SAD NA IVICI NOVOG GRAĐANSKOG RATA? Zabrana Trampu da se kandiduje dovela do usijanja, čak se i demokrate pobunile
Politička atmosfera u Sjedinjenim Američkim Državama se menja iz loše u goru. Odlukom Vrhovnog suda Kolorada Donaldu Trampu je zabranjeno da se kandiduje za predsednika na izborima 2024. godine. Postavlja se pitanje da će to produbiti podelu u SAD i uzdrmati ne samo političku scenu već i pravne temelje te države? A možda biti i uvertira u novi američki građanski rat.
Svih sedam sudija koji su doneli kontroverznu odluku imenovali su demokratski guverneri, što implicira političku pristrasnost u donošenju odluka, a da nisu svih sedam bili mišljenja da Tramp ne treba da se kandiduje na izborima. Odluka je zvanično doneta jer se Tramp tereti da stoji iza nereda posle poslednjih predsedničkih izbora, kada je došlo do upada u Kapitol.
Odluka je doneta preglasavanjem 4:3.
Istovremeno, troje sudija demokratske provenijencije dalo je intrigantna objašnjenja, zbog čega im je bilo neprihvatljivo da donesu odluku da Tramp ne sme da se kandiduje na izborima jer dva nezavisna glasača (koju podržava levičarska organizacija Građani za odgovornost i Etika) tužila je bivšeg predsednika na osnovu egzotične klauzule 14. amandmana, donetog posle američkog građanskog rata kako bi se "sprečile pobune".
Taj član 3 14. amandmana nikada do sada u američkoj istoriji nije korišćen u pravnoj praksi, čak ni posle građanskog rata. Hoće li ga sada pokrenuti?
Ne treba zaboraviti da sve izborne ankete daju veliku prednost Trampu u odnosu na Bajdena, pa ispada da je sud u Koloradu odlučio da spreči pobedu popularnijeg kandidata. Tu je i činjenica da republikanci imaju većinu u Predstavničkom domu Kongresa.
Osim toga, nekoliko političkih analitičara podiglo je obrve na senzacionalnu presudu u Koloradu iz vrlo jednostavnog razloga: Trampu se već sudi za orkestriranje nasilnih nereda na Kapitol Hilu, ali još nije osuđen. Drugim rečima, sudije koje su birale demokrate presudile su protiv Trampa zbog nereda na Kapitol Hilu i negiranja rezultata predsedničkih izbora pre konačne presude, a sve na osnovu utisaka.
Šanse da ova presuda bude potvrđena u američkom federalnom Vrhovnom sudu, gde su republikanci imenovali većinu suda, veoma su male. Ali deo medijske scene, kao i cela leva politička scena Amerike, oduševljen je novom strategijom obračuna sa MAGA desnicom; da tuži Trampa u svih 50 američkih država po istom osnovu i tako mu što više oteža put do predsedničke funkcije.
Ova političko-pravna taktika nosi ogromnu opasnost; može isprovocirati desničarski politički spektar do nivoa konfrontacije kakav do sada nije viđen. Politička manjina trenutno pokušava da utiče na ishod izbora kroz pravni sistem, a desnicu, odnosno sadašnju većinu, uopšte ne zanima da li su birači Demokratske stranke teoretski u pravu.
S druge strane, zbog prljavih poslova, protiv Hantera Bajdena i protiv aktuelnog predsednika, republikanci su pokrenuli proces impičmenta. Ako se pokaže kao tačna informacija da je Bajdenov sin Hanter politički položaj svog oca – tadašnjeg potpredsednika – koristio da prikupi velike sume novca (milione dolara) u Ukrajini i Kini (a čini se da jesu) , Amerika bi zbog pravnih bitaka u narednoj izbornoj godini mogla da dođe do obračuna dve strane kakav do sada nije viđen. Ako, međutim, u takvoj situaciji sudovi budu primorani da donose granične pravne odluke, jedino rešenje situacije može biti – građanski rat.
Američka krajnja desnica se već sprema za bitku.
Treba znati da su slični procesi protiv Trampa već vođeni u Mičigenu i Minesoti, ali su odbačeni. Zanimljivo je pročitati i objašnjenja sudija demokratskog porekla koji su bili protiv da Trampu bude zabranjeno glasanje u državi Kolorado.
Neobičnu situaciju u sudu u Koloradu američki list "Hil" opisuje ovako:
"Tri sudije nisu se složile sa odlukom: glavni sudija Brajan Boatrajt, Karlos Samour i sudija Marija Berkenkoter. Svaki je napisao poseban podnesak u kojem je osporio način na koji su tužioci podneli svoj zahtev 14. amandmana koristeći odredbu izbornog zakona Kolorada. Berkenkoter je napisao da "većina tumači ovlašćenja suda preširoko". "Pitanja koja su ovde predstavljena jednostavno dostižu veličinu složenosti koju Generalna skupština Kolorada nije uzela u obzir u svojim izbornim pravilima", napisao je Boatrajt. "Radnje u nastavku bile su u suprotnosti sa slovom i duhom statutarnog vremenskog okvira, jer je zahtev birača prevazišao proces."
Samour je na sličan način napisao da izborni zakon u Koloradu ne pruža "motor" za takvu tužbu, takođe napominjući da ne postoji savezna zakon koji bi sproveo klauzulu o pobuni iz 14. amandmana. "Čak i ako smo uvereni da je kandidat počinio užasna dela u prošlosti – usuđujem se da kažem, da je učestvovao u pobuni – mora postojati odgovarajući postupak pre nego što možemo da proglasimo tu osobu diskvalifikovanom za obavljanje javne funkcije. Pravi proces je jedan od aspekata američke demokratije koji izdvaja ovu zemlju", napisao je Samour.
SAD, koje su do nedavno širom sveta "delile lekcije o demokratiji", kao i o pravnoj sigurnosti i nezavisnosti pravosuđa, sada su upale u sopstveni sos.
Čak je i Njujork tajms, najuticajniji američki list koji bez stida podržava Bajdena, udostojio se da u svom izveštaju primeti da je odluka suda u Koloradu kontroverzna:
"Ovo je veoma važna i neobična odluka Vrhovnog suda država Kolorado", piše profesor prava sa Univerziteta Notre Dame Derek Muller na svom blogu o izbornom zakonu. "Nikada u istoriji predsednički kandidat nije bio isključen sa izbora po članu 3 14. amandmana. Preispitivanje od strane Vrhovnog suda Sjedinjenih Država izgleda neizbežno…".
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)