PUTIN ĆE PRITISNUTI CRVENO DUGME? Raste strah da je predsednik Rusije van kontrole

Na to je upozorio američki istraživački centar heritidž fondacija, usred sve veće zabrinutosti zbog "histerične retorike" Kremlja.

Novi izveštaj koji je objavio istraživački centar naglašava rastući rizik da će ruski predsednik "doneti jednu od najsudbonosnijih odluka veka" suočen sa svojom "posrnulom invazijom na Ukrajinu".

U njemu se takođe navodi kako je Kremlj doveo sebe "u stanje skoro histerije" zbog "smešne" ocene da NATO predstavlja vojnu pretnju po zemlju.

 

Otkako je Putin napao Ukrajinu, njegovi propagandisti su nastavili da prete Ujedinjenom Kraljevstvu nuklearnim holokaustom – a retorika je nastavila da eskalira poslednjih meseci.

Studija pod nazivom "SAD i njeni saveznici moraju razumeti i odgovoriti na ruske nuklearne pretnje", istražuje stvarnu verovatnoću da će se Putin okrenuti upotrebi oružja za masovno uništenje.

Pretpostavlja se da su ruski generali u novembru razgovarali o upotrebi taktičkog nuklearnog oružja, ali je rečeno da su oprezni u vezi sa upotrebom oružja dugog dometa.

Međutim, Rusija "sve više prikazuje Zapad kao neprijatelja i čini se da sada prihvata taktičko strateško nuklearno oružje kao opciju za odvraćanje dalje eskalacije borbi."

Smatra se da zemlja ima između 1.000 i 2.000 komada nuklearnog oružja različitih veličina.

Zapadne zemlje vide upotrebu takvog oružja kao poslednje sredstvo, ali u izveštaju se navodi da bi Rusija mogla da se okrene taktičkom nuklearnom oružju "na početku vežbe ili u sredini".

Izveštaj ocrtava četiri situacije u kojima bi se Putin okrenuo nuklearnom oružju; sprečavanje napada na Rusiju; upotreba protiv Rusije; pretnja, kao što je sajber napad na ruske sisteme komande i kontrole; i egzistencijalna pretnja Rusiji od konvencionalnog ili nuklearnog oružja.

Nuklearno oružje pruža "udobno ćebe" za Kremlj, ali je veća verovatnoća da će upotrebiti nuklearno oružje nego Zapad, kaže se.

Suočena sa svojom stagnirajućom invazijom, Rusija se fokusirala na granatiranje ukrajinskih zaliha struje i vode. Međutim, kaže se da Putin ima "viši prag tolerancije" i za civilne i za vojne žrtve od zapadnih zemalja usred izveštaja o ruskim plaćenicima koji su učestvovali u samoubilačkim napadima u bici za Bahmut. To dolazi u trenutku kada je Moskva pokrenula ogromnu zimsku ofanzivu u kojoj su učestvovale stotine hiljada sveže pozvanih rezervista i osuđenika regrutovanih iz zatvora kao plaćenici, koji su formirali napade ljudskim talasima u pokušaju da savladaju branioce grada. Male grupe vojnika guraju napred prema ukrajinskim položajima, od kojih su mnogi pokošeni mitraljezima dok se približavaju. Ubijene jednostavno zamenjuju drugi koji se takođe smatraju potrošnim materijalima. Ova taktika je poznata kao napadi ljudskim talasima, sa izveštajima koji sugerišu da je u Ukrajini uvedena od strane Vagnerove plaćeničke grupe, koja je na svom vrhuncu imala 50.000 vojnika - mnogo osuđenih - da se sruše na ukrajinske položaje.

Izveštaj je takođe otkrio da je verovatnoća da će Rusija upotrebiti nuklearno ili hemijsko oružje sve veća usred želje da napadne ukrajinski moral.

U njemu se kaže: "Rusija nije uspela da pobedi ukrajinsku vojsku i sada se fokusira na prisiljavanje na kapitulaciju civilnog stanovništva napadom na snabdevanje strujom i vodom."

"Zbog toga je verovatno da će Rusija ne samo da zapreti da će upotrebiti, već i stvarno upotrebiti oružje za masovno uništenje za gađanje civilnog otpora u Ukrajini", navodi se u izveštaju.

"Rusija se fokusira na uništavanje ukrajinske energetske infrastrukture, a s obzirom da nuklearna industrija sada proizvodi oko 60 odsto predratne energije, ruski napad na nuklearne elektrane da bi se prekinula struja i stvorio improvizovani nuklearni incident je prava perspektiva", dodaje se u izveštaju.

Takođe se upozorava da bi upotreba hemijskog oružja protiv metro stanica u istočnoj Ukrajini bila "razarajuća".

U izveštaju se navodi upotreba hemijskog oružja u Siriji kao dokaz spremnosti Rusije. Takođe se ističu i napori Rusije da "naoruža izbeglice" i stvori masovne tokove ljudi u zapadne zemlje do te mere da postanu "preplavljeni".

Studija se odnosi na tok sirijskih izbeglica u Tursku i dalje u Evropu, pri čemu Rusija ima za cilj da stvori drugi talas ukrajinskih državljana koji vrši pritisak na resurse susednih zemalja kao što su Mađarska, Moldavija i Poljska.

Uprkos neprekidnim pretnjama Moskve, Ukrajinci su nastavili da se odupiru invaziji, a borbe postaju sve intenzivnije kako se ona nastavlja. Ali studija je upozorila da rizik od poniženja u vojnom neuspehu povećava rizik da Putin upotrebi nuklearno oružje.

U izveštaju se dodaje: "Putinov koncept velike Rusije, sa Ukrajinom i Belorusijom u ruskoj sferi uticaja, zaista je pod smrtnim napadom: Ukrajinci zajednički žele da se oslobode ruske kontrole. Što je veća pretnja iz Moskve, veća je želja Ukrajine da bude slobodna. Sa ili bez podrške Zapada, Ukrajinci će se boriti."

"Putinov san o Rusiji kao antizapadnoj, kvazi-sovjetskoj, neliberalnoj državi suočava se sa poniženjem i porazom. Po Putinovom mišljenju, ova kriza je možda postala egzistencijalna - što bi, prema ruskoj doktrini, opravdalo upotrebu bilo kog oružja."

Takođe naglašava Putinov "mučenički kompleks" i prethodne komentare o "slavi umiranja za svoju zemlju" stvarajući fetišizovanu ideju koja povezuje rusko pravoslavno hrišćanstvo i nuklearno oružje.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI