BLISKI ISTOK SRLJA U PROPAST Odmazda Amerike je tek počela (VIDEO)

Odluka predsednika SAD Džoa Bajdena da u petak pogodi 85 ciljeva u Iraku i Siriji kao odgovor na smrt tri američka vojnika prošlog vikenda predstavljala je srednji put: izuzev direktnog udara unutar Irana, koji bi skoro sigurno izazvao širi rat, ali ipak ekspanzivniji od bilo koje akcije koju su SAD do sada preduzele protiv grupa koje optužuju da destabilizuju Bliski istok.

U američkoj vladi se malo veruje da će Bajdenove akcije potpuno zatvoriti plejadu iranskih proksi grupa koje su odgovorne za eskalaciju napada na američke baze i komercijalne brodske puteve u Crvenom moru. Dugoročno rešenje je i dalje nepoznanica, pošto Bajden ulazi u godinu reizbora, a istovremeno sledi široki diplomatski napredak za koji se nada da bi mogao da transformiše širi region, piše u analizi "Si-En-En".

SAD poslale poruku Iranu

Da li će 125 precizno navođenih projektila ispaljenih tokom 30 minuta u petak uveče imati efekat sprečavanja daljih napada na Amerikance, pitanje je na koje zvaničnici još nisu spremni da odgovore.

Ali postoji nada da bi SAD, uklanjanjem obaveštajnih centara, objekata za oružje, komandnih i kontrolnih operacija i bunkera koje koriste Kuds snage iranskog Korpusa islamske revolucionarne garde i druge povezane grupe milicija, mogle umanjiti sposobnosti militanata i poslati poruku da su napadi neće ostati bez odgovora.

- Mislim da je to stvarno snažno odvraćanje. Mi kažemo: slušajte, mi ne želimo da idemo u rat. Ali ovo je malo šta možemo da uradimo. Izvoli. Osamdeset pet meta. I mislim da je to deo balansiranja u koji treba da se angažujemo upravo sada - rekla je senatorka SAD Tami Dakvort, demokrata iz Ilinoisa i veteranka rata u Iraku.

Osveta SAD je tek počela

Američka odmazda nije završena, a zvaničnici nisu isključili nevidljive elemente, poput sajber napada, koji bi degradirali Iran i sposobnosti njegovih posrednika. Bela kuća je jasno rekla uoči kontraudara da očekuje višefazni odgovor, sa putanjom i trajanjem koji će verovatno diktirati okolnosti na terenu.

Kako će se naredni dani odvijati imaće široke posledice za region i za samog predsednika SAD, koji je proveo sate pre nego što su američki bombarderi B-1 počeli da pogađaju svoje mete, tešeći ožalošćene porodice trojice Amerikanaca ubijenih u Jordanu.

Tek oko sat vremena nakon što je Bajden napustio vazdušnu bazu Dover u Delaveru, počeli su prvi američki udari u Iraku i Siriji. Tajming je bio slučajan, rekli su zvaničnici, ali je ipak simboličan za težinu njegove odluke.

"Naš odgovor je počeo danas. Nastaviće se u vreme i na mestima koje mi izaberemo. Sjedinjene Države ne traže sukob na Bliskom istoku ili bilo gde drugde u svetu. Ali neka znaju ovo svi oni koji bi mogli da nam naude: ako naudite Amerikancu, mi ćemo odgovoriti", naveo je Bajden u pisanoj izjavi.

Strah od širenja rata na Bliskom istoku

Birajući kako da odgovori na smrt trojice Amerikanaca, Bajden se suočio sa konsekventnim izborom: kako da uzvrati i pošalje poruku Iranu, izbegavajući da bude uvučen u širi regionalni rat.

Unutar Situacione sobe, Bajden i njegov tim procenili su skup opcija od kojih svaka dolazi sa određenim stepenom rizika. Ako se odgovori previše jako, ono što je bila relativno niska razmena vatre između američkih i iranskih proksi grupa moglo bi da se proširi u nešto mnogo ozbiljnije. Ako se odgovori nedovoljno snažno, moglo bi da se protumači kao poruka nekažnjivosti za grupu koja stoji iza smrtonosnog napada dronom - i Amerikancima kod kuće, piše "Si-En-En".

Još jedan sloj složenosti dodali su teški pregovori koji su u toku kako bi se osiguralo oslobađanje talaca u Gazi i nametnula produžena pauza u tamošnjim borbama, razgovori za koje su zvaničnici rekli da Bajden ne želi da ih ometa potencijalno eskalirajućom akcijom.

- To je i nauka i umetnost - rekao je bivši ministar odbrane Mark Esper, koji je učestvovao u sličnim debatama u Situacionoj sobi tokom svog mandata u administraciji Donalda Trampa.

Američke opcije za napade

U razvijanju opcija za predsednika, zvaničnici su odmerili složenost napada, procenjenu štetu koju bi on mogao da napravi, broj Iranaca ili pripadnika milicije koje bi mogao da pogine i potencijalnu odmazdu koju bi mogao da izazove.

- To je diskusija koja se vodi u prostoriji: kakav će biti uticaj? Šta da očekujemo od Iranaca? - rekao je Esper.

Ono oko čega su se Bajden i njegovi savetnici složili je da će odgovor SAD na smrt Amerikanaca morati da bude u odgovarajućem obimu od razmene vatre koja se odvijala u regionu od 7. oktobra.

Nije im nedostajalo opcija: dugo su pravljeni planovi da se krenu na ciljeve povezane sa nizom grupa koje podržava Iran i koje podstiču nestabilnost u regionu. Identifikacija kalibriranog pristupa nije dugo trajala. Bajden je rekao novinarima u utorak da je doneo odluku o tome kako da se suprotstavi napadu dronom - samo dva dana nakon što je obećao u Južnoj Karolini: "Odgovorićemo".

Loše vreme u regionu odigralo je najveću ulogu u određivanju kada će doći do napada, rekli su kasnije zvaničnici. Vedro nebo u petak značilo je manji rizik od udara na nenamerne ciljeve — i sprečavanje civilnih žrtava.

Pitanje na koje se može odgovoriti tek u narednim danima i nedeljama jeste da li će odgovor doneti drastičnu promenu pristupa Irana, koga su SAD optužile za snabdevanje i snabdevanje militantnim grupama koje stoje iza napada u kojem su ubijena tri Amerikanca.

Američki zvaničnici su već primetili znake da su lideri u Teheranu postali nervozni zbog nekih akcija njegovih proksi grupa u Iraku, Siriji i Jemenu, prema više ljudi upoznatih sa američkim obaveštajnim službama. I postoje jasni pokazatelji da Iran ne traži rat sa SAD – baš kao što Vašington insistira da ne traži širi sukob.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI