Sastnak NATO u Viljnusu
Foto: AP/Susan Walsh (STF)

Si vis pacem para bellum (Ako želiš mir, pripremi se za rat), poručuje penzionisani general pukovnik Ben Hodžis, bivši zapovednik kopnene vojske Sjedinjenih Država u Evropi, komentirišući NATO samit u Viljnusu. S okupljenim premijerima koji trenutno raspravljaju u Viljnusu, savezničke zemlje bi se, smatra Hodžis, bez sumnje želele naći na zajedničkom stajalištu koje projektuju jedinstvo, snagu i stratešku jasnoću.

Ali, umesto toga, zapadni vojni savez je u nesložan. Pristupanje Švedske NATO-u rešeno je trgovinom od strane američkog predsednika Džoa Bajdena, ali put Ukrajine prema nekom budućem pristupanju i nova obećanja većeg izdvajanja za obranu i dalje vise u vazduhu. Ukoliko se ta pitanja jasno i uspešno ne reše u Viljnusu, mnogi će ovaj NATO samit smatrati neuspešnim.

Ipak, samo političko jedinstvo neće rešiti stvarne izazove borbene spremnosti koji još muče NATO - prednja obrana saveza neće biti ni prikladno napredna ni adekvatno pripremljena za odvraćanje ukoliko sve evropske prestolnice ne postanu svesne ozbiljnosti zadatka, pišu zapadni mediji.

Zanemarivanje nacionalne i kolektivne obrane

Rizici i prijetnje za NATO partnere samo se povećavaju i ne manjka suparničkih sila. Kao odgovor, NATO se i dalje nastavlja oslanjati na predanost SAD s jedne strane i spremnost Evrope i Kanade na pravednu podelu tereta s druge. Uz kolektivnu obranu i odvraćanje uskraćivanjem, koji su sada u prvom planu kako bi se odvratila ili porazila ruska vojna pretnja, evropska nedovoljna ulaganja i nezadovoljavajuć nivo uspešnosti kada je obrana u pitanju više neće biti dovoljni i na Bajdenu je, navodi Hodžis, da to istakne.

S praznim skladištima kakva su sada, takođe je malo verojatno da su saveznici sposobni u bliskoj budućnosti da osiguraju potrebnu municiju i opremu za jačanje najranjivijeg dela NATO-a, pogotovo ne u kratkom roku.

Sat otkucava, a NATO nije spreman

Tokom proteklih 20 godina, NATO se kontinuirano re-brendirao i povećavao svoje snage visoke pripravnosti. Jens Stoltenberg čak je najavio povećanje snaga visoke pripravnosti za više od sedam puta - sa 40.000 na 300.000, neposredno pre samita u Madridu. U stvarnosti, apsolutne brojke ne govore o stvarnom stanju. Merenje istinskog uspeha i verodostojnosti u borbenoj gotovosti je broj dobro obučenih i za borbu spremnih jedinica usklađenih s novim regionalnim planovima NATO-a.

Dok je NATO polako prešao s manjih taktičkih jedinica na veće formacije kao obrambene mere, očigledno je "koprcanje" kada su u pitanju savezničke kopnene snage, čak i na nivou brigada. Stoga čelnicima saveznika, ističe Hodžis, treba postaviti teška pitanja - kolika je stvarna borbena gotovost vaših brigada, divizija i korpusa, i kada će oni biti spremni za najzahtevnije scenarije?

- A NATO na to nije spreman - isitče Hodžis.

- Sat otkucava, a vreme ne ide u prilog transatlantskom savezu - zaključuje Hodges na kraju svog komentara.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Tagovi

Komentari (0)

Loading