korupcije, što predstavlja ozbiljan problem za stabilnost važnog NATO saveznika i uopšte za region Balkana”, piše američki kongresmen.

Dejvidson je izrazio žaljenje zbog eskalacije nedoličnog ponašanja bugarskog pravosuđa.

Kongresmen Dejvidson je napisao da su „izveštaji o koruptivnim akcijama bugarskog glavnog tužioca Ivana Geševa posebno zabrinjavajući. Kako kaže, ključne državne infrastrukturne kompanije i firme iz oblasti odbrane i dalje posluju s ruskim bankama i ljudima koji su pod američkim sankcijama.

Podsetio je da su dva senatora iz Komiteta za spoljne poslove Senata Kongresa SAD, Bob Menendez i Džim Riš, još 4. marta 2021. stali iza zajedničke izjave u kojoj se kaže da raširena korupcija, nedostatak slobode medija i politizacija pravosudnog sistema ugrožavaju odnose između SAD i Bugarske.

Upozorenje dvojice senatora bugarski predsednik Rumen Radev je tada nazvao „ozbiljnim ocenom”, dok je stranka desnog centra GERB Bojka Borisova, koja je tada bila na vlasti, pokušala da ga omalovaži. Samo četiri meseca kasnije, Ministarstvo finansija SAD uvelo je sankcije Peevskom, Božkovu i Željazkovu. Bugarsko tužilaštvo je na osnovu američkih optužbi za korupciju pokrenulo istragu koja je prekinuta posle godinu dana, jer nisu našli dokaze za krivicu osoba koje su SAD stavile na „crnu listu”.

Zanimljivo je da američki pritisak na glavnog bugarskog tužioca raste u vreme kad je kontraobaveštajna agencija po nalogu tužilaštva u Sofiji započela istragu o aktivnostima dve proruske organizacije, „BNO Šipka” i „BND Šipka” koje su otvoreno protiv NATO i EU i navodno organizuju specijalnu obuku dobrovoljaca.

KAKO AMERI FOLIRAJU BUGARE "Od F-16 imamo samo fotografije"

„Štitimo interese svojih evropskih i evroatlantskih partnera. Ne možemo dozvoliti zlonamerni ruski uticaj u Bugarskoj”, rekao je povodom ove istrage glavni tužilac Ivan Gešev.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI