NATO IZABRAO Ova zemlja treba da izazove rat Zapada sa Rusijom!

Isto se odnosi i na najavu estonskih vlasti o mogućnosti uvođenja priobalne zone u Finskom zalivu, u granicama od 24 morske milje od polazne tačke teritorijalnog mora te zemlje, čime bi se ograničila plovidba ruskih brodova u tom zalivu.

S druge strane, zvanična Moskva polazi od toga da je sloboda plovidbe osigurana međunarodnim pravom i računa da će tako biti i nadalje, dok Anpilogov ističe da Estonija vodi krajnje antirusku politiku, ne samo u nekim političkim marševima ili akcijama, već i čisto vojnog planiranja.

„Konkretno, postoji plan za proširenje teritorijalnih voda Estonije na račun susednih zona na tri kilometra s ciljem blokiranja plovidbe ruskih brodova kroz Finski zaliv. Ovo je jedna opcija po morskom pravu, a s druge strane to stvara uslove za blokadu ruske plovidbe po Finskom zalivu. To može biti ‘casus belli’, odnosno razlog za rat, jer u slučaju da Estonija blokira ili barem, pokuša da blokira plovodbu ruskih brodova na moru, onda će Rusija preduzeti kontramere. Mislim da će to isto važiti i za želju Estonije da na svojoj teritoriji postavi bilo koje ofanzivna sredstva namenjena za prvi udar na rusku teritoriju, bilo sredstva protivraketne odbrane“, ističe ekpsert.

 

 

On podseća da je Moskva više puta upozorila da će pokušaji raspoređivanja NATO naoružanja ofanzivnog karaktera momentalno izazvati uzvratne korake Ruske Federacije – recimo, raspoređivanje i ciljanje estonske teritorije operativno-taktičkim raketama sistema „Iskander“.

„Ovde je važno imati u vidu da kompleksi ‘Iskander’ mogu da nose operativno-taktičke krstareće rakete i postoji mogućnost da se instaliraju nuklearne bojeve glave. To će za Estoniju značiti da estonska teritorija postaje legitimni vojni cilj i meta uzvratnog udara. U slučaju da dođe do eskalacije po Estoniji će biti izvršen preventivni udar, koji će onesposobiti takve ofanzivne ili prikrivene ofanzivne sisteme naoružanja kao što je protivraketna odbrana“, smatra ekspert.

NATO vršlja po Baltičkim zemljama

Podsećajući na prošlogodišnju transportnu blokadu ruske eksklave Kalinjingrad, kada je Litvanija pokušala da blokirala železnički i drumski prevoz pojedinih vrsta ruske robe u region Kalinjingrada na Baltičkom moru, pravdajući taj potez antiruskim sankcijama EU, Anpilogov kaže da je faktički drugi front protiv Rusije otvoren.

„Tada je Rusija oštro protestovala i prilično oštro navela da su takve akcije, u stvari, vojna i ekonomska blokada. I opet, po međunarodnom pravu, ovo je ‘casus belli’, odnosno razlog za rat.

U ovom slučaju peti član NATO-a teško da može da bude aktiviran, jer sama činjenica blokade je po međunarodnom pravu – agresija. Shodno tome, ako Estonija preduzme takve akcije vezane za blokade i naoružavanje ofanzivnim sredstvima, onda će, čini mi se, odgovor Rusije biti jednako oštar kao u slučaju Litvanije.

U slučaju da Estonija pokuša da blokira plovidbu u međunarodnim vodama Finskog zaliva ili pokuša da rasporedi ofanzivno oružje zemalja NATO-a, onda će sudbina tako naprednog estonskog uporišta biti krajnje žalosna“, ocenio je ekspert.

Prema njegovim rečima, trenutno evropske zemlje NATO-a vrše rotaciju svojih jedinica, kao i vojne tehnike, uključujući i avijaciju i lovce F-16, koji su privremeno stacionirani u baltičkim zemljama, gde obavljaju patrole.

To se dešava zbog činjenice da nijedna od baltičkih zemalja de fakto nema svoju vojnu vazdušnu flotu, koja bi mogla da se suprotstavi Rusiji i ruskoj avijaciji. Isto se sprovodi i po pitanju pomorske saradnje, jer nijedna od baltičkih zemalja nema adekvatnu mornaricu. Te zemlje raspolažu pograničnim brodovima koji mogu da obavljaju policijske poslove, funkcije borbe protiv krivolova i šverca, ali ne više od toga, objašnjava Anpilogov.

„U poslednje vreme dešava se stalna rotacija evropskih jedinica NATO zemalja na baltičkom prostoru, pošto jedinice tamo stižu uglavnom pod maskom vojnih vežbi. Ali de fakto, mnoga vojna lica zapadnoevropskih zemalja ostaju na teritoriji Estonije, kao i vojna tehnika koja je korišćena tokom manevara. Pod maskom vežbi, tajno se prebacuju po teritoriji baltičkih zemalja. Sve to nema karakter otvorenog jačanja NATO grupacije u baltičkim zemljama, ali prikriveno se to dešava zbog ovakvih rotacija i manevara, a kretanje ljudstva i tehnike je stalno u toku“, kaže ekspert.
Zapad protiv Rusije ratuje „tuđim rukama“

Ruski ambasador u Talinu Vladimir Lipajev, koji je obelodanio da zapadne zemlje planiraju da snabdeju Estoniju najsavremenijim tipovima konvencionalnog naoružanja, rekao je i da su Anglosaksonci imali interes da stvore u Estoniji antirusku ispostavu kako bi izvršili ne samo ekonomski, politički, kulturni, već i vojni pritisak na Rusiju.
Zapad, na čelu sa SAD, sada protiv Rusije vodi rat „tuđim rukama“, naglasio je ekspert.

„Ukrajinski sukob, koji traje već 11 meseci, tačno je pokazao da resursi čak i tako velike evropske zemlje kao što je Ukrajina, koja je imala drugu vojsku po veličini u Evropi ili treću – ako računamo

Tursku kao evropsku državu – nisu dovoljni da se suprotstave Ruskoj Federaciji. Samim tim, nameće se pitanje kako će NATO blok tj. Anglosaksonci voditi politiku nakon verovatnog sloma ukrajinske vojske…

Za to im je potrebna eskalacija sukoba, potrebno ga je internacionalizovati tj. uključiti što veći broj zemalja u konfrontaciju sa Rusijom, otvorenu i vojnu konfrontaciju. Razumljivo, vodeće zemlje EU i SAD ne žele da budu izložene ruskom kontranapadu, koji može da nosi i raketno-nuklearni, globalni karakter“, kaže Anpilogov.

Iz tog razloga se koriste ambicije baltičkih zemalja i Poljske. Pored Ukrajine, ove četiri zemlje, odnosno Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska nastupaju kao još jedan, drugi ešalon, kao „topovsko meso“, dodao je on.
Na pitanje koliko je realan scenario da Estonija zatvori Finski zaliv za Rusiju Anpilogov kaže:

„Podsetio bih da su u vreme proglašenja nezavisnosti Estonije preduzeti određeni koraci i konkretno uspostavljena je srednja linija Finskog zaliva. A od ove srednje linije, Finska i Estonija su se povukle po tri kilometra da bi Ruskoj Federaciji dale ovaj kanal od šest kilometara za slobodan prolaz trgovačke i vojne flote Ruske Federacije. To su zapravo međunarodne vode.

Shodno tome, da bi se blokirao estonski deo Finskog zaliva potrebno je da iste akcije sprovede Finska, jer ako Estonija jednostrano uvede takvu zonu u svojim teritorijalnim vodama, onda u ovom slučaju ruska strana ima opciju da koristi finski deo zaliva“, objašnjava ekspert.

S druge strane, Finska bi takođe mogla da blokira Finski zaliv, ali u tom slučaju ovi odnosi će već poprimiti trilateralni karakter, posebno u kontekstu toga što Finska ima ambicije da se priključi NATO-u.

„A to bi već bile akcije koje su dve zemlje NATO-a dogovorile protiv Rusije. U ovom slučaju, Rusija ima opciju ili da se žali Sudu UN za morsko pravo, ali najverovatnije ta opcija neće biti iskorišćena, jer će odluka ovog suda ograničiti i narušiti prava Rusije na slobodu plovidbe. Zato mi se čini da će u ovom slučaju biti preduzete neke druge akcije – na primer, estonske pomorske snage će pokušati da vrše inspekcije komercijalnih brodova u toj priobalnoj zoni, a Estonija će optuživati Rusiju da krši prava Estonije u vršenju nekakve dodatne kontrole…“, kaže ekspert.

Dakle, stalne provokacije estonske strane vode ka otvorenom sukobu između Ruske Federacije i zemalja NATO-a, zaključio je Anpilogov.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI