POČINJE BEZOPASNO Parazit koji napada i pse i mačke može preći i na čoveka

 

Parazit kapilarija aerofila primarno je parazit respiratornog trakta, teško se postavlja dijagnoza, a simptomi često varaju, piše magazin „Pas“. Počinje bezazlenim kijanjem, potom se pretvara u kašalj, a pas može i uginuti. Uprkos tome što nema evidencije koliko je ukupno pasa zaraženo ovim parazitom, procenjuje se da je u našoj zemlji skoro svaki deseti pas izložen. Parazit kapilarija aerofila, primarno parazit respiratornog trakta lisica, utvrđen je i kod pasa i kod mačaka, a lako može da pređe i na čoveka, te je stoga posebno opasan.

Foto: Shutterstock

POSTAVLJANJE DIJAGNOZE

Celu situaciju dodatno komplikuje činjenica da postavljanje dijagnoze respiratorne kapilarioze nije sasvim jednostavno, pa često veterinari promaše pravog uzročnika tegoba, a samim tim su i terapije neodgovarajuće. Simptomi mogu da zavedu i one najiskusnije poznavaoce medicine jer su širokog spektra i slični mnogim infekcijama, pa veterinari moraju da budu posebno oprezni i temeljni pri postavljanju dijagnoze.

SIMPTOMI BOLESTI

Klinička slika se manifestuje u vidu vrlo teškog respiratornog oboljenja koje je praćeno pojačanim šumom, kijanjem, hroptanjem i hroničnim suvim kašljem. Ona, međutim, nije dovoljno specifična i može da posluži samo za postavljanje sumnje na ovo oboljenje. Simptomi kao što su malaksalost, kašalj, kijanje, iscedak iz nosa i hvatanje vazduha trebalo bi da upute veterinara ili lekara da uzme u obzir i pulmonalnu kapilariozu pošto navedeni klinički simptomi mogu da odgovaraju različitim oboljenjima kao što su infektivne bolesti, polipi, alergijski bronhitis, prisustvo stranih tela i tumora. Postoji veoma malo podataka i o samom lečenju respiratorne kapilarioze jer su uglavnom opisani samo pojedinačni slučajevi.

Foto: Shutterstock

MOGUĆE POSLEDICE

Klinički znaci nisu uvek jasno uočljivi i variraju od minimalnih respiratornih poremećaja do očiglednih poremećaja u kliničkoj slici, poput kataralnog nosnog iscetka i suvog kašlja. Tokom noći kašalj postaje piskav i dubok. Postepeno se razvija hronični bronhitis, a ukoliko dođe do naseljavanja bakterija i razvoja sekundarne bakterijske infekcije, kašalj postaje vlažan i produktivan. U teškim slučajevima životinje dišu otvorenih usta i klinički je prisutna izražena dispnoja. U slučaju teške bronhopneumonije s respiratornom insuficijencijom dolazi do poremećaja u radu srca, njegovog ubrzanog rada i dodatnog povećanja pritiska u plućima, što vodi u sekundarnu hipertenziju. Mlade ili iscrpljene životinje koje dospeju u ovo stanje mogu i uginuti. Kapilarija aerofila može izazvati oboljenje i kod ljudi, a klinički znaci mogu biti groznica, bronhitis, dispnoja i kašalj praćen krvavim ispljuvkom.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI