"MIR U EVROPI VIŠE NIJE SUGURNA STVAR" U najgorem slučaju Nemačkoj je ostalo još 5 godina

Nekoliko visokih vojnih funkcionera NATO-a je u januaru gotovo istovremeno upozorilo da se savez mora pripremiti za sukob s Rusijom.

- Moramo biti jasni u tome da se ne podrazumeva da živimo u miru - upozorio je holandski admiral i predsednik Vojnog odbora NATO-a Rob Bauer na konferenciji za štampu nakon dvodnevnog sastanka tog tela krajem januara.

U konteksturata u Ukrajini, uoči druge godišnjice u februaru, Norvežanin Erik Kristofersen rekao je da sada postoji "mogućnost, koja će trajati možda jednu, dve ili tri godine, tokom koje moramo investirati još više u odbranu".

A u susednoj Švedskoj, vrhovni zapovednik Mikael Bilden pozvao je svoje sunarodnike i političare da "pređu s razumevanja na akciju".

Apel vojske upućen političarima

Stručnjaci to vide kao apel vojske političarima u Evropi da promene strategije u sukobu s Rusijom. Nada u brzi završetak rata u Ukrajini uz pomoć zapadnih isporuka oružja s jedne strane i sankcija protiv ruske ratne ekonomije s druge nije se ispunila, priznao je nemački stručnjak za bezbednost Niko Lange.

Ono što zabrinjava zapadne vojske i analitičare prvenstveno je nedostatak municije, nove vojne opreme i stanje proizvodnih kapaciteta u Evropi.

Ovde je potencijal vojnog odvraćanja NATO-a usko povezan s isporukama oružja Ukrajini. EU je prošle godine obećala Ukrajini isporuku milion granata do marta. Plan je propao.

Prema rečima stručnjaka za Ukrajinu i Rusiju Langea, koji radi i za Minhensku bezbednosnu konferenciju, nemačka vlada je, na primer, prekasno dala proizvođačima garancije o preuzimanju.

- To se sada radi nakon dve godine - kaže Lange.

Pri tome su, kako kaže, potrebe velike ne samo u Ukrajini, već i u ispražnjenim skladištima municije zemalja NATO-a.

Ulaganja u dronove, municiju, borbena vozila

U najgorem slučaju, NATO ima samo pet godina da se naoruža kako bi prema procenama vojni potencijal još uvek bio dovoljan za uspešno odvraćanje mogućeg napada na teritoriju NATO-a.

Gustav Gresel iz Evropskog saveta za spoljne odnose piše u nedavnoj analizi:

- Zapad, a posebno Evropljani, moraju izvršiti reviziju svojih finansijskih propisa i stvoriti velike prednosti kako bi radikalno podstakli proizvodnju dronova, municije, oklopnih borbenih vozila i još mnogo čega.

Gresel smatra da je došla do granica strategija snabdevanja Ukrajine prvenstveno poznatim oružjem sovjetske proizvodnje iz skladišta država istočne i srednje Evrope.

On kaže da jednostavno nema više ničega. Proizvodnja oružja mora se, kako kaže, masovno povećati – za Ukrajinu kao i za države NATO-a u Evropi.

Taktičko povlačenje Ukrajine s već oslobođene zemlje?

U ovoj drugoj ratnoj zimi u Ukrajini, visoki oficiri i analitičari prvenstveno se fokusiraju na inferiornost ukrajinskih oružanih snaga u artiljerijskoj borbi s Rusijom, koja očito može popuniti praznine iz vlastite proizvodnje ali i isporukama iz Severne Koreje. Dok Ukrajina mora da štedi municiju.

Procenjuje se da je trenutno odnos - jedna ispaljena ukrajinska granata na pet ruskih. Postoje analize koje govore o odnosu - jedan prema deset.

Pojedini smatraju da će Ukrajinci morati da se povuku duž istočnog fronta iz grada Avdijevke, u kojem se vode borbe, te da postoji opasnost od velikog ruskog napada severnije, u gradu Kupjansku.

Time postaje sve jasnije da oklevanje u pogledu municije i vojne opreme u poslednje dve godine sada dovodi do toga da Ukrajina mora da se povuče iz delova zemlje koje je već oslobodila, rekao je Kristian Meling u nedavnom radijskom intervjuu.

Promena strategije?

Međutim, neposredno pre Minhenske bezbednosne konferencije, na kojoj će se i ove godine sredinom februara okupiti brojni zapadni vojni stručnjaci, Niko Lange zapravo vidi početak promene strategije.

Ona je, kako kaže, podstaknuta vojnom situacijom u Ukrajini i analizama zapadnih vojnih krugova, koji takođe prate potrebe za naoružavanjem sopstvenih oružanih snaga.

- Ono što je važno je dugoročna, strukturisana izgradnja kapaciteta ukrajinskih oružanih snaga, kojom se sada bavimo - rekao je nemački general-major Kristian Frojding u intervjuu za RND.

Zapravo, ukrajinske oružane snage takođe izveštavaju i o uspesima protiv ruske nadmoći: ciljanim vazdušnim napadima na ruske radarske položaje, baze i rute snabdevanja na Krimu i južnoj Ukrajini.

"Ono što je odlučujuće", napisao je ukrajinski glavni komandant Valerij Zalužni u analizi za američku televizijsku kuću CNN početkom februara, "jeste da bespilotni sistemi – poput bespilotnih letelica – zajedno s drugim naprednim vrstama oružja predstavljaju najbolju opciju za Ukrajinu da ne bude uvučena u rovovsku bitku u kojoj nemamo prednost."

Za 50 zemalja, predvođenih sa SAD, koje podržavaju Ukrajinu, to znači isporuku sve više i više modernog oružja.

SAD od početka februara snabdevaju ukrajinske trupe takozvanim GLSDB preciznim bombama proizvođača Boing-Sab s dometom od 150 kilometara. To znači da je glavna ruta snabdevanja ruske vojske na obalskom pojasu između Krima i južnog ukrajinskog grada Marjiupolja u dometu Ukrajine.

Niko Lange to potvrđuje pozivajući se na informacije iz bezbednosnih krugova. Kijev se, kako kaže, ovom preciznom oružju nadao više od godinu dana.

- Da li će promena strategije koju pokreću zapadni i ukrajinski vojni stratezi dopreti i do političara u Evropi, koji naposletku moraju obezbediti finansiranje isporuke oružja Ukrajini u godinama koje dolaze, kao i povećanje evropske proizvodnje oružja – to ostaje da se vidi - rekao je Lange.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI