SRBIN GODINAMA U CRNOJ GORI DOBIJA OVU BOLEST "Prvo se pojave plikovi, ožiljci ostaju godinama"

Međutim, čini se da se o tom parazitskom oboljenju ne zna mnogo, gotovo ništa. D.M. je ispričao kako se njegov boravak u komšijskoj državi svake godine zbog lajšmanioze pretvori u pakao, piše Blic.

- Već četiri godine unazad dobijam plikove u Crnoj Gori, za koje nisam znao kako nastaju. Ujed peščane mušice zaražene lajšmaniozom prvog dana izgleda kao klasičan ujed komarca, drugog i trećeg dana se pojavljuje plik na mestu ujeda, otok i crvenilo od preko 10 centimetara. Nakon nekoliko dana se formira ulicer (krater) uz nekrozu u sredini. Mesto ujeda boli, peče i svrbi od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. A ožiljci mogu da ostanu godinama - počinje D.M. ispovest.

Međutim, ove godine, lajšmaniozom su zaražena i njegova dva psa. Kako kaže, po odlasku veterinaru i urađenim testovima, utvrđeno je da je u pitanju ova parazitska bolest. Međutim, situacija kod lekara bila je znatno gora.

- Bio sam kod tri državna lekara, nijedan nije hteo da mi da uput da se uradi histopatologija ujeda, jer se to sada radi samo u Podgorici. Jedva su mi na kraju dali uput za Institut za mikrobiologiju u Podgorici, pre toga sam bio kod dva državna lekara opšte prakse, jednog infektologa. Ljudi nisu obavešteni o tome, al što je najgore čak ni crnogorski lekari. Ja sam imao sreću da sam nabavio za sebe i svoju porodicu kremu, koju sam poručio iz inostranstva, ali šta će ljudi koji ni ne znaju da ova bolest hara - pita se naš sagovornik.

Inače, lajšmanioza može biti smrtonosna kod beba ili osoba sa oslabljenim imunitetom, a kod pasa uglavnom zahteva eutanaziju životinje. Ovo oboljenje je vektorska zarazna bolesti, što znači da njen uzročnik (u ovom slučaju insekt) izvesno vreme, pre nego što dospe u svog domaćina, provede u vektoru.

- Moja baka i ja smo imali lajšmaniozu, a sada i moja dva psa. Dosta ljudi je imalo problem, a zvanično ima zavedeno dva do tri slučaja kod ljudi na godišnjem nivou, a uspavaju po nekoliko hiljada pasa godišnje, Jedna veterinarka u Crnoj Gori mi je usput prokomentarisala da je broj zaraženih životinja ogroman, najviše u Ulcinju, Baru, Podgorici - naveo je D.M. za "Blic".

Prema Programu za nadzor i kontrolu vektora, koji je Ministarstvo zdravlja donijelo prvi put, najčešće vektorske bolesti u Crnoj Gori su malarija, Lajmska bolest, lajšmanijaza i groznica Zapadnog Nila.

Šta kažu zvanični podaci?

Prema podacima Instituta za javno zdravlje, u protekloj deceniji registrovano je pet 40 slučajeva lajšmanijaze. U Crnoj Gori do sada nije postojao dokument koji razrađuje sveobuhvatnu državnu strategiju u cilju nadzora i kontrole nad vektorskim vrstama.

- Crna Gora je kao mediteranska zemlja u velikom riziku od pojave problema sa vektorima i njima prenosivim bolestima. Vektorske bolesti (VBD) predstavljaju veliku pretnju po zdravlje ljudi - piše u Programu. Vektorske bolesti uzrokuju virusi, bakterije i paraziti koje na ljude prenose vektori: komarci, peščane mušice, muve, kulikoide, krpelji, buve, grinje, puževi, vaške..

”Bolesti poput: lajšmanijaze (lajšmanioza, kalaazar), groznice Zapadnog Nila, krimsko-kongoanske hemoragične groznice, lajmske borelioze i krpeljnog meningoencefalitisa, prepoznate kao najzastupljenije vektorske bolesti u Evropi, i dalje predstavljaju opterećenje za javno zdravlje u brojnim zemljama”, navodi se u dokumentu.

Iz Ministarstva zdravlja ističu da je svrha donošenja Programa za nadzor i kontrolu vektora 2023-2025. zaštita zdravlja stanovništva Crne Gore, a ujedno i zaštita zdravlja stočnog fonda u zemlji.

- Teško je predvideti ukupan broj ljudi (i gajenih životinja) na koje će ovaj Program imati uticaj, jer opasnost i moguć i uticaj nisu ograničeni samo na građane i gajene životinje u državi, već i na turiste koji nas posećuju kao značajnu turističku destinaciju. Većina turista dolazi u Crnu Goru tokom leta, odnosno u delu godine kada je aktivnost vektorskih vrsta najveća - upozoravaju iz Ministarstva, prenele su u aprilu 2023. godine "Vijesti".

Crna Gora bez adekvatne reakcije

- Na prvom mestu ne postoji plan, a samim tim ni planirane aktivnosti, vezane za vektore na nacionalnom nivou. Nijedna institucija državne uprave, osim delom zdravstvene inspekcije i Uprave za bezbednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove, nema faktičkih i operativnih dodirnih tačaka ni sa nadzorom ni sa suzbijanjem vektora - piše u dokumentu.

Između ostalog, navodi se da, osim za kulikoide, ne postoji baza podataka o prisustvu/odsustvu, lokacijama nalaza ili bilo kakvim drugim aktivnostima vezano za nadzor i suzbijanje vektora uključujući sprovedene tretmane na nivou države.

Iz Ministarstva pojašnjavaju da suzbijanje vektora trenutno obavljaju, uglavnom, privatne kompanije.

”Po načinu na koji se sprovodi trenutno suzbijanje vektora od strane privatnih kompanija stiče se utisak da javno zdravlje ipak nije na prvom mestu. Jedina državna institucija koja učestvuje, koliko je u mogućnosti, u suzbijanju vektora je Institut za javno zdravlje. I privatnu kompaniju i/ili javnu instituciju bira jedinica lokalne samouprave na period od jedne godine, odnosno za jednu sezonu, putem tenderskih procedura”, pojašnjavaju iz ovog resora.

Tvrde i da je veoma zabrinjavajuće u celoj proceduri, odnosno u sistemu, nepostojanje obavezne provere efikasnosti tretmana.

U dokumentu se ističe i da je potrebno postojanje propisa i zakona koji dozvoljavaju državnim organima da preduzmu hitne akcije za kontrolu ili suzbijanje vektorskih vrsta na takav način da dalje širenje bolesti bude zaustavljeno.

“Zakonska regulativa bi bila naročito važna kada je kontrola vektora potrebna u kratkom roku – na primer, kada se pojavi ozbiljna epidemija neke vektorske bolesti”, zaključuje se između ostalog u Programu.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI