DIPLOMATSKA KRIZA NAKON PROTERIVANJA DIPLOMATA Da li su Amerikanci umešali prste?
Najnovija diplomatska kriza s proterivanjem diplomata mogla bi da ima ekonomske posledice za Otavu jer je prošle godine ekonomska razmena s Pekingom dostigla istorijski rekord.
Kanada je pre nekoliko dana proterala kineskog diplomatu Džao Veja zbog optužbi da je vršio pritisak na kanadskog konzervativnog poslanika Majkla Čonga jer je ovaj kritikovao Kinu zbog tretmana manjine Ujgura. Kao odgovor na to, Peking je proglasio „personom non grata” kanadskog diplomatu iz konzulata u Šangaju. Kanadski premijer Džastin Trudo kratko je poručio da njegova zemlja neće biti zastrašena odmazdom Kine i da će nastaviti da čini „sve što je potrebno da Kanađani budu zaštićeni od spoljnog mešanja u unutrašnje stvari”.
Ovo bi moglo da izazove dodatnu napetost između dve zemlje, koje su već u sukobu nakon hapšenja direktorke „Huaveja” Meng Vandžou u Kanadi 2018. godine. Zatim je proteran kineski magnat iz Severne Amerike, a kasnije su u Pekingu zbog optužbi za špijunažu uhapšena dvojica Kanađana. Sva trojica su, inače, oslobođena 2021. godine.
Zaoštravanje odnosa između Kanade i Kine moglo bi da ima ozbiljne posledice ne samo za ove dve zemlje, već i za globalne međunarodne odnose, ocenjuju ovdašnji mediji. Kao velike svetske sile, dve države igraju važnu ulogu u svetskoj politici i ekonomiji, pa bi njihova diplomatska kriza mogla imati uticaj na mnoge druge zemlje i regione.
U igri diplomatskih odnosa, kako navodi kanadska štampa, „matematika je često prilično jednostavna – proterajte jednog našeg diplomatu, mi ćemo jednog vašeg”.
Diplomatski odnosi dve zemlje su na silaznoj putanji punih pet godina, a kulminacija zaoštravanja ide uporedo sa zahlađenjem i konfrontacijom između Vašingtona i Pekinga. Prema najnovijim dostupnim informacijama, Kina trenutno ima oko 200 diplomata u Kanadi. Međutim, broj kineskih diplomata može da varira u zavisnosti od potreba i dogovora između dve zemlje. S druge strane, Kanada ima oko 130 diplomata u Kini, raspoređenih u ambasadi u Pekingu i konzulatima u Šangaju, Guangdžou, Čengu i Hongkongu.
Kanada je 2019. godine smanjila broj diplomatskog osoblja u svojoj ambasadi u Pekingu nakon što su neki od njenih diplomata bili izloženi neobjašnjivim zdravstvenim problemima koje su neki pripisali „Havanskom sindromu”. Nakon toga, Kina je vratila deo svog osoblja iz ambasade u Otavi.
Mediji spekulišu da bi najnovija diplomatska kriza mogla da ima ekonomske posledice za Kanadu. Prošle godine je ekonomska razmena s Kinom dostigla istorijski rekord. Kineski uvoz kanadske robe porastao je za 16 odsto – na rekordnih 100 milijardi kanadskih dolara, pa je Kina postala drugi najveći trgovinski partner Kanade posle Sjedinjenih Država.
Peking je prošle godine ukinuo trogodišnju zabranu uvoza repice, najrasprostranjenijeg kanadskog useva, uvedenu 2018. Kina je i veliki uvoznik kanadske potaše i pšenice, kao i prirodnih resursa, poput drveta, rude, minerala i nafte, dok u Kanadu izvozi razne proizvode, uključujući elektronske uređaje, tekstil i odeću. Kanada je na 25. mestu među svetskim zemljama po obimu trgovinske razmene s Kinom.
Neki analitičari smatraju da je napetost između Kanade i Kine deo šireg sukoba između Amerike i Kine. Sjedinjene Američke Države su pokrenule trgovinski rat protiv Kine i optužuju je, između ostalog, za krađu intelektualne svojine, što je dovelo do zategnutih odnosa između ove dve velike svetske sile. Kina je uzvratila optužbama da Sjedinjene Države pokušavaju da spreče njen rast i razvoj.
Pratite najnovije VESTI SA FRONTA
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)