RASTU TENZIJE Evo zašto Amerika neće napasti Iran?

Odgovor na to pitanje krije se u vojnoj vežbi održanoj 2002. godine u Americi.

Pentagon je tada izdvojio sumu od 250 miliona dolara za ratne igre. Ta suma danas bi iznosila oko pola milijarde dolara. Kako je predviđeno, vežba koja je uključivala raspoređivanje trupa na terenu i kompjuterske simulacije, za cilj je imala unapređenje sistema komandovanja, umrežavanje štabova i jedinica i trasiranje puta za transformaciju američke oružane sile. Vremenski okvir vežbe bio je smešten u budućnost (2007), a scenario sukoba predviđao je da Amerika, koja je bila plava strana, napadne crvene, koji su predstavljali jednu zemlju Perijskog zaliva. Navodno je to trebao da bude Irak, ali u stvarnosti, reč je bila o Iranu.

Crveni su dobili svu moguću prednost. Bili su superiorni u vatrenoj moći, broju ratnih brodova i aviona, trupe su bile bolje obučene, podršku su im pružali sateliti.

Plave je predvodio general Marinskog korpusa Pol van Riper. On je bio vojnik starog kova, veteran rata u Vijetnamu. Pentagon je od njega očekivao da se suprotstavi crvenima, ali sve su šanse bile protiv crvenih.

Plavi su prvog dana poslali ultimtum Van Riperu da se preda. Pred obalom, sada to može slobodno da se kaže, Irana, stajala je američka udarna flota sa avionima koji bi u prvom naletu uništili PVO sistem crvenih i odmah potom započeli napade na komandna mesta neprijatelja. Na desantnim brodovima bio je spreman prvi talas jedinica koje bi prebacile najsavremenije letelice V-22 „ospri”.

Ono što je uradio Van Riper pokazalo je da Amerika ne treba da napada Iran, jer ne bi mogla da pobedi ili bi žrtve bile previsoke. To je odgovor na pitanje hoće li se diretkno sukobiti Sjedinjene Američke Države i Islamska Republika Iran.

Komandant crvenih je plave pobedio već prvog dana. Van Riper je u simulaciji poslao male brodove da lociraju flotu plavih. Potom je prekinuo svu radio komunikaciju, a naredbe za napad poslao je po kuririma na motociklima. Avioni koji su na aerodromima čekali da polete, komandu su dobili svetlostnim signalima.

Crveni su ispalili celokupan arsenal raketa koji su imali. To se pokazalo kao dobra odluka, jer je brojnost projektila zbunila odbrambeni sistem crvenih. To je dovelo do toga da crveni izgube ukupno 16 brodova. Od toga jedan nosač aviona, deset krstarica i pet desantnih brodova. Ukupno 20.000 žrtava.

Glavešine u Pentagonu su pobesnele. Potrošili su 250 miliona dolara na vežbu koja je bila gotova već prvog dana i pritom su izgubili „rat”. Zbog toga je vežba restartovana. Flota plavih je vraćena u igru i plavi su dobili priliku da napadnu.

Plavi su ponovo izgubili. Kada su poslali prvi talas sa jurišnim trupama, letelice koje su ih transportovale su oborene. Van Riper je znao kakav radarski odraz ima V-22 „ospri” i svojim jedinicama je naredio da gađaju samo njih.

Vežba je ponovo restartovana i to tako što je plavom naređeno da sve PVO baterije postavi tako da plavi mogu da ih unište u prvom naletu. Crvenima je čak zabranjeno i da štabove rasporede po bunkerima i naređeno im je da čak i balističke rakete izvade iz podzemnih skloništa.

Pol van Riper je zbog toga podneo ostavku. U sred vežbe koja je pokazala da je Pentagon uzalud potrošio 250 miliona dolara, ondašnjih.

Van Riper je tada rekao da ga razmišljanje i ponašanje Pentagona podseća na politiku Ministarstva odbrane kada ga je vodio Robert Meknamara. Tada su tvrdili da Amerika ne može i neće izgubiti rat u Vijetnamu. Znamo kako se to završilo.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI