OTAC NENAD O POPISU: Da sam Marsovac podsećanje na veličanstvene litije bi u meni probudilo želju da pripadam tom čudesnom narodu!

Komentarisao je i Litije koje su se dogodile pre tri godine u Crnoj Gori i kazao da će vreme biti to koje će doneti prave procene – krunu misionarskog delovanja Svetog mitropolita Amfilohija u Crnoj Gori.

Popis u Crnoj Gori protiče mirno, bez većih tenzija, iako je na početku bilo opstrukcija. Šta je popis za vernike u Crnoj Gori? Prost statistički podatak ili pak nešto više?

Naravno da se ne radi samo o statističkom podatku. Radi se pre svega o tome da li je kod dovoljnog broja ljudi u nekada ponosnoj Crnoj Gori ostalo dovoljno onih koji smatraju da je kolektivni identitet od velike važnosti i za lični identitet.

Za nekog se tu radi o nadi, za nekoga o strahu. Identitet sa velikim nasleđem obavezuje, mnogo obavezuje. Identitet čije su korene sačuvali za sunarodnike velikani kao Njegoš i Marko Miljanov je obavezujući.

U duhu ovog čudnog vremena, mnogo je i ljudi koji ne bi da se obavežu, pa biraju kolektivne identitete mnogo manje čvrste, konstruisane i promenljive, pri tom su možda i ubeđeni da to više odgovara njihovoj slobodi, njihovom ličnom identitetu. Iza toga se obično krije samozaljubljenost i želja da se čovek premerava prema manjim uzorima. Što je lakše, ali ostavlja na kraju ozbiljnu prazninu u svačijem životu.

Litije u Crnoj Gori svakako su doprinele da se građani oslobode i da zbace 30-godišnji režim. Kako biste komentarisali Litije, sa ove vremenske distance?

Ja mislim da će vreme tek doneti prave procene tih veličanstvenih litija – krune misionarskog delovanja Svetog mitropolita Amfilohija u Crnoj Gori.

Nešto slično nije desetinama, možda i stotinama godina viđeno ni u pravoslavlju ni u celokupnom hrišćanstvu. Narod kao ikona! Ikona Carstva Božijeg u kome su svi zajedno, kao jedan, a svako očuvana ličnost. Nadpolitičko vaspitanje politike.

Bio sam ponosan dok sam pratio šta se sve to dešavalo u našoj prelepoj Crnoj Gori, a posebno ponosan kad sam iz inostranstva na poziv prijatelja došao i da učestvujem makar u jednoj od tih veličanstvenih šetnji Carstva Božijeg na zemlji.

Mislite li da su Litije doprinele i načinu na koji će se građani danas, tri godine kasnije, izjasniti na popisu?

Narod ako je u Bogu je iznad bilo koje ovozemaljske države. A države su uvek samo kompropmis. Otuda možda i razočarenje kod jednog broja učesnika litija što njihov plod nije bio politički jasniji i konkretniji. Drugačije i nije moglo biti.

Radilo se o događaju koji postoji na dva nivoa. Onaj zemaljski je nastavio kako može a onaj nebeski je ostao kao ideal i ponos buduće Crne Gore. Bilo je u litijama naravno i onih koji su se nacionalno opredeljivali kao Crnogorci, ali svima je bilo jasno da te reke ljubavi Božije pokreće pre svega srpski narod.

Ne znam dovoljno o sadašnjem stanju ali samo podsećanje na litije u meni bi i da sam mislio za sebe da sam Marsovac pokrenulo želju da pripadam tom čudesnom narodu – ikoni, kakvog odavno nije videla ni Evropa, a nije ni cjelokupni hrišćanski svet.

Kakva je po Vašem mišljenju budućnost Crne Gore? I dalje podeljena zemlja ili ipak može doći do preko potrebnog pomirenja?

Naravno da mora doći do pomirenja. I ne treba niko nikome da prebacuje opredelenje. A na Srbima je da dostojanstveno svedoče moral predaka i da ubedljivo spoje prošlost sa budućnošću.

Mnoge zabune će se tada smanjiti, pa i one oko „biranja“ nacionalnog određenja. A tako lepa zemlja kao što je Crna Gora jednostavno mora imati budućnost. Pa makar naslednici srpskih velikana ne mogli trenutno da im stanu uz rame. Drugačije je vreme – već i samo želja i volja da se opstane na teškom putu i svedoči vera i ljubav prema precima i potomcima – veliko je to.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI