OAZA ZA MAFIJU Nemačka je sigurna kuća za kriminalnce, i to samo iz jednog razloga!

Nemačka već dugo ima reputaciju sigurnog utočišta za aktere organizovanog kriminala, piše Dojče vele.

Nedavna koordinirana policijska akcija protiv italijanske mafijaške organizacije 'Ndrangeta širom Evrope privukla je pažnju svetskih medija. Više od stotinu ljudi uhapšeno je u Italiji 3. ​​maja, a više od 30 u Nemačkoj. Bio je to rezultat četvorogodišnje istrage i operacije kodnog naziva Eureka, koja pokušava da stane na kraj trgovini drogom i oružjem.

Uprkos ovom uspehu, Petra Reski, nemačka novinarka koja godinama izveštava o mafijaškim aktivnostima iz Italije, kaže: „To ništa neće promeniti u pogledu mafijaških operacija u Nemačkoj. Možete uhapsiti nekoliko ljudi, ali neće promeniti uspostavljene strukture“.

Napisala je nekoliko knjiga o italijanskoj mafiji

Petra Reski napisala je nekoliko knjiga o italijanskoj mafiji. Ova hapšenja su joj donela satisfakciju, jer su joj neki od uhapšenih pretili i podnosili tužbe zbog onoga što je objavila. U nekim slučajevima, nemački sudovi su je čak primoravali da unese izmene u neke od svojih knjiga o aktivnostima mafije i organizovanog kriminala. "Ovo su ljudi iz srca 'Ndrangete, pisala sam o njima još 2008. godine - bila sam prva tužena i izgubila sam na sudu," rekla je za DV . „Za mene lično ovaj talas hapšenja predstavlja satisfakciju jer je ono o čemu sam pisao dovelo do rezultata – zahvaljujući Italijanima.

Reputacija Nemačke kao sigurnog utočišta za mafiju

Iako je nemačka policija sarađivala u istrazi, osumnjičeni su uhapšeni u Nemačkoj na osnovu međunarodne poternice koju su raspisale italijanske vlasti, ističe Petra Reski. Ova hapšenja se nisu mogla desiti prema nemačkom zakonu“, rekla je ona za DV. "U Nemačkoj, članstvo u mafijaškoj organizaciji samo po sebi nije zločin. Morate biti u stanju da dokažete stvarni zločin ili zločin."

Nemačka već dugo ima reputaciju sigurnog utočišta za aktere organizovanog kriminala. Mnogi od racija bili su fokusirani na Tiringiju u istočnoj Nemačkoj, pokrajinu koja je postala uporište mafije nakon ponovnog ujedinjenja Istočne i Zapadne Nemačke. Tada je italijanska mafija tamo kupila brojne nekretnine.

Već 2012. tadašnji glavni antimafijaški tužilac Roberto Skarpinato iz Palerma obavestio je nemački parlament o „neverovatnim tokovima novca iz Italije u Nemačku” i ukazao na brojne rupe u nemačkom Zakonu o sprečavanju pranja novca.

Pranje novca u Nemačkoj

Ali Nemačka je ekonomija koja voli gotovinu. Do danas, za razliku od drugih članica EU, ne postoji ograničenje za gotovinska plaćanja: u Španiji je limit 2.500 evra, u Italiji 1.000 evra, a u Grčkoj 500 evra.

Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer planira da uvede ograničenje od 10.000 evra, čime bi se zemlja uskladila sa direktivom EU, ali pravni stručnjaci već brinu da li je to u skladu sa nemačkim ustavom.

Kako stvari stoje, u Nemačkoj možete potrošiti do 10.000 evra u gotovini bez identifikacije (izuzetak: od 2020. morate pokazati ličnu kartu kada trošite više od 2.000 evra na plemenite metale). Sve ovo mafijaškim grupama izuzetno olakšava pranje novca.

Do aprila 2023. čak i nekretnine su mogle da se kupe gotovinom, što je bilo posebno unosno u gradovima poput Berlina, gde tržišta nekretnina obećavaju astronomski profit.

Nema transparentnosti, nema sprovođenja

Činjenica da su organizovane kriminalne grupe to iskoristile kroz neprozirnu mrežu fiktivnih kompanija poznata je još od 2016. godine, kada su procureli Panamski papiri.

„Ovo ne možemo nazvati prodorom, ali možda je to delimičan uspeh u borbi protiv delova mafije“, rekao je Andreas Frank, koji već tri decenije istražuje pranje novca u Nemačkoj. „Ndrangeta je nešto čime se već dugo bavimo“, naveo je on.

U svojoj knjizi Prljavi novac iz 2022. godine tvrdi da oprani novac podriva demokratiju u zapadnoj Evropi. Kaže i da mu je dosadilo da opisuje ono što vidi kao nedostatak političke volje kod odgovornih da se time pozabave, dodajući: „Da li se nešto poboljšalo u borbi protiv pranja novca? Ne! Baš ništa“.

Posledice po celo društvo

Andreas Frank, koji je svedočio pred Istražnim komitetom Bundestaga 2012. godine zajedno sa bivšim italijanskim javnim tužiocem Robertom Skarpinatom, smatra da se šteta prouzrokovana organizovanim kriminalom stalno potcenjuje. „Mafija je veoma opasna, podriva našu ekonomiju“, kaže ovaj publicista. „U legitimnom poslu, veoma je teško takmičiti se sa mafijaškim kompanijama. A 'Ndrangeta je samo jedna od mnogih mafijaških organizacija.

Nedostaju i sredstva, na šta se žale iz Centralne službe za istraživanje finansijskih transakcija, koju optužuju da sporo prijavljuju sumnjive slučajeve. A nadležni državni advokati, koji po pravilu deluju u granicama svojih saveznih pokrajina, žale se da ne mogu da istražuju krivična dela van svoje nadležnosti, što otežava usaglašavanje informacija.

Andreas Frank smatra da se strukturni problemi svode na nedostatak kadrova u kombinaciji sa inhibicijom i opstrukcijom razmjene podataka između nadležnih organa. „Trebalo je da prođu godine u 2021. i 2022. da Centralna kancelarija za istragu finansijskih transakcija dobije pristup podacima koji su joj potrebni“, rekao je on za DV. „Ni danas nemaju pun pristup.

Za Petru Reski, celo pitanje se svodi na političku volju: „U Nemačkoj nema političke volje da se bori protiv mafije, to je poenta“, zaključila je ona. "Zato što je za nemačke političare ulaganje mafije u privredu nešto poput ekonomskog pokretača. Novac dolazi, a oni ne žele da znaju odakle dolazi."

To ima posledice i u drugim oblastima. Andreas Frank zaključuje: „Ako ne mogu da sprovode zakone protiv pranja novca, ne bi trebalo da se čudim što sankcije Rusiji ne funkcionišu. Ne znam ni gde je sve rusko bogatstvo pohranjeno.“

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI