Filip Višnjić
Foto: Printscreen/Wikipedia

Najtačnije izveštaje o Prvom srpskom ustanku ostavio nam je prvi srpski ratni reporter, slepi guslar Filip Višnjić. Njegovu obaveštenost o pripremama za ustanak naučnici su dugo pripisivali njegovom bliskošću s knezovima i ustaničkim vođama, koje je pratio i pevao im.

Nisu, međutim, mogli da objasne izuzetno tačne opise bitaka koje je ostavio u svojim pesmama, sve dok nisu pronašli svedočanstva guslarovih savremenika: oni su kazivali da je Višnjić za vreme bojeva boravio u ustaničkim utvrđenjima - šančevima, a svaku informaciju proveravao je kod najmanje tri izvora, baš kao što bi to radili iskusni reporteri.

Oni su Višnjića opisivali kao visokog, plećatog, snažnog, sa licem nagrđenim dugim ožiljkom i šakom oskaćenom udarcem duge oštrice.

To su bili belezi kakve su nosili ratnici, a ne guslari.

Slepi Filip je u " Početku bune na dahije" dao vrlo oštru kritiku srpskih knezova koji su izbegavali sukobe s Turcima sve dok ovi nisu počeli njihovu masovnu seču i ostavio putokaz ka "Božjim ugodnicima" pravim organizatorima i duhovnima vođama ustanka "božjim ugodnicima" Hadži Ruvimu i Hadži Đeri. On su pozivali narod "svaki svoje da okaje stare" i 1803. su okupili 12 knezova spremnih za borbu i zakleli ih na dizanje ustanka.

Kad su, vek kasnije, obelodanjeni dokumenti iz bečkog Ratnog arhiva, pokazalo su se ispod monaških odora često krili srpski frajkori i obaveštajci koji su dolazili iz Austrije da pripremaju bunu. Ispostavilo se i da je Višnjić znao u glavu sve janičarske dahije i zapovednike, što nije bilo lako objašnjivo, ukoliko je on zaista bio samo slepi guslar-prosjak.

On je vešto zabeležio stvarne karaktere ustaničkih vođa, i tako potomstvu ostavio svedočanstva i o njihovim lošim stranama, sukobima i sujetama.

Srpsko učeno društvo je 1867. zamolilo Teofila Dimića, upravitelja škole Varadinske regimente da pribavi podatke o Višnjiću iz sela Grka, gde se najveći pesnik „Srpske revolucije“ sklonio posle propasti Prvog srpskog ustanka.

Dimić je razgovarao sa Višnjićevim poznanicima i savremenicima iz Grka i drugih mesta i izvestio:

- Lajtnant u Pančevu Čemerlić, koji je Filipa lično poznavao, i kome je Filip na svečarima više puta pevao, pripoveda da je Filip i knjigu znao (bio je pismen. prim aut.), i da su Filipu Turci - budući je pevanije narodno protiv ovih dizao - oči iskopati dali. Dalje, da je Filip bez vođe uvek samo sa dva štapa išao.

Seljani iz Grka: Sima Stanišić, Milan Čemerlić i Čeda Radišić preneli su istraživačima Filipovu priču da je "vođa čete ustaničke bio i kod zdravih ali prevrnutih očiju kao guslar Turke uhodio" sve dok ga ovi u jednom boju nisu zarobili i prepoznali i zaista oslepeli. Oni su otkrili i neverovatnu sposobnost ovog "slepca" da sam kočijaši zapregom.

PEŠAČIO OD SKADRA DO TEMIŠVARA

Književnik i kulturni radnik Milorad Panić Surep bio je zaitrigiran zagonetnim Višnjićem, koji je po zvaničnoj biografiji rođen u uglednoj porodici Vilića, koju su Turci doslovno istrebili. Otac mu je rano umro i kada mu se majka preudala on je od njenog nadimka Višnja napravio novo prezime, koje mu je skrivalo identitet. Prema zvaničnoj verziji on je oslepeo od boginja u osmoj godini, ali kada je Surep počeo da da spaja crvenom linijom tačke na karti gde je Višnjić boravio tokom svojih pešačkih putovanja rezultat ga je zaprepastio: slepi guslar je putanjom nalik na zamršenu nit prešao hiljade kilometara po Bosni, Srbiji i Crnoj Gori. Najjužniji kraj te niti počinjao je u Skadru, a najseverniji se protegao do Temišvara. Kada je došao do svedočanstva samog Višnjića da se pravio slep, da bi mogao da uhodi Turke, postalo je jasno da je pesnik bune bio – obaveštajac!

Novosti

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading