NAUČNICI UPOZORAVAJU ČOVEČANSTVO: "Ovo se nije desilo 100.000 godina, naša planeta je prešla ključni prag"

Našu planetu su pogodile oluje, suše i požari, jer su klimatske promene, pojačane prirodnim fenomenom El Ninjo, podstakle rekordno zagrevanje 2023. čineći tu godinu verovatno najtoplijom u poslednjih 100.000 godina.

Ekstremi su nastavljeni i 2024. godine, pokazuju podaci Kopernikus službe za praćenje klimatskih promena (C3S), što potvrđuje podatak da je od februara 2023. do januara 2024. zabeleženo zagrevanje od 1,52 stepena Celzijusa iznad referentnih vrednosti iz 19. vek, odnosno period između 1850. i 1900. godine.

Tako je prosečna globalna temperatura u poslednjih dvanaest meseci (februar 2023 – januar 2024) najviša zabeležena sa 0,64°C iznad proseka od 1991. do 2020. i 1,52°C iznad predindustrijskog proseka od 1850. do 1900. godine.

Promenjeni prag ključa

To je ozbiljan pokazatelj ključnog praga zagrevanja Pariskog sporazuma o klimi od 1,5 stepeni Celzijusa, ali ne signalizira trajno kršenje višedecenijske granice, rekli su naučnici.

- Dostigli smo 1,5 stepeni Celzijusa i sada vidimo cenu koju plaćamo, socijalno i ekonomski - rekao je Johan Rokstrom iz Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja na klimu. 1,5 stepeni Celzijusa je značajno povećanje i mnogo nas boli kada smo suočeni sa toplotnim talasima, sušama, poplavama, sve češćim i razornijim olujama, kao i nestašicama vode širom sveta. To smo iskusili iz prve ruke i naučili u 2023. godine - naveli su oni.

Proteklih meseci bili smo svedoci brojnih vremenskih ekstrema širom planete. Između ostalih, reč je o nezapamćenoj suši koja je zahvatila sliv Amazona, visokim zimskim temperaturama u delovima južne Evrope, smrtonosnim šumskim požarima u Južnoj Americi i rekordnim padavinama u Kaliforniji.

- To je jasno upozorenje čovečanstvu da se krećemo brže nego što se očekivalo ka dogovorenoj granici od 1,5 stepeni Celzijusa koju smo potpisali u Pariskom sporazumu - rekao je Rokstrom AFP-u, dodajući da će temperature verovatno blago pasti nakon završetka ciklusa El Ninjo. 

Najtopliji januar u istoriji merenja

Kopernik je izvestio da je prošli mesec bio najtopliji januar u istoriji – osmi mesec zaredom sa istorijski visokim mesečnim temperaturama, koje su u proseku bile 1,66 stepeni Celzijusa iznad procenjenog januarskog proseka za period od 1850. do 1900. godine, odnosno u referentnom predindustrijskom periodu. razdoblje.

Svi gore navedeni nalazi su zasnovani na kompjuterski generisanoj analizi i skupu podataka ERA5, koristeći milijarde merenja sa satelita, brodova, aviona i meteoroloških stanica širom sveta.

Takođe, naveli su da je januar 2024. bio najtopliji na svetu, sa prosečnom temperaturom vazduha na površini ERA5 od 13,14°C, 0,70°C iznad proseka od januara 1991. do 2020. i 0,12°C iznad temperature prethodnog najtoplijeg januara 2020.

- Ova godina počinje sa još jednim mesecom koji obara rekorde – ne samo da je ovogodišnji januar najtopliji zabeležen, već smo upravo iskusili period od 12 meseci u kome su temperature bile više od 1,5 C iznad predindustrijskog referentnog perioda - izjavila je Samantha Burgess, zamenica šefa odeljenja za klimatske promene Kopernika.

Džoeri Rogelj, profesor klimatskih nauka i politike na londonskom Imperijal koledžu poručio je da je niz veoma vrućih godina loša vest i za prirodu, kao i za ljude koji osećaju uticaj takvih ekstrema.

- Ako se globalne emisije hitno ne smanje na nulu, svet će uskoro premašiti sve bezbednosne granice navedene u Pariskom klimatskom sporazumu - istakao je on.

Iznad svih očekivanja

Prema podacima Kopernika, januarske temperature bile su znatno iznad proseka u severozapadnoj Africi, na Bliskom istoku i u centralnoj Aziji, kao i u istočnoj Kanadi i južnoj Evropi.

Ali u isto vreme, oni su bili ispod proseka u delovima severne Evrope, zapadne Kanade i centralnih SAD.

I dok su delovi sveta doživeli neobično vlažan januar, delovi Severne Amerike, Roga Afrike i Arapskog poluostrva zabeležili su sušnije uslove.

U Čileu, koji se bori sa letnjim toplotnim talasom i sušom, suvi uslovi pomogli su da podstaknu šumske požare, prema podacima Kopernika.

Ovakvi vremenski uslovi nastavili su se i u februaru, a požari koji su počeli u petak pretvorili su se u smrtonosni pakao koji je tokom vikenda poharao naselja u priobalnom regionu Valparaiso, ostavivši više od 130 mrtvih.

Rekordi padavina i temperature površine mora

U međuvremenu, temperatura površine mora i dalje obara rekorde.

Rokstrom je rekao da je 2023. bila „godina u kojoj je dinamika okeana jednostavno poludela i da je van svih naučnih razmera“.

Okeani pokrivaju 70 procenata planete i održavaju površinu Zemlje pogodnom za život tako što apsorbuju 90 procenata viška toplote proizvedene zagađenjem ugljenikom ljudskim aktivnostima od početka industrijskog doba.

- Topliji okeani znače više vlage u atmosferi, što dovodi do sve promenljivih vremenskih uslova, kao što su jaki vetrovi i jake kiše - zaključio je on.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI