Jedna greška skupo je koštala Vladimira Putina

Izdaje plaćeničke vojske kroz istoriju

Kartaginjani su bili primer drevne plaćeničke vojske, gde su zapovednici bili iz njihovih redova građana, ali su se suočili s rizikom da ih podjarmljuje najamna vojska nakon prvog rata sa Timijanima.

Filip Makedonski je postao zapovednik Tebanaca nakon smrti Epaminondasa i uspeo je da potčini taj narod porazivši njihove neprijatelje. 

Milanci su nakon smrti vojvode Filipa angažovali Frančeska Sforcu da pobedi Mlečane, ali Sforca je iznenada napustio svoje gospodare i udružio se s Mlečanima kako bi podjarmljivao Milance. 

Ova istorijska anegdota ilustruje kompleksnu prirodu plaćeničkih vojski, gde vernost može biti prevrtljiva, a političke i vojne alijanse se menjaju u skladu s interesima i prilikama.

Dobre vojske

Naširoko poznat primer hrabre I jake vojske je spartanska vojska. Njihova spremnost I borbenost proizilazila je ne samo iz patriotizma, već I vaspitanja. Mladi ratnici vaspitavani su vrlo strogo I učeni važnosti održavanja državnih interesa. Sve što je spartanski građanin činio, činio je za dobrobit kolektiva.

Nasuproti Sparti delovala je Atina. Atina je takođe osetila šta znači plaćati ljude da se bave državnim problemima. Perikle je svojevremno, želeći da involvira što veći broj ljudi u narodnu skupštinu, uveo davanje dnevnica svim punopravnim građanima koji prisustvuju njenom zasedanju.

Posledica takvog delovanja bila je sve veća raskalašnost građana, neozbiljno pristupanje važnim državnim poslovima i u konačnici narodna izdaja Periklea čim su stvari krenule nizbrdo u spoljnoj politici.

Šta je mogao Putin da nauči od Makijavelija

Nikolo Makijaveli, italijanski politički filozof, je u svom delu "Vladalac" ilustrovao zašto najamnjičke vojske mogu biti kobne po državni poredak. Jasno je da su temelj suvereniteta dobri zakoni I dobra vojska, ali ona mora biti probrana iz redova građana koji se ne bore za lične ciljeve, već za opštu dobrobit.

- U miru te pljačka ona (najamnička vojska), a u ratu neprijatelji, jer plaćenici nisu u tvojoj službi ni iz ljubavi ni bilo kog drugog razloga osim zbog plate koja nije tolika da bi bili spremni da za tebe žrtvuju život i izgube glavu – pisao je Makijaveli.

Makijaveli u svojim redovima kao da opisuje sukob koji će se, vekovima kasnije odigrati u današnjoj Rusiji. Prigožinovo delovanje je, u danu pobune, Kadirov opisao kao "zabijanje noža u leđa", verujući da u ratu nema mesta za jurenje ličnih ciljeva, jer svako takvo delovanje za posledicu ima izdaju državnih interesa.

Upravo o tome se govori I u ovom filozofskom delu:

- Zapovednici plaćeničke vojske ili su hrabri ili nisu. Ako su hrabri, ne možeš se u njih pouzdati, uvek će težiti za sopstvenom veličinom, a potiskivaće svoga gospodara ili neke druge, protiv tvoje volje, a ako zapovednici nisu hrabri, ubrzaće tvoju propast. Primeti li neko da će i svaki drugi zapovednik, bio najamnik ili ne koji bude imao vojsku u rukama, učiniti isto, odgovoriću mu da vojsku treba da drži vladalac ili republika.

Imati plaćeničku vojsku, davati joj značajan prostor I dopuštati da rat bude na leđima plaćenika, bila je nesumnjivo velika greška Rusije.

Da je Putin toga postao svestan govori činjenica da je njegov plan I bio da Vagner grupa potpiše sporazum sa Ruskom Federacijom I na taj način se stave pod zvaničnu I potpunu komandu Ministarstva odbrane.

Dalje postojanje ove najamničke grupe bilo bi suludo, ali raspoređivanje njenih vojnika u bataljone zvanične ruske vojske bi Rusiji donelo veliku korist.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI