Naučnici
Foto: Printscreen/Foto: Printscreen/Tviter

Koristeći modele i pređašnje podatke, stručnjaci su razvili sistem ranog upozorenja o slomu Atlantske meridijalne cirkulacije, ogromnog sistema okeanskih struja ključnih u održanju globalne klime.

Otkrili su da je cirkulacija na putu burne promene, koja se nije desila više od 10.000 godina i mogla bi da ima užasne posledice po veliki deo sveta.

Atlantska meridijalna cirkulacija, koja obuhvata Golfsku i druge snažne struje, svojevrsna je morska pokretna traka koja sa sobom nosi toplotu, ugljenik i hranjive sastojke iz tropskih predela ka arktičkom krugu, gde se hladi i tone u dubinu okeana.

Ovo strujanje pomaže distribuciji energije širom planete i na neki način modulira ljudski izazvano globalno zagrevanje.

Ali taj sistem se sada sve brže raspada, najviše zbog ubrzanog topljenja Grenlandskih glečera i arktičke ledene ploče što dovodi do ulivanja ogromnih količina sveže slatke vode u more koja sprečava tonjenje slanije, toplije vode sa juga.

Cirkulacija je od 1950-ih oslabila za 15 odsto i na najslabijem je nivou u proteklih hiljadu godina.

Do sada, međutim, nije bilo konsenzusa o tome koliko je tačka sloma blizu. Prema jednog prošlogodišnjoj studiji do toga će doći između 2025. i 2095. godine, a britanska meteorološka služba navodi da su „velike, rapidne promene cirkulacije malo verovatne u 21. veku“.

Kolaps za manje od 100 godina

U novoj studiji, objavljenoj u časopisu Sajens advansis (Science Advances), tražili su znakove u nivou saliniteta na južnom delu Atlantskog okeana, između Kejptauna i Buenos Ajresa.

Simulirajući promene tokom perioda od proteklih 2.000 godina na modelu globalne klime, otkrili su da sporo slavljenje može da dovede do iznenadnog kolapsa u manje od 100 godina i to sa katastrofalnim posledicama.

Zaključak istraživanje je da rezultati daju „jasan odgovor“ o tome da li je iznenadna promena moguća.

- Ovo su loše vesti za klimatski sistem i čovečanstvo jer je smo sve do sada smatrali da je tačka bez povratka teoretski koncept - navodi se u studiji.

Posledice bi bile ogromne. Nivo Atlantskog okeana bi porastao za metar u nekim područjima, što bi poplavilo mnoge gradove. Vlažne i sušne sezone Amazonije bi zamenile mesta i potencijalno gurnula taj već narušeni ekosistem preko njegove tačke pucanja.

Temperature širom sveta bi se nekontrolisano menjale, a južna hemisfera bi postala još toplija. Sa druge strane, Evropa bi se „ohladila“ i imala mnogo manje padavina.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading