KLJUČAN DATUM ZA SUDBINU VAGNERA, A MOŽDA I CELE RUSIJE Putin pred teškom odlukom

Rusija je tokom više od 24 sata bila na nogama dok su vagnerovci marširali ka Moskvi usput zauzimajući gradove, među kojima Rostov na Donu i Voronjež. Delovalo je da će situacija eskalirati. Predsednik Vladimir Putin nazvao je izdaju Vagnera zabadanjem noža u leđa Rusiji i njenim građanima, poredeći njihove postupke sa revolucijom iz 1917.

A onda je došlo do naglog preokreta kad je Jevgenij Prigožin nakon sastanka sa beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom pristao da povuče svoje borce i sam ode u Belorusiju, a zauzvrat će krivični postupak protiv njega i njegovih ljudi biti obustavljen.

Ipak, mnogi smatraju da saga još nije gotova i da pravi sukob tek predstoji, kako se bliži 1. jul.

Kobno Šojguovo naređenje

Naime, glavni razlog pobune vagnerovaca bilo je naređenje ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua da svi “dobrovoljački odredi” na frontu u Ukrajini do tog datuma potpišu ugovor i podrede se njegovom Ministarstvu. Prigožin je to odbio.

Dugo pre pobune on je bio u sukobu sa ruskim vojnim vrhom, optužujući Šojgua i generala Valerija Gerasimova za katastrofalno vođenje rata u Ukrajini i uskraćivanje municije njegovim borcima, a pre dogovora u subotu Prigožin je tražio je da njih dvojica dođu u Rostov na Donu.

Ruski vojni blogeri spekulišu da je Prigožin pokrenuo ofanzivu na vojni vrh zemlje kao odgovor na pokušaj integracije njegovih, kako tvrdi 25.000 plaćenika u vojsku.

Ugovore su tako potpisali svi sem onih zbog kojih je naredba i doneta. Umesto da podredi Vagner Ministarstvu, Prigožin je pokrenuo oružanu pobunu i ugasio je isto tako iznenada.

- Hteli su sa rasformiraju Vagner. Mi smo krenuli u marš pravde 23. juna. Za 24 sata stigli smo na 200 kilometara od Moskve. Za to vreme nismo prolili nijednu kap krvi naših boraca. Sada je došao trenutak kada bi moglo doći do toga da se prolije krv. Prihvatam odgovornost za to što će se ruska krv proliti na jednoj od strana, zato okrećemo naše trupe i vraćamo se u suprotnom smeru, u terenske logore, prema planu - rekao je on.

U prvom obraćanju otkako je okončana pobuna u Rusiji, Prigožin je rekao da njegovi borci nisu učestvovali u maršu kako bi smenili rusko rukovodstvo, već kako bi izbegli uništenje "Vagnera".

Šta će Prigožin i vagnerovci dalje?

To što su se vagnerovci povukli ne znači da su manje opasni, a situaciju otežava i to što nije poznato šta je trenutno sa njihovim šefom. “Politiko” piše da će se vagnerovci “ili vratiti nazad odakle su došli ili potpisati ugovore sa Ministarstvom odbrane” dok im je šef u Belorusiji.

Ne zna se šta će Prižogin da radi tamo niti koja je njegova dalja sudbina. Ne zna se, štaviše, ni gde se trenutno nalazi, a navodno to ne zna ni Kremlj. Nakon što je kasno u subotu viđen kako napušta okružni vojni štab u Rostovu, stotinama kilometara južno od Moskve, od tada mu se navodno izgubio svaki trag.

Moguće su sve opcije, od azila u Belorusiji do toga da je čak ostao sa svojim ljudima. Bar teoretski je moguće da Šojgu i Prigožin javno potpišu sporne ugovore. Ali, koliko će Kremlj i predsednik Vladimir Putin moći da veruju novim “regrutima” koji su bili spremni da izvrše prepad na Moskvu je druga priča.

 

Da li će Putin smeniti Šojgua zbog Prigožina?

Sam Vagner bi time mogao da dobije određenu autonomiju ali teško je zamisliti da će se Prigožin i Šojgu – kojeg je prethodno zajedno sa Gerasimovim nazvao “ološem” koji će “goriti u paklu” - naći za istim stolom.

Tako nešto bi možda bilo moguće kad bi Putin – čija se pozicija nakon pobune vidi oslabljenom – smenio Šojgua, otvarajući time put ka kompromisu sa Prigožinom. Ali, izgleda da se to neće skoro dogoditi. Takođe, ruska javnost bi mogla to da doživi kao ustupak čoveku koji je tenkovima krenuo na Moskvu i usput oborio šest vojnih helikoptera i jedan avion pri čemu je poginulo 20 vojnika, prema “Gardijanu”. Čak je i NATO kontaktirao Moskvu zbog bojazni od nuklearnog incidenta usled pobune Vagnera.

Dok neki analitičari ukazuju da postoje znakovi da je ta pobuna bila “inscenirana”, stručnjaci su sigurni da opasnost po samog Prigožina nije prošla.

- Putin ne prašta izdajicama – rekla je Džil Doerti, stručnjak za ruske poslove, dodajući da bi Prigožin “mogao da pogine u Belorusiji”, ali da je to teška dilema za Moskvu jer sve dok šef Vagnera ima neku vrstu podrške on je pretnja gde god se nalazi.

Moskva je zbog Prigožinove pobune bila u režimu protivterorističke operacije, koji je ukinut u ponedeljak, dok je Federalna služba sigurnosti Rusije (FSB) pokrenula krivični postupak protiv Vagnera. Ali, sam Putin nema ovlašćenje da im pruži amnestiju pre suđenja, jedino ruski parlament može donošenjem posebnog zakona da to uradi.

Nasilno razoružavanje Vagnera loša opcija

Opcija nasilnog razoružavanja Vagnera u noći na 1. jul sigurno bi izazvala otpor i teške borbe. Dok bi Putin time pokazao svoju snagu, to baš i nije jednostavno imajući u vidu da Vagner uživa veliki ugled među delom Rusa. O tome najbolje govore snimci iz Rostova na Donu iz subote uveče na kojima ljudi kliču vagnerovcima koji napuštaju njihov grad i slikaju selfije sa Prigožinom.

- Zašto prosečni Rusi na ulici bodre ljude koji su upravo pokušali da izvrše državni udar? To znači da ih možda podržavaju ili im se sviđaju. Šta god da je, to je zaista loša vest za Putina – rekla je Doerti.

Takođe, nije sigurno ni da bi Putinove snage uspele da savladaju Prigožinove plaćenike. Sigurno bi naneli veliku štetu – sa obaranjem silnih letelica već i jesu u nekoj meri - i bukvalno ugrozili njen opstanak u trenutku kad je Ukrajina krenula u svoju dugoočekivanu kontraofanzivu. Ukrajinci su rekli u ponedeljak da su povratili teritoriju duž južne linije fronta i napredovali na obodima Bahmuta a neki smatraju da su u tome delimično uspeli zbog pobune Vagnera.

Putin pred teškom odlukom

Putin nema mnogo vremena do 1. jula, kad će morati da reši problem Vagnera. Da li će smeniti Šojgua i privoliti Prigožina da potpiše ugovor za Ministarstvo odbrane, odobriti operaciju uništenja Vagnera – ili prosto neće uraditi ništa, ostaje da se vidi.

Ričard Galant piše u svojoj analizi za CNN, da je pobuna Vagnera “šta god da se sada desi, bila upečatljiv znak da Putinov stisak nad vlasti možda više neće biti neupitan dok se nacija bori sa gubicima u Ukrajini”.

“Rusi nisu ubodeni u leđa tokom Prvog svetskog rata, kako je Putin sugerisao tokom svog obraćanja u subotu. Štaviše, vodili su razorni kopneni rat u Evropi koji je bio okarakterisan ekstremnom nekompetencijom Nikolaja II i njegovog rukovodstva... Putin je svestan uloga koji su ovde. Njegovo pozivanje na događaje iz 1917. pokazuje da on zna da pobuna Vagnera može da predstavlja egzistencijalnu pretnju njegovom režimu. Uklonio je skoro svaki otpor civilnih organizacija tako da se suočava samo sa stvarnom pretnjom od ruskih vojnih snaga”, napisao je Piter Bergen.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI