2 ŠATORA, 10 LJUDI i 150.000 RAKETA Rat Izraela i Hezbolaha mogao bi da počne svakog trenutka
Desetak pripadnika Hezbolaha u šatorima razapetim na Golanskoj visoravni, nedaleko od granice Izraela, postali su ključni faktor stabilnosti Bliskog istoka, pošto je Tel Aviv od libanskih vlasti zatražio hitno uklanjanje njihovih položaja. Vlasti u Bejrutu su zauzvrat tražile da se Izraelci povuku iz sela Gajar. Izraelski vojni vrh raspravlja da li kampove Hezbolaha treba silom ukloniti sada ili kasnije. Ova šiitska grupa na raspolaganju ima oko 150.000 projektila i Izrael je smatra većom pretnjom od Irana, piše RTS.
Hezbolah je u Plavoj zoni razgraničenja Izraela i Libana, još u aprilu, postavio dva šatora u kojima se nalazi desetak pripadnika te organizacije, što je u izraelskom vojnom vrhu pokrenulo raspravu da li akciju uklanjanja tih baza treba preduzeti odmah, ili sačekati da se stvari reše političkim putem.
Pozicije Hezbolaha nalaze se u području farmi Šeba, koje se prostiru na oko 25 kilometara kvadratnih i veći deo ovog područja kontroliše Izrael. Samo jedna od ukupno 13 farmi je na libanskoj teritoriji.
Izraelska vojska upozorila je, još u aprilu, da će upotrebiti silu kako bi neutralisala vojne objekte koje je Hezbolah postavio duž linije razgraničenja sa Libanom i to dan pošto su pripadnici brigada El Kasam ubili četvoricu Izraelaca na Zapadnoj obali. U osvetničkom napadu, Izraelci ubili jednog Palestinca.
Gajar – ničije selo usred žičane ograde
Izrael je, posle nekoliko meseci čekanja, od vlasti u Bejrutu zatražio da utiče na Hezbolah da ukloni šatore sa izraelske strane Plave linije. Libanske vlasti su, kao kontrauslugu, zatražile da se Izraelci povuku iz sela Gajar u kojem su prošle sedmice podigli žičanu ogradu.
Selo je već decenijama sporno, jer na njega pravo polažu Izrael, Liban i Sirija. Izrael ga je anektirao posle Šestodnevnog rata 1967. godine, nakon čega je lokalno stanovništvo dobilo izraelsko državljanstvo. Tridesetak godina kasnije, Izrael se povukao iz tog sela koje je pripalo Libanu, da bi ponovo dospelo u izraelske ruke posle rata sa Hezbolahom 2006. godine.
Pokušaj dogovora Izaela i Libana oko tog sela razgnevio je Hezbolah, koji je zatražio da se istovremeno reše sva sporna pogranična pitanja.
Događaji oko Plave linije, pišu izraelski mediji, pokrenuli su ozbiljnu raspravu u vojnom vrhu te zemlje oko načina na koji valja ukloniti Hezbolahove položaje, pri čemu deo generala smatra da akciju treba pokrenuti što pre, kako bi se šiitska organizacija obeshrabrila od daljih upada.
Strah od projektila
Tel Aviv poslednjih meseci smatra da Hezbolah predstavlja znatno veću opasnost od Irana, jer raspolaže sa oko 150.000 projektila, pa će dalje akcije zavisiti od procena da li vredi rizikovati eskalaciju sukoba zbog desetak naoružanih ljudi smeštenih u par improvizovanih šatora.
Zbog izostanka uspeha u pregovorima u kojima posreduje misija Ujedinjenih nacija UNIFIL, sve veći broj izraelskih oficira smatra da treba pokrenuti brzu vojnu akciju, te jednostavno proterati Hezbolah sa teritorije Izraela.
Izraelske obaveštajne službe već godinama smatraju da je novi rat s Hezbolahom neizbežan, zbog čega akcija vojske ni u kom slučaju ne bi uticala na ionako izvestan razvoj situacije.
Oprezniji upozoravaju da bi, u slučaju ozbiljnog sukoba, Hezbolah mogao da ka teritoriji Izraela ispali čak 4.000 projektila dnevno, koji bi bez problema dobacili do nekoliko gradova, uključujući Haifu.
Taj broj je u suštini preveliki za kapacitete izraelske protivvazdušne odbrane, koja je tokom rata 2014. godine uspela da za 50 dana sukoba neutrališe većinu od 4.500 Hamasovih primitivnijih raketa.
Tokom sukoba koji su u maju izbili nakon što su Izraelci upali u džamiju Al Aksa, Islamski džihad je ispalio 1.234 projektila, odnosno prosečno 308 dnevno. Hamas i Islamski džihad raspolažu sa primitivnijim projektilima koji se, od delova koje im šalju Hezbolah i Iran, sklapaju u podrumima širom Pojasa Gaze.
Tokom rata 2006. godine, izraelsko vazduhoplovstvo uništilo je nekoliko desetina Hezbolahovih projektila pre nego što je ta organizacija uopšte došla u priliku da ih lansira, ali se situacija od tada dramatično promenila, jer su Iranci u međuvremenu u region dopremili savremenije projektile i radare koji su, navodno, raspoređeni duž granice Libana i Sirije.
Besmislena upotreba sile
S obzirom na to da u blizini Hezbolahovih položaja duž Plave linije praktično nema izraelskih civila, skeptici smatraju da bi rizikovanje ozbiljnijeg sukoba zbog šačice naoružanih ljudi bilo besmisleno.
Istovremeno, izraelski izvori tvrde da talas raketnih napada na Izrael u aprilu predstavlja pokazatelj nove strategije Irana – odnosno istovremenih udara na Izrael s više strana.
Tokom nedelje nasilja, projektili su na Izrael ispaljivani sa lokacija u Pojasu Gaze, iz Libana i Sirije, što je protumačeno "očiglednom koordinacijom" pripadnika Hamasa, Islamskog džihada i Hezbolaha iz Teherana.
Gotovo istovremeno, generalštab iranskih oružanih snaga, koji koordiniše akcije vojske i Revolucionarne garde, najavio je "seriju kriza bez presedana u istoriji, posle koje će Izrael prestati da postoji".
Direktorat za vojnu bezbednost izraelskih oružanih snaga upozorio je političare da je zemlja bliže ratu nego miru.
"U ovoj fazi, Iranci nisu uspeli da krizu iz Iraka, Sirije, Libana, Pojasa Gaze i Zapadne obale prenesu na teritoriju Izraela, ali je izvesno da će nastaviti da pokušavaju", tvrde izraelski obaveštajci.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)