BOLNE ODLUKE PRED BAJDENOM Rat u Izraelu zadao muke američkom predsedniku

Mesecima su ankete dosledno pokazivale da većina Amerikanaca veruje da je Bajdenova poodmakla starost umanjila njegovu sposobnost da se nosi sa predsedničkim obavezama. Ali mnoge demokrate veruju da bi Bajdenov naširoko hvaljen odgovor na krizu na Bliskom istoku mogao da mu pruži ključnu tačku da tvrdi da su njegove godine prednost jer ga je opremilo iskustvom da se nosi sa tako složenim izazovom.

„Dok budete projektovali napred, moći ćemo da tvrdimo da je starost Džoa Bajdena bila ključna za njegov uspeh, jer u vreme Covida, pobune, ruske invazije na Ukrajinu, sada izazova na Bliskom istoku, imamo najiskusnije čovek ikada kao predsednik“, rekao je demokratski strateg Sajmon Rozenberg. „Možda je to što je najiskusnija osoba ikada ušla u Ovalni kabinet bio blagoslov za zemlju. Mislim da ćemo moći snažno da iznesemo taj argument.”

Bajden se nesumnjivo suočava sa strmim usponom kako bi ublažio zabrinutost da je prestar za posao. Politički stratezi u obe stranke slažu se da su te percepcije javnosti u velikoj meri ukorenjene u reakcijama na njegov fizički izgled – posebno ukočenost njegovog hoda i mekoću njegovog glasa – i stoga može biti teško preokrenuti argumentima o njegovom učinku. U anketi CNN-a objavljenoj prošlog meseca, oko tri četvrtine odraslih reklo je da Bajden nije imao „izdržljivost i oštroumnost da efikasno služi kao predsednik“, a skoro isto toliko ih je reklo da on ne uliva poverenje. Čak je oko polovine demokrata reklo da Bajdenu nedostaje dovoljno izdržljivosti i oštroumnosti i da ne uliva poverenje, pri čemu je velika većina demokrata mlađih od 45 godina izražavala te kritičke stavove.

Ali kriza u Izraelu pokazuje put koji će Bajden verovatno morati da prati ako postoji ikakva šansa da pretoči sumnje u svoje godine u poverenje u svoje iskustvo. Iako su kritičari sa leve i desnice u američkoj politici izneli prigovore, Bajdenov odgovor na napad Hamasa izazvao je pohvale kao odlučan i meren od širokog spektra lidera širom ideološkog spektra u SAD i Izraelu.

„Bajden je ovde u svom elementu gde su odnosi važni i njegov tim je iskusan (što znači operativno efikasan) i promišljen (što znači da može videti šume kao i drveće)“, Džejms Stajnberg, dekan Škole za napredne međunarodne studije Džons Hopkins i zamenik državni sekretar za vreme bivšeg predsednika Baraka Obame, napisao je u mejlu.

Slično tome, Dejvid Fridman, koji je bio ambasador u Izraelu za tadašnjeg predsednika Donalda Trampa, izjavio je krajem prošle nedelje na kanalu Fok Nevs ništa manje da je „Bajdenova administracija u proteklih 12-13 dana bila sjajna“.

Ovi odgovori naglašavaju fundamentalni politički paradoks o Bajdenovom dobu i iskustvu koje iz toga proizilazi. S jedne strane, nema sumnje da njegove godine povećavaju zabrinutost među demokratama oko njegove sposobnosti da služi kao efikasan kandidat za predsednika 2024.; s druge strane, njegovo iskustvo povećava demokratsku veru u njegovu sposobnost da sada služi kao efikasan predsednik.

Dok je sve više demokrata otvoreno žudilo za drugom, mlađom alternativom da zameni Bajdena kao partijskog kandidata sledeće godine, mnogi partijski lideri su tvrdili da nema nikoga iz velikog polja predsedničkih kandidata demokrata za 2020, pa čak ni među sve većim brojem guvernera a senatori su kao potencijalni naslednici raspravljali o tome da bi u ovom trenutku više verovali nego Bajdenu.

„Niko – ni jedan“, rekao je Met Benet, izvršni potpredsednik za javne poslove u Third Vai, organizaciji demokratskih centara. „To je zaista tako. I osećam nelagodu ljudi zbog njega i zato što je star i ima mali broj anketa. Ali to ne znači da on nije najbolja osoba za taj posao.”

Poznavanje problema nije garancija uspeha: Bajden je preuzeo dužnost sa dugogodišnjom rešenošću da okonča američko raspoređivanje u Avganistanu, ali je ipak izvršio haotično povlačenje. Ali u odgovoru na globalne izazove, Bajden, koji je prvi put izabran u Senat 1972. godine, oslanja se na pola veka bavljenja pitanjima i igračima širom sveta; čak i Džordž H.V. Buš, poslednji predsednik koji je došao na funkciju sa širokim spoljnopolitičkim pedigreom, imao je samo oko dve decenije prethodnog izlaganja svetskim događajima na visokom nivou.

Ova najnovija kriza ponudila je više dokaza da je Bajden veštiji u aspektima predsedništva koji se odvijaju van scene od onih koji se dešavaju u javnosti. Verovatno nije slučajnost da su privatni aspekti predsedavanja oni gde je iskustvo najveća prednost, dok su javni elementi posla oni gde godine mogu biti najveći teret.

BONUS VIDEO

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI