tornado
Foto: Printscreen/Printscreen

Meteorolog Nebojša Subanović objavio je na portalu "Meteo info" analizu oluje koja je jučer poharala severozapadnu Hrvatsku i usmrtila četiri osobe.

- Nevreme koje je 19. jula 2023. godine protutnjalo severozapadnom Hrvatskom, a onda prešlo u Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, primerenije je Teksasu nego ovom delu Evrope - navodi Subanović.

- Nije da je nepojmljivo, pre bih rekao da nije uobičajeno za naše podneblje. Valja se prisetiti nevremena sredinom sedamdesetih godina prošlog veka (1973.) kada je tornado na Medvednici poharao prilično veliki komad bukove šume čupajući s korenom stabla promera većeg od jednog metra - piše Subanović.

Razvoj superćelije

Kako je dalje objasnio, na Zagreb i Slavoniju obrušila se superćelija, a meteorolog je detaljno opisao šta je ona i kako nastaje.

- Superćelija je vrlo razvijeni kumulonimbus, olujni oblak koji spada u razred oblaka vertikalnog razvoja. Za razliku od 'običnih' kumulonimbusa, kod superćelija je uočljiva rotacija sistema, najčešće ciklonalna ili u suprotnom smeru od kazaljke na satu, pri čemu se vrlo često javljaju tornada i tuča velikih zrna - veličine oraha, pa čak i teniskih loptica. Naravno, nezavisno od moguće pojave tornada, superćelije su praćene i orkanskim vetrom - kaže.

Opisao je i kako se hronološki razvila oluja.

O nastanku ove oluje i klimatskim promjenama na koje klimatolozi posebno upozoravaju zadnjih nekoliko godina za Jutarnji je govorio Branko Grisogono, klimatolog, geofizičarem i profesor na zagrebačkom Prirodno-matematičkom fakultetu. On kaže da je jučerašnje nevreme vrlo verovatno posledica upravo klimatskih promena.

- Može se reći da verovatno je posledica klimatskih promena, ali za sigurnost takve tvrdnje neophodno je sprovesti dodatna istraživanja. U principu, niti jedan pojedini događaj ne može se a priori pridružiti klimatskim promenama. S druge strane, postoje statističke i modelarske metode da to dokažu ili opovrgnu, ali za to je potreban dodatan rad i trud - priča Grisogono.

Oluja proizvodi vlastitu rotaciju

Kaže kako je jučerašnje nevreme presedan za Slavoniju i središnju Hrvatsku, ali da je donekle slično nevreme zadesilo Zagorje i šire područje Krapine 2008. godine kada se pojavio superćelijski kumulonimbus koji je porušio drveća, pokidao krovove i uništio većinu useva gradom veličine lešnika do manjih oraha, piđe Blic.

- Juče je bilo nevreme slično tome, s tim da se juče dogodio koktel konvektivnih oluja koje je teško staviti u jednu ladicu jer je sistem prelazio iz jednog režima ponašanja u drugi. U početku je to bio mezoskalni konvektivni sistem koji je u svojoj najjačoj fazi u svom južnom delu pokazao i značajne osobine superćelijskog kumulonimbusa. To je jedina konvektivna oluja koja proizvodi vlastitu rotaciju i na visini ima dovoljno jak vetar da razdvoji silazne i uzlazne struje tako da se one ne mešaju. To je donekle slično srcu i strujanju u aortama, venama, komorama i pretkomorama tako da nema mešanja krvi, što takvom stvorenju omogućava da duže opstane - slikovito je objasnio Grisogono.

Velik broj ljudi juče je snimio pijavice pa su se mnogo pitali da li su one, sa sve snažnijim nevremenima, postale češće.

- Odgovor je i da i ne. U sve toplijoj klimi ima sve više potencijalne toplinske energije koja se onda nužno pretvara u kinetičku energiju odnosno vetar, turbulenciju i tako dalje jer svaki sistem želi da pređe u minimum potencijalne energije, odnosno da se isprazni, a to je sve češća i žešća klimatska pojava u energetski jačem klimatskom sistemu. S druge strane, ljudi danas imaju kamere, telefone i bolju meteorološku opremu nego što su imali pre 50 godina pa stoga i zbog tehnologije raste verovatnost o učestalijim svedočenjima pijavica -objašnjava.

"Hrvatsku čeka tornado"

Na pitanje šta sve dolazi s energetski jačim klimatskim sistemom, Grisogono pojašnjava kako nas u bliskoj budućnosti očekuju sve češće izmene ekstremnih događaja i da će, zbog učestalih oscilacija, značaj prosečnih temperatura biti sve manji.

- Antropogeno delovanje na klimu je više nego očigledno. Čovek je odgovoran za sve viši energetski nivo klimatskog sistema koji uključuje okeane, tlo i atmosferu i što je više energije u sistemu, češće su izmene ekstremnih događaja, dok uobičajeni proseci sve manje znače. Takav sistem takođe donosi smanjenje biološke raznolikosti, nove bolesti, jače vazdušno, morsko i ostalo zagađenje - objašnjava Grisogono, prenosi Blic.

- Superćelijski kumulonimbusi su ujedno i glavni, odnosno vodeći generatori tornada i pijavica. U Hrvatskoj možemo očekivati tornado. Češka, Španija i brojne druge evropske države su ih imale i to nekih 20 posto slabije nego u SAD-u.To su ekstremni događaji, a krajnji ekstremi nikako nisu normalna pojava.

U Hrvatskoj možemo očekivati tornado, ne ove nedelje ili ovaj mesec, ali statistički gledano počeće se pojavljivati u kasno proleće, leto ili ranu jesen - kaže on.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading