Ko je zloglasni Binali Čamgoz kog Milović „ne da“ turskim organima?

Na saslušanje je sproveden uz jake mere obezbeđenja, a u podgoričko Tužilaštvo je uveden u invalidskim kolicima, pokriven pancir ćebetom.

Odluka Crne Gore da ga ne izruči Turskoj od 22. januara nema veze sa današnjim saslušanjem.

Turska ga potražuje zbog sumnje u stvaranje kriminalne organizacije i pokušaj ubistva. Crna Gora je odbila da ga izruči zbog zdravstvenog stanja, ali i etničkog porekla zbog kojeg bi, kako sumnjaju, mogao biti dodatno ugrožen.

Zbog ovoga je zatražio politički azil.

Turski državljanin Binali Čamgoz je u Crnoj Gori uhapšen po turskoj poternici Interpola

Ko je Binali Čamgoz?

Četrdesetjednogodišnjeg Binalija Čamgoza crnogorska policija prvi put je uhapsila po poternici Interpola jula 2022. godine.

Prilikom hapšenja, kod sebe je imao falsifikovani pasoš na ime Mehmet Ali Bajhan. Mesec ranije je koristeći taj falsifikovani pasoš u Budvi osnovao kompaniju „Lion & D“, čija je delatnost izgradnja nekretnina.

Većinski vlasnik i izvršni direktor kompanije je, prema podacima Centralnog registra, takođe turski državljanin Deniz Aksu. U Registru nema drugih kompanija u Crnoj Gori na njihovo ime.

Turska je po hapšenju Čamgoza 2022. godine zatražila njegovo izručenje.

Viši sud je još u aprilu 2023. godine utvrdio da su ispunjeni uslovi za to, što je potvrdio i Apelacioni u junu iste godine.

Ni Kovač nije doneo odluku o izručenju

Marko Kovač, ministar pravde u tadašnjoj Vladi Dritana Abazovića, nije donio odluku o njegovom izručenju Turskoj.

Nakon što je godinu i po, od jula 2022. do decembra 2023., proveo u pritvoru u Spužu, nadomak Podgorice, Čamgoz je prebačen u Prihvatilište za strance.

Sadašnji ministar pravde Andrej Milović odlučio je 22. januara da Crna Gora neće izručiti turskog državljanina Ankrari.

Sedam dana kasnije, 30. januara ponovo ga hapse. Ovog puta zbog sumnje da je počinio krivično delo navođenje na overavanje neistinitog sadržaja, a koje se tiče registracije firme „Lion & D“, od pre godinu i po.
Tokom boravka Čamgoza u Crnoj Gori došlo je do promene vlade.

Iako su prvo Viši, a potom i Apelacioni sud ocenili da su ispunjeni uslovi, tadašnji ministar pravde Marko Kovač nije doneo odluku o ekstradiciji.

Čomgoz je u međuvremenu zatražio azil.

Kako je za "Radio Slobodna Evropa" pojasnio bivši ministar, to je onemogućilo donošenje odluke o izručenju. Naime, Zakon onemogućava izručenje dok je u toku proces odlučivanja o zahtevu za azil.

„Shodno diskrecionom ovlašćenju ministra pravde, u toj situaciji jedino je bilo moguće doneti odluku o odbijanju izručenja. Nisam smatrao da treba da se odbije izručenje, a u tom trenutku zbog egzistiranja procesa dobijanja azila – o čemu je informacija već bila objavljena u medijima, nisam mogao da donesem odluku o izručenju“, kazao je Kovač za "RSE".

Ministar Andrej Milović, koji je došao na mesto Kovača nakon promene Vlade, upravo je odlučio da odbije izručenje Čamgoza.

X/printskrin

 

Tu odluku je pravdao narušenim zdravstvenim stanjem stranca i etničkom pripadnošću.

„Moglo bi se raditi o progonu na osnovu entičke i verske pripadnosti, jer je on pripadnik kurdske zajednice i šiitski musliman, čiji je sin preminuo usled postupanja bezbednosnih organa Turske, što je utvrđeno presudom tamošnjeg Ustavnog suda“, navelo je Milovićevo Ministarstvo pravde 22. januara.

Inače, crnogorskim spisima je predviđeno da je odluka o izručenju diskreciono pravo ministra pravde.

Bez obzira na to, premijer Milojko Spajić je, kratko 31. januara kazao da će ministar pravde ubuduće morati da se konsultuje sa njim pre donošenja ovakvih odluka.

Za Marka Radovića, advokata Čamgozija, odluka o neizručenju je potpuno opravdana jer je, kako kaže, njegov klijent ugrožen u Turskoj po najmanje tri osnova.

„U pitanju je kurdski državljanin, šiitski musliman i pripadnik (kurdistanske) radničke partije. Dakle pripadnik je tri ugožene grupacije u Turskoj, o čijem lošem statusu se više puta izjašnjavala Evropska komisija i Evropski parlament“, rekao je Radović.

On je naglasio da je Čamgozu ubijen 14-godišnji sin 2017. godine u policijskoj akciji, a da je njegov klijent nastojao da utvrdi da je za njegovu smrt odgovorna upravo policija.

U istrazi policije i tužilaštva u Turskoj, utvrđeno je da nije bilo propusta policije, rekao je Radović:

„Od tada kreće njegov progon u Turskoj. A Ustavni sud Turske je naknadno utvrdio da je policija odgovorna za smrt njegovog sina. I to je presuda koja je bila ključna za donošenje odluke o neizručenju, jer krivični progon u Turskoj protiv Čamgoza sprovode isti organi čija je odgovornost utvrđena u slučaju njegovog sina.“

Podsetimo, kako je saopštila crnogorska policija, Turska je raspisala međunarodnu poternicu radi vođenja krivičnog postupka „za krivično delo stvaranje kriminalne organizacije, nanošenje povreda, pretnje, kršenje zakona o vatrenom oružju, prouzrokovanju štete, razbojnička krađa, pokušaj ubistva“.

Upravo iz bezbednosnih razloga, Čamgoz je nakon hapšenja tražio azil u Crnoj Gori.

Taj proces je u toku. U međuvremenu je bilo neformalnih pokušaja prošlog leta da se utiče na pozitivni ishod te odluke, a o kojima je javnost ovih dana informisana.

Radović: Veza sa ubistvom Vukotića mamac turskih organa

Advokat Radović odbacio je navode medija da je Čamgoz povezan sa ubistvom Jovana Vukotića, navodnog vođe kriminalnog škaljarskog klana u Istanbulu:

„Moguće da je deo propagande iz Turske. To je mamac turskih organa koji su bacili znajući da će naši organi da zagrizu. Nema bilo kakvo svojstvo osumnjičenog u krivičnom postupku koji se vodi u Turskoj.“

Vukotić je ubijen u Turskoj septembra 2022. godine.

Deceniju traje rat dva kriminalna klana – „kavačkog“ i „škaljarskog“, čiji su pripadnici ubijani u zemljama regiona ali i širom sveta.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI