DA LI ĆE AMERIKA UĆI U RAT? Nakon ovoga SAD više neće biti iste

Odluči li Kina da napadne Tajvan, situacija bi brzo mogla da eskalira u globalni rat na tri fronta, u koji bi bile uključene i SAD. Iako postoje mogućnosti za poboljšanje položaja SAD-a, sve one zahtevaju ozbiljne napore i neizbežne kompromise. Vreme je da se stvarno hitno krene u mobilizaciju SAD, njihove obrane i saveznika za ono što bi moglo da postane svetska kriza našeg vremena.

Tako barem u svojoj analizi za "Foreign Policy" piše Mičel (A. Wess Mitchell), spoljnopolitički stručnjak i bivši pomoćnik američkog državnog službenika za Evropu i Evroaziju, koji takođe napominje da bi opisivanje situacije u kojoj su se našle SAD na tako oštar način moglo da upali alarm kod mnogih.

Kako se navodi, SAD su dugo bile najmoćnija država na svetu. U dva svetska rata bile su na pobedničkoj strani, porazile su Sovjetski Savez i još uvek poseduju vrhunsku svetsku vojsku. Poslednjih godinu i po dana nanose Rusiji goleme troškove podrškom Ukrajini, čak toliko da se Mičelu čini zamislivim da bi one mogle da igraju igru tako da preko posrednika nanesu odlučujući poraz Rusiji prije nego što svoju glavnu pažnju usmere na jačanje američkog vojnog položaja u Indo-Pacifiku.

Mada, ta strategija iz dana u dan postaje sve manje održiva. Kako se Rusija sprema za dugi rat u Ukrajini dok se otvara novi front na Levantu - zemljama koje leže uz obale istočnog Mediterana, odnosno Tursku, Siriju, Libanon, Izrael, Jordan i Egipat - raste iskušenje za Kinu koja se ubrzano naoružava kako bi u jednom trenutku krenula na Tajvan. Peking već testira Vašington u istočnoj Aziji, dobro znajući da će se SAD teško nositi s trećom geopolitičkom krizom. Ako do rata ipak dođe, SAD bi otkrile da neki vrlo važni faktori odjednom rade protiv njih.

Vojska SAD-a teško može protiv dva velika rivala istovremeno

Jedan od tih faktora su geografske činjenice. Kao što su poslednje dve Nacionalne obrambene strategije SAD-a jasno pokazale te je to potvrđeno u poslednjem izveštaju kongresnog odbora ta strateško pozicioniranje, današnja američka vojska nije dizajnirana za vođenje ratova protiv dva velika rivala istovremeno. U slučaju kineskog napada na Tajvan, SAD bi se našle pod teškim pritiskom da odbiju taj napad dok istovremeno održavaju isporuke pomoći Ukrajini i Izraelu.

To nije zbog toga zato što su SAD u stanju nazadovanja, već zato što za razliku od njih, koje moraju biti jake na sva tri područja, svaki od njihovih protivnika - Kina, Rusija i Iran - mora biti jak samo u svojoj matičnoj regiji kako bi postigao svoje ciljeve. Najgori mogući scenario je eskalirajući rat na najmanje tri međusobno udaljena područja, koji bi tada vodila razvučena američka vojska uz loše opremljene saveznike koji se uglavnom ne mogu obraniti od velikih industrijskih sila odlučnošću, resursima i borbenom nemilosrdnošću da bi izdržale dugotrajni sukob. Vođenje ovakvih borbi zahtevalo bi nacionalno jedinstvo, mobilizaciju resursa i spremnost na žrtvu kakvu Amerikanci i njihovi saveznici nisu iskusili generacijama.

SAD su već vodile ratove na više frontova, ali u prošlim sukobima uvek su bile u stanju nadmašiti svoje protivnike. No, to više nije slučaj - kineska mornarica je već sada veća od američke u smislu broja brodova i raste za ekvivalent cele francuske mornarice - oko 130 plovila, prema načelniku stožera francuske mornarice - svake četiri godine. U poređenju, američka mornarica planira pojačanje za tek 75 brodova u sledećoj deceniji.

U prošlim sukobima, Vašington je lako mogao da nadmaši protivnike. Tokom Drugog svetskog rata, omer državnog duga SAD-a i BDP-a gotovo se udvostručio, sa 61 odsto BDP-a na 113 procenata. No, SAD danas bi ušle u sukob s dugom koji već premašuje 100 posto BDP-a. Ako se pretpostavi stopa rasta duga slična onoj za Drugog svetskog rata, nije nerazumno očekivati da bi dug mogao da naraste na 200 procenata BDP-a ili čak i više. Kao što su primetili Kongresni ured za proračun i drugi izvori, dugovi na takvom nivou mogli bi značiti katastrofalne posledice za američki privredni i finansijski sistem.

Globalni rat je stvarna, možda i neizbežna mogućnost

Globalni sukob doneo bi i druge opasnosti. Rusija i Iran su jedni od glavnih svetskih proizvođača nafte. Nedavni izveštaj pokazao je da bi zatvaranje Hormuškog tesnaca na duže vreme u trenucima šireg bliskoistočnog sukoba moglo uzrokovati rast cene nafte iznad 100 dolara po barelu, što bi značajno povećalo inflatorne pritiske. Kina je glavni vlasnik američkog duga, a kontinuirana rasprodaja od strane Pekinga mogla bi povećati prinose na američke obveznice i dodatno opteretiti privredu. Tada je razumno pretpostaviti da bi se Amerikanci suočili s nestašicom svega, od elektronike do materijala za izgradnju kuća.

Ali, sve je to sitno u poređenju sa ljudskim gubicima koje bi SAD pretrpele u globalnom sukobu. Velik broj pripadnika američke vojske verovatno bi poginuo. Neki od američkih protivnika raspolažu konvencionalnim i nuklearnim sposobnostima zahvaljujući kojima mogu dosegnuti teritorij SAD-a, a drugi imaju sposobnosti izvesti ili podstaći izvođenje terorističkih napada u stilu Hamasa na američkom tlu, što bi moglo biti lakše izvesti s obzirom na propusnu južnu granicu SAD-a.

- Ako sve navedeno zvuči užasno, to je dobro jer i jeste poenta - kako kaže biblijska izreka, strah je početak mudrosti - naveo je Globalni rat, više nije neka teoretska nepredviđena situacija o kojoj polemišu tom političkom tematikom opsednuti pojedinci, niti je to tek grozničavi san jastrebova i vojski. To je stvarna i predvidljiva, ako ne i neizbežna mogućnost - istakao je Mičel.

SAD bi trebalo da napregnu sve svoje snage kako bi se pripremile za ovaj scenario u nadi da će odvratiti sukob, ali i osigurati da Amerikanci budu spremni za njega ako do toga dođe. Učinkovita priprema je put do učinkovitijeg odvraćanja - koraci poduzeti za poboljšanje spremnosti za rat šalju jasan signal protivnicima da je agresija riskantnija za njih same.

Problem obrambeno-industrijske baze

Neposredni prioritet za SAD mora biti to da se osigura da Ukrajina, Izrael i Tajvan imaju oružje koje im je potrebno da se obrane. To su zemlje čiji su ulozi trenutačno na kocki. Nada za izbegavanje opšteg sukoba je da će te granične države biti toliko odvažne i hrabre da se agresija zaustavi ili odvrati prije nego što se proširi. No, to neće biti moguće ako SAD ne dovedu u red svoju obrambeno-industrijsku bazu. Od početka rusko-ukrajinskog rata, ukupna obrambena proizvodnja SAD-a porasla je za svega deset odsto i to čak i dok rat demonstrira zapanjujuće visoku potrošnju streljiva u velikom sukobu između industrijskih sila u poređenju sa ograničenim protupobunjeničkim operacijama u nedavnoj prošlosti.

Situacija je dovoljno ozbiljna da bi se Vašington možda trebao pozvati na Zakon o obrambenoj proizvodnji i započeti sa angažovanjem nekih civilnih industrija u vojne svrhe. Čak i tada, američka vlada će možda morati poduzeti drakonske korake - uključujući preusmeravanje materijala namenjenih potrošačkoj privredi, proširenje proizvodnih pogona i revidiranje ekoloških propisa koji komplikuju proizvodnju ratnih resursa - kako bi američku industrijsku bazu pripremila za mobilizaciju.

Očito je, procenjuje autor, da će Vašington morati da poveća izdvajanja za obranu. Pogrešan je, navodi on, pristup administracije Bajdena prema smanjenju izdataka za obranu, punjenje obrambenih proračuna domaćom potrošnjom i insistiranje na takvoj raspodeli sredstava da na svaki dolar potrošen na vojsku ide dolar za klimatsku politiku ili na socijalnu potrošnju. Kako bi se pripremio za rat bez eksplozije duga, Vašington će morati smanjiti izdatke za socijalne programe koji uživaju široku podršku građana.

Niko u Kongresu SAD-a ne bi želeo starijim biračima reći da su im beneficije smanjene. No, alternativa je da će se jednog dana morati objasniti biračima zašto su njihova deca ili unuci raspoređeni na opasna područja bez odgovarajućeg oružja kada izbije rat.

I saveznici će morati potegnuti

Američki saveznici moraće se pojačati na značajno nove načine. Rat u Ukrajini prisilio je evropske članice NATO-a, ponajpre Nemačku, da se ozbiljnije pozabave pitanjem svoje sigurnosti. Ipak, čak i sada, manje od jedne trećine njih ispunjava svoju obavezu odvajanja najmanje dva odsto BDP-a na obranu. Glavne zapadnoevropske članice tek treba da ispune obećanje koje su dale pre više od godinu dana na samita bloka u Madridu da će rasporediti jedinice veličine brigade na istočnom krilu NATO-a.

Na Zapada, vlade i građani će morati da preispitaju prioritete koji bi njihove zemlje stavili u nepovoljan položaj u nadolazećoj borbi. Nema smisla da se Amerikanci vezuju za ishitrene i preterano skupe klimatske politike koje potkopavaju privredni rast u trenutku kada Kina gradi elektrane na ugljen brzinom od čak dve dnevno. Evropljani će morati da preispitaju svoju averziju prema nuklearnoj energiji, a američki progresivci moraće ponovno da razmisle o samonametnutim ograničenjima koja ograničavaju sposobnosti SAD-a da poveća proizvodnju energije.

- Ništa s ovog popisa nije lako provesti, ali SAD i njeni saveznici ulaze u vremena teških odluka. Ono što se događa u Ukrajini i Izraelu činilo bi se nezamislivim još pre samo nekoliko godina, a verovatno slede još neki neizbežni događaji. Amerikanci i njihovi saveznici sada moraju početi s dovođenjem svojih stvari u red kako ne bi bili nespremni za globalni sukob ukoliko do njega dođe - zaključio je Mičel. 

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI