"UMIREMO POLAKO, LJUDI JEDU TRAVU" Bolna ispovest ljudi koji žive u mukama zbog izraelskog bombardovanja

Majka sedmoro dece morala je da moli za hranu na blatnjavim ulicama Rafe, u južnoj Gazi.

Ona pokušava da hrani svoju decu barem jednom dnevno, kaže, dok neguje svog muža, obolelog od raka i dijabetesa.

„Sada su slabi, uvek imaju dijareju, lica su im žuta“, kaže je El Džamara, čija je porodica raseljena iz severne Gaze, za CNN.

„Moja 17-godišnja ćerka mi kaže da oseća vrtoglavicu, moj muž ne jede.” Dok Gaza napreduje ka velikoj gladi, raseljeni civili i zdravstveni radnici rekli su za CNN da gladuju kako bi njihova deca mogla da jedu ono malo što im je dostupno. Ako Palestinci pronađu vodu, ona je verovatno nepitka. Kada kamioni za pomoć uđu u traku, ljudi se penju jedni preko drugih da zgrabe pomoć. Deca koja žive na ulici, nakon što su izraelsko bombardovanje proterala da napuste svoje domove, plaču i svađaju se zbog ustajalog hleba. Drugi navodno hodaju satima po hladnoći u potrazi za hranom, rizikujući da budu izloženi izraelskim udarima. Čak i prije rata, dvoje od troje ljudi u Gazi oslanjalo se na podršku u hrani, rekao je za CNN Arif Husain, glavni ekonomista Svetskog programa za hranu (VFP).

Palestinci su preživeli 17 godina delimične blokade koju su uveli Izrael i Egipat.

Izraelsko bombardovanje i opsada od 7. oktobra drastično su umanjili vitalne zalihe u Gazi, ostavljajući čitavo stanovništvo od oko 2,2 miliona izloženo visokom nivou akutne nesigurnosti hrane ili još gore, prema Integrisanoj klasifikaciji faza bezbednosti hrane i ishrane (IPC), koja procenjuje globalna nesigurnost hrane i pothranjenost.

Martin Grifits, UN-ov šef za hitnu pomoć, rekao je za CNN da je „velika većina“ od 400.000 stanovnika Gaze za koje agencije UN-a okarakterišu da su u opasnosti od gladovanja „zapravo je u gladi“. Eksperti UN za ljudska prava upozorili su da „Izrael uništava sistem ishrane u Gazi i koristi hranu kao oružje protiv palestinskog naroda“. Tokom više od 100 dana, Palestinci u Gazi su videli masovno raseljavanje, naselja pretvorena u pepeo i ruševine, čitave porodice izbrisane ratom, porast smrtonosnih bolesti i medicinski sistem uništen bombardovanjem. Sada su glad i dehidracija glavne pretnje njihovom opstanku.

„Umiremo polako“, razmišljala je El Džamara, majka u Rafi. „Mislim da je još bolje umrijeti od bombi, barem ćemo biti mučenici. Ali sada umiremo od gladi i žeđi.” U izraelskim udarima na Gazu od napada Hamasa 7. oktobra poginulo je najmanje 26.637 ljudi, a povređeno je 65.387 drugih, prema podacima Ministarstva zdravlja koje vodi Hamas. Izraelska vojska je započela svoju kampanju nakon što je militantna grupa ubila više od 1.200 ljudi u napadima bez presedana na Izrael i saopštila da cilja Hamas.

Ljudi u severnoj Gazi „jedu travu“ da bi preživeli , rekao je Mohamed Hamuda, fizioterapeut raseljen u Rafah. On se seća dana kada je njegov kolega Odeh Al-Hav ubijen pokušavajući da nabavi vodu za svoju porodicu. Al-Hav je stajao u redu na vodovodnoj stanici u izbegličkom kampu Džabalija, u severnoj Gazi, kada je njega i desetine drugih pogodilo izraelsko bombardovanje, rekao je Hamuda.

„Nažalost, mnogi rođaci i prijatelji su još uvek u severnom pojasu Gaze i mnogo pate“, rekao je Hamuda, otac troje dece, za CNN. "Oni jedu travu i piju zagađenu vodu."

Izraelska blokada i ograničenja isporuke pomoći znače da su zalihe očajnički niske, što podiže cene i čini hranu nedostupnom ljudima širom Gaze. Nedostaci su još gore u severnim delovima pojasa, prema UN, gde je Izrael koncentrisao svoju vojnu ofanzivu u ranim danima rata. Prekid u komunikaciji guši napore da se izveštava o gladovanju i dehidraciji u regionu. „Ljudi su klali magarca da bi jeli njegovo meso“, kaže Hamouda, prijatelji u Džabalji su mu rekli ranije ovog meseca dok se nestašica pogoršavala.

BONUS VIDEO 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI