HRVATI BESNI ZBOG POSKUPLJENJA Trgovci pozvani u vladu na sastanak, potrošači više neće da kupuju u jednom trgovačkom lancu!

Ministar Filipović sazvao je za sutra ujutro u prostorijama Ministarstva privrede sastanak sa predstavnicima trgovinskih udruženja i direktorima najvećih trgovinskih lanaca u Hrvatskoj zbog toga što su trgovci početkom Nove godine navodno podigli cene proizvoda.

Osim toga, premijer Plenković se danas oglasio i na Tviteru sa objavom da je sazvao sastanak sa predstavnicima Državnog inspektorata, Poreske i Carinske uprave, s ciljem "zaštite potrošača od neopravdanog poskupljenja", piše zagrebački Jutarnji list.

Ovo su danas potvrdili pojedini sagovornici iz trgovine koji su danas pozvani na sastanak u Ministarstvo.

„Istina, pozvani smo na sastanak sa ministrom Filipovićem, pretpostavljam da će tema biti poskupljenja zbog uvođenja evra, mada lično ne vidim da je bilo drastičnih zaokruživanja zbog uvođenja nove valute. Stalno upozoravamo da su nam marže minimalne, a da su najveći krivci poskupljenja proizvođača i dobavljača.Trenutno ne prihvatamo nove cenovnike i uzimamo samo ono što ima iste cene kao prošle godine. Ko želi, može da pazari na našim policama, ko ne želi, ne mora“, rekao nam je jedan izvor koji je želeo da ostane anoniman.

I u Ministarstvu privrede su nam nezvanično potvrdili da su sastanak sazvali jer su neki lanci previše slobodno uzimali konverziju kune u evre i da država to neće da toleriše.

Korisnici društvenih mreža brujaju o ovome po ceo dan, navode konkretne primere artikala koji su sa novom kalendarskom godinom iznenada poskupeli, kao da drastična poskupljenja kojoj su potrošači svakodnevno svedoci u protekloj godini nisu bila dovoljna.

Na društvenim mrežama najveća pobuna digla se protiv trgovačkog lanca Lidl. Prema rečima korisnika na Reditu i Fejsbuku, Lidl je zaokružio cene većine svojih proizvoda - naviše, čineći neke proizvode 10 do 20 odsto skupljim, javljaju kupci.

Recimo, domaći puter, koji Lidl sada reklamira po "povoljnijoj" ceni od 2,89 evra, odnosno 21,77 kuna, donedavno je, prema potrošačima, koštao 13,59 kuna. "Ne vređajte našu inteligenciju. Sramno ste podigli cene u svoju korist", napisao je jedan komentator na Lidlovoj Fejsbuk stranici, dok su ostali kupci najavili da više neće kupovati u ovom trgovačkom lancu.

Facebook

U Lidlu Hrvatska su nam potvrdili da su pozvani na sastanak u organizaciji Ministarstva privrede, a što se tiče zaokruživanja i konverzije cena iz kuna u evre u tom trgovačkom lancu, tvrde da su vrednosti proizvoda iz redovnog asortimana preračunate u evre po pravilima matematičkog zaokruživanja, bez neopravdanih poskupljenja ili u korist kupca. Pored toga, pristupili su i Etičkom kodeksu koji utvrđuje način na koji privredni subjekti postupaju u cilju pouzdanog i transparentnog uvođenja evra, sa ciljem stvaranja poverenja i bezbednog okruženja za potrošače.

Takođe, Konzum je kupcu koji je račun platio u kunama, sudeći prema fotografiji objavljenoj na Fejsbuku, vratio evre za oko 20 lipa, vraćajući 10,35 evra (77,85), iako je trebalo da bude u kunama 77,98 kuna vraćeno.

Jutarnji list

''Ono što smo upozoravali da će se desiti, a što se desilo u Italiji i Sloveniji, sada se dešava i ovde. Potrošači tvrde da hleb u pekarama, koji košta 7 kuna, sada košta 1 evro, a isto važi i za cigarete na kiosku Tiska koje su u proseku poskupele za 30 do 40 kuna'', kaže Knežević.

On upozorava i na određene nepoštene prakse pojedinih trgovinskih lanaca, poput Špara, koji se sada oglašavaju da će sve svoje cene zaokružiti naniže, ali su pre nekoliko dana podigli cene pojedinih proizvoda za 20 odsto.

''Šta nam sada vredi kada je proizvod jeftiniji za koji cent, ako je već poskupeo za 20 procenata?'', navodi on, dodajući da će u okviru akcije tajnih kupaca u roku od mesec dana imati pouzdane podatke o cenama proizvoda u trgovinskim lancima.

Međutim, teško je ne primetiti koliko je apsurdno da je država naprasno iznenađena poskupljenjem kao rezultatom uvođenja evra, posebno nakon što je javnost proteklih godinu dana uveravana da uvođenje nove valute neće dovesti do povećanja cena, odnosno da će ono biti minimalno, ako ga uopšte bude.

I dok su struka i udruženja potrošača apelovali da se Hrvatska ugleda na Sloveniju, koja je i dve godine pre uvođenja evra pripremala svoja udruženja potrošača da ambiciozno kontrolišu stanje na tržištu, Hrvatska je izabrala svoj put, koji se uglavnom svodio na upozorenja guvernera Hrvatske narodne banke građanima da „kupuju tamo gde je jeftinije“.

Kakva je strategija današnjeg sastanka, tako ostaje nejasno, posebno ako se ima u vidu da trgovci imaju odrešene ruke da formiraju cene kako žele – kao što su to činili proteklih godinu dana.

Osim toga, verovatno je da su potrošači zbunjeni prvim danima uvođenja evra, iako su prodavnice u proteklih nekoliko meseci bile u obavezi da ističu dvojne cenovnike, a da se mnogi u novoj valuti ne snalaze najbolje.

Zašto nije postojala crna lista kao u Sloveniji?

Na tenderu Ministarstva privrede, udruženja potrošača su ukupno dobila samo 750.000 kuna da kontrolišu cene – i to ne da kontrolišu rast cena artikala, već isključivo da vide da li su ispravno preračunate u evre, što su sama udruženja ocenila kao besmislen posao.

Država se, naime, odrekla i onoga što se sve vreme pominjalo kao najjače sredstvo zaštite od rasta cena – crne liste trgovaca koji nekontrolisano podižu cene artikala, što se pokazalo kao posebno delotvorno u Sloveniji.

 

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI