EVROPKSA UNIJA VIŠE NIKADA NEĆE BITI ISTA Rat u Ukrajini izazvao tektonske promene!

Prošla 2022. bila je godina prekretnica za evropu, rat u Ukrajini, kriza, najviša inflacija u poslednjih 40 godina.

"Prema rečima Mihaela Rota, predsednika spoljnopolitičkog odbora Bundestaga 24. februar je probudio Evropu iz spoljnopolitičkog sna i bezbednost je preko noći postao sveprožimajuća tema. U odonosima sa Ukrajinom Evropa nastoji da pomogne da suzbije napade Rusije u političkom, ekonomskom, finansijskom, vojnom smislu kao i u zbrinjavanju izbeglica", ističe Miloš Petrović sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Jedinstveni odgovor – do tih reči drži Brisel, iako su soliranja, poput mađarskog, primetna. Embargo je bio prvi odgovor, devet paketa sankocija u nameri da Kremlj kazni izolacijom, a za sebe obezbedi energetsku nezavisnost.

Helena Ivanov iz Društva Henri Džekson smatra da ukoliko inflatorna kriza i kriza sa energentima bude nastavila da eskalira na način na koji se to trenutno dešava, a se u Evropi mogu očekivati protesti i masovne demonstracije kao i štrajkovi.

Bezbednosno, dok članice naoružavaju Ukrajinu, zajedno odgovaraju "strateškim kompasom" - akcionim planom o evropskoj odbrani, koji predviđa da bi do 2025. godine trebalo da bude spremna zajednička interventna jedinica od 5.000, u prvo vreme, najviše nemačkih vojnika. Iz Berlina stiže i inicijativa za "evropski nebeski štit" – objedinjeni sistem protivvazduhoplovne odbrane u kome je Francuska odbila da učestvuje.

I to nije jedini izazov za francusko-nemačku osovinu Unije. Prepreka za Berlin i Pariz bila je i cena gasa i odluka Nemačke da pomogne privredi i građanima sa trista milijardi evra.

Makronova vodeća uloga i Šolcov kopernikanski obrt

Tokom francuskog predsrdavanja EU, Emanuel Makron je izbio kao glavna ličnost Unije koji komunicira sa Moskvom, Vašingtonom i Kijevom, dok je sa druge strane tek izabrani Olaf Šolc u prvim mesecima svoje vlade morao da napravi "kopernikanski obrt" u svojoj istočnoj politici, ukazuje Miloš Petrović.

Geopoltički odgovor unije čitao se u politici prema zemljama tzv. istočnog partnerstva.

Prema rečima Petrovića, zvanično prepoznavanje Ukrajine, Moldavije i uslovno Gruzije i njihovo premeštanje u politiku proširenja zapravo je obojilo geopolitikom čitavu politiku proširenja. "To sa jedna strane predstavlja opasnost ili izvor zabrinutosti za Zapadni Balkan ali s druge strane to znači i mogućnost jer imamo u vidu da su sve prethodne runde istočnoevropskih proširenja bile geopolitički obojene", dodaje Petrović.

Istu geopolitičku poruku imao je i prvi Samit Evropske političke zajednice. Na inicijativu Pariza u Pragu su se okupile 44 zemlje, uz zemlje članice i pretendenti i takozvano okruženje. Mada se Berlin u porukama regionu, držao stare staze, oblikovane novim okolnostima – spoljna i bezbednosna usklađenost su prioritet.

To što su se lideri Zapadnog Balkana i EU sastali u Tirani, prvi put u nekom od gradova regiona, sa najviših mesta u Briselu kvalifikovano je kao istorijski događaj.

Početak 2023. istorijski je za Hrvatsku- postala je deo Šengena, ispratila kunu i pozdravila evro. Švedska nije u evrozoni, uz Finsku je na putu ka NATO-u, a u narednih šest meseci je predsedavajuća Uniji. I njene prioritete će, prema rečima švedskog premijera, oblikovati rat u Ukrajini - bezbednost, jedinstvo, energetska tranzicija.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI