Kako bi izbor Trampa za predsednika mogao da promeni tok rata u Evropi?

Za vreme rusko-američkog samita 2018. godine u Finskoj, na primer, on je zanemario upozorenja američke obaveštajne službe, odlučivši da poveruje Putinovom negiranju da se Rusija mešala u izbore 2016. godine.

Ako se Tramp bude vratio u Belu kuću, vrlo je verovatno da će se taj pozitivniji stav prema Rusiji - koji se odražava u većem delu republikanske baze i među nekim od članova partije u Kongresu - ponovo pojaviti kao pogonska snaga u američkoj politici.

Njegovi komentari prošle nedelje na događaju u gradskoj kući u organizaciji CNN-a pružaju dodatne dokaze onima koji ga optužuju da je suviše blizak sa Putinom.

Bivši predsednik je izjavio da bi on mogao da okonča rat za 24 časa, ali nije precizirao kako.

On je odbio da kaže da li želi da Ukrajina pobedi i požalio se na troškove vojne pomoći.

„Mi nemamo dovoljno municije samo za sebe. Poklanjamo isuviše", rekao je on, optuživši evropske zemlje da ne pomažu dovoljno.

U prvih godinu dana invazije, Ukrajini je od Amerike stigla pomoć vredna 46,6 milijardi dolara i ona je ubedljivo najveći davalac, zatim sledi Velika Britanija koja je pomogla u vrednosti od 7,16 i na trećem mestu je Nemačka sa 3,8 milijardi dolara.

Iako je američki Kongres odobrio milijarde dolara podrške Ukrajini koje će se raspodeliti tokom dužeg vremenskog perioda, kao predsednik, Tramp bi mogao da iskoristi izvršnu moć da uspori ili čak potpuno obustavi tu podršku.

On je to već učinio ranije dok je bio predsednik, za vojnu pomoć koju je odobrio Kongres.

Neke od njegovih republikanskih kolega su brže-bolje osudile njegove opaske, ali je moguće - ili čak verovatno - ako bi Tramp bio izabran u novembru 2024. godine, da bi američka pomoć ratnim dejstvima bila potpuno obustavljena.

U najmanju ruku, nesmanjena podrška Ukrajini koju je iskazala aktuelna administracija, zajedno sa njenim agresivnim diplomatskim naporima da se održi ujedinjeni front sa evropskim saveznicima povodom sankcija Rusiji, najverovatnije bi postepeno bila umanjena.

U Velikoj Britaniji, koja pojačava pomoć Ukrajini tako da ona sada obuhvata i dalekometne rakete, vlada zabrinutost zbog implikacije potencijalnog izbora Trampa za predsednika.

Ako Tramp bude prekinuo snabdevanje oružjem, rat će se završiti onako kako to Rusija želi, što je najgora noćna mora Zapada, kaže bivši šef britanske tajne službe ser Aleks Janger.

„Putin nije imao plan B kad je izvršio invaziju na Ukrajinu, ali je ovo sada njegov plan B - da sačeka stvari do kraja."

Podrška američke javnosti pomoći Ukrajini opala je od početka rata, a anketa agencije za istraživanje Pju ove nedelje pokazala je povećanje broja Amerikanaca koji veruju da bi SAD trebalo da se usredsrede više na probleme kod kuće.

Džefri Trajtsman, profesor nacionalne bezbednosti sa Univerziteta Nju Hejen u Konektikatu, kaže da se ne zna da li bi povlačenje američke pomoći okončalo rat preko noći - on bi i dalje mogao da se razvlači još godinama ili decenijama.

„Svaka čast Ukrajincima, oni su od početka iskazali neverovatnu rešenost da se bore protiv Rusa i odbiju invaziju čak i uz minimalnu podršku", kaže on.

„Tako da rat ima potencijal - čak i ako SAD prestanu da pružaju pomoć - da se nastavi i razvuče u doglednoj budućnosti."

Ako je Kijev zabrinut, on ne dozvoljava da se njegova nervoza primeti u javnosti.

Dan pošto je Tramp izneo opaske, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je za BBC da on ne strahuje u vezi sa američkim izborima 2024. godine.

Umanjivši mogućnost slabljenja odnosa između SAD i Ukrajine, on je rekao:

„Mislim da se izbori u SAD održavaju za godinu dana. Ko zna gde ćemo mi tada biti.

„Verujem da ćemo do tada pobediti. Tako da ćemo videti."

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI