"POPULARAN KOD GLASAČA, OMRAŽEN KOD VRHA STRANKE" Tramp siguran kandidat, ali država ima druge planove

Bivši američki predsednik Donald Tramp pobedio je na republikanskim unutarstranačkim izborima u američkoj državi Ajova, dok je drugo mesto osvojio guverner Floride Ron Desantis, preneo je Sputnjik.

Na izbore je izašlo više od 60 odsto birača, a Tramp je dobio 50,6 odsto glasova, dok je Desantis osvojio 21,4 odsto glasova. Iza njih se plasirala bivša ambasadorka SAD u Ujedinjenim nacijama Niki Hejli.

Unutarstranačkim izborima u Ajovi zvanično je počela trka za predsedničke izbore u SAD 2024. godine.

Popularan kod glasača, omražen kod vrha stranke

Od početka nisam sumnjao da će Donald Tramp biti kandidat Republikanske stranke za predsednika SAD, kaže Trifković za Sputnjik. Popularnost brojnih izazivača u liku guvernera Floride Rona Desantisa ili bivše ambasadorke SAD u UN Niki Hejli ne može se ni približno porediti sa popularnošću koju Tramp uživa kod prorepublikanskih glasača i članova stranke na terenu.

To, naravno ne znači da je republikanski establišment, odnosno vođstvo Republikanske stranke u Senatu i Predstavničkom domu Kongresa, kao i u aparatu vrha stranke oduševljeno Trampom, naprotiv, naveo je Trifković.

- Oni su i 2016. naginjali ka nekim drugim opcijama, što uključuje čak, za jedan deo republikanskog establišmenta, pre želju da pobedi Hilari Klinton, nego da Tramp postane predsednik. Izraziti primer toga je pokojni senator Džon Mekejn koji je pripadao onom krilu Republikanske stranke koja je imala parolu – Nikad Tramp. To je prisutno i danas, međutim očigledno je da kod registrovanih republikanaca Trampova popularnost ostaje apsolutno nesporna, pogotovu što je u istoj državi na preliminarnim izborima 2016. on došao drugi - poručio je on.

Scenario A „duboke države“: Sudski sprečiti Trampa da se kandiduje

- Međutim, druga je priča da li Tramp uopšte može biti izabran za predsednika SAD, bez obzira na procenat Amerikanaca koji ga podržavaju - smatra Trifković.

Prema njegovim rečima, postoje dva scenarija američke „duboke države“ da spreče Trampa da ponovo postane predsednik SAD.

On u „duboku državu“ ne svrstava samo Demokratsku stranku već i FBI, vojno-industrijsko-kongresni kompleks, medije i „sve one elemente koji su se 2016. ujedinili protiv Trampa ali su napravili propust za koji su tvrdo rešeni da ne sme da se ponovi“.

Prema Trifkoviću, scenario „A“ podrazumeva da se kroz jedan potpuno ispolitizovani sudski aparat spreči Trampa da se kandiduje u ključnim državama. U tom smislu je već napravljen eksperiment u Koloradu, gde je Vrhovni sud te države kog kontrolišu demokrate potvrdio odluku da je time što je tobože podsticao pobunu protiv ustavnog poretka, Tramp sebe diskvalifikovao iz trke za predsednika.

- I pri tom je korišćen opskurni amandman na Ustav iz 1866. godine koji je izričito imao za cilj da spreči funkcionere južnjačke konfederacije da se kandiduju za javne funkcije nakon pobede Severa u Američkom građanskom ratu. Dakle, tu je prvo trebalo progutati krupnu knedlu da su demonstracije na Kapitol hilu 6. januara 2021. bile pobuna, a onda da je Tramp svesno i sa predumišljajem podsticao tu pobunu. Stvar je apsurda ali u politizovanom svetu američkog sudstva sve je moguće - istakao je on.

Dodao je da pošto je u ovom trenutku optužen za 92 prekršaja, moglo bi se reći i zločina, sigurno je da će Trampovi protivnici tempirati neku od sudskih odluka neposredno pred izbore, tako da ga u poslednji čas diskvalifikuju vrhovni sudovi Pensilvanije ili Džordžije koji su pod kontrolom demokrata.

Plan B – bizarni spektakl krađe glasova

To bi značilo da se ne može pojaviti na glasačkim listićima u tim državama, međutim, ukoliko bi u poslednji čas, možda čak i dan-dva pred izbore, intervenisao Vrhovni sud SAD odlukom da je neustavna i nezakonita odluka o uklanjanju Trampa sa spiska, onda bi bila napravljena zabuna a možda čak i svojevrsni haos namerno izazvan od Trampovih protivnika, smatra Trifković.

- A ako im i to ne uspe, onda naravno imaju i plan B a to je da ponove krađu iz novembra 2020. kad smo bili svedoci bizarnog spektakla da u ključnim gradovima ključnih država negde u tri ujutro prestane prebrojavanje, a onda se u šest ujutro nastavi sa dodatnim desetinama hiljada glasova za Bajdena koji su se misteriozno stvorili iz pula poštanskih glasova. To je bila jedna bezočna krađa koja je statistički apsolutno neobjašnjiva, ali to ne možete danas u Americi javno da kažete, jer je kriminalizovana i demonizovana sama tvrdnja da su izbori bili pokradeni - ocenio je on.

Zaključio je da paranoja s kojom se establišment obračunava sa onima koji sumnjaju u legitimnost izbora već ukazuje do koje mere su oni bili dubiozni.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI